Pored skidanja uniformi, povlačenja iz kosovskih institucija i jurenja dronova migovima, vest da je u Berlinu u sklopu Berlinskog procesa potpisan sporazum šest strana (Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija i Kosovo) o slobodnom kretanju s ličnom kartom, o priznavanju visokoškolskih kvalifikacija i o priznavanju profesionalnih kvalifikacija doktora medicine, stomatologa i arhitekata, ostarila je pre nego je i stigao da se obradi njen značaj. Sporazum je potpisan na Zapadnobalkanskom samitu održanom početkom novembra uz prisustvu nemačkog kancelara Olafa Scholza, predsednice Evropske komisije Ursule von der Leyen i predsednika Evropskog saveta Charlesa Michela. Iz ugla Srbije, pa i Severne Makedonije i Albanije, koje su deo nečega što se zove Otvoreni Balkan, u okviru kog već postoje slični sporazumi, vest i nema toliku važnost.

- Najsretniji su, svakako, Bošnjaci Kosova, kao i svi Kosovari, ali i svi Albanci i Bošnjaci s Kosova koji žive i rade u BiH. Nije ništa manje izraženo zadovoljstvo i kod dobrog broja Bošnjaka u BiH jer su i oni bili pogođeni rigoroznim viznim režimom - kaže nam Ćerim Bajrami, jedan od predstavnika Bošnjaka Kosova.

Zašto baš Bošnjaci Kosova? Najveće žrtve nesređenih odnosa Beograda i Prištine, ali i neaktivne politike predstavnika BiH upravo su građani BiH i Kosova koji su, kako je i sam Bajrami rekao, morali prolaziti komplikovane vizne procedure da bi uopšte mogli ući u BiH ili Kosovo. To je u praksi značilo da su građani BiH išli u Zagreb, jer u granicama BiH, koja nije priznala nezavisnost Kosova, pre svega zbog protivljenja predstavnika entiteta Republika Srpska, ne postoji ni konzulat ni ambasada Kosova. Predaja dokumenata za vizu nije nužno značilo i dobijanje vize. Slično je bilo i sa drugom stranom, sa tim što su građani Kosova predavali dokumenta u Skoplju. Sve to je posebno pogađalo bošnjačku zajednicu Kosova, koja je najbrojnija u Prizrenu i okolici.

- Dugo smo očekivali ovu normalizaciju odnosa, slobodu kretanja svih naših građana, slobodu putovanja, slobodu ekonomskog povezivanja - sa olakšanjem nam govori Emilija Redžepi, zamenica premijera Kosova i predstavnica Bošnjaka Kosova. Ističe i da je benefit potpisanih sporazuma ogroman jer sa tim "prestaju sve barijere koje su stvorene nakon ratnih dešavanja na prostoru bivše Jugoslavije". Taj sporazum mogao bi rešiti i probleme između Srbije i Kosova, kad je reč o prelasku granica. Poslednjih meseci pitanje priznanja ličnih karata i prelaska granica dodatno je usijavalo ionako lošu atmosferu između Beograda i Prištine. Milica Andrić Rakić, novinarka na privremenom radu u nevladinoj organizaciji Nova društvena inicijativa iz Kosovske Mitrovice, napominje da bi doslovno sprovođenje ovog sporazuma značilo i rešavanje još uvek aktuelnih problema.

- Trenutno ne možete na svim graničnim prelazima sa srpskim ličnim kartama da pređete prema Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Albanijii, a ne možete ni na svaki prelaz sa Srbijom da pređete sa kosovskom ličnom kartom. Ako se sprovede taj sporazum to bi značilo da bi i te dodatne prepreke koje otežavaju kretanje, bile otklonjene - ističe ona.

Sporazum otklanja i još jedan bitan problem, a tiče se diploma. Generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Majlinda Bregu izjavila je da je Berlinski proces revitalizovan i precizirala da trenutno ima 8.000 zahteva studenata za priznavanje diploma. Sada će taj proces umesto šest ili osam meseci trajati 14 dana i biće besplatan, dok je dosad koštao 350 do 500 evra. Sporazum o priznavanju profesionalnih kvalifikacija će dati šansu doktorima, stomatolozima i arhitektama da rade svuda u regionu gde nađu posao, a birokratske prcedure će biti potpuno smanjene. Andrić Rakić napominje da je ovaj sporazum bitan za albansku zajednicu sa juga Srbije, kao i za srpsku zajednicu sa Kosova. Dodaje da je proces nostrifikacije, odnosno verifikacije diploma bio dogovoren u okviru Briselskog sporazuma, ali da je taj proces obustavljen na Kosovu od 2020. godine.

- Pored 1.700 ljudi koji su uspeli da verifikuju diplome ostali to nisu mogli i velika većina kosovskih Srba sve i da hoće ne može da radi u kosovskim institucijama i to bi trebalo da se promeni. Slično je i sa Albancima iz Preševa, Medveđe i Bujanovca. Između ostalog u Srbiji na maternjem jeziku imaju samo dve katedre – ekonomiju i pravni fakultet. Većina bira da se obrazuje ili u Severnoj Makedoniji ili na Kosovu. Ako odaberu Kosovo ne mogu da rade u srpskim institucijama - dodaje ona.

Ističe i da su pregovori za postizanje sporazuma trajali preko tri godine, kao i da to još nije gotovo – jer ratifikacija i implementacija tek predstoje.

- Sve treba da prođe test nacionalnih skupština. Ali je lakše bilateralne probleme rešavati iz regionalnog aspekta, posebno ako su to bilateralni problemi kao u slučaju Kosova i Srbije - smatra Andrić Rakić.

Što se Bošnjaka tiče, oni u ovom sporazumu vide mogućnost boljeg povezivanja sa rodbinom u BiH, kao i obrazovnim sistemom. Zamenica kosovskog premijera ističe da se sporazumom vraća poverenje među ljudima s obje strane. Dodaje da je Bošnjacima Kosova, koji su završili studije u BiH, a kojima diplome nisu priznavane, uskraćeno puno toga.

- Nama Bošnjacima ovaj sporazum puno znači. Zbog nemogućnosti putovanja i nepriznavanja diploma loša je bila povezanost Bošnjaka, kako na kulturološkom polju, tako i u rodbinskim vezama koje su zahladile svih ovih godina - objašnjava Redžepi.

Ćerim Bajrami takođe primećuje da je kroz regionalne inicijative poput Berlinskog procesa moguće rešavati probleme. Poseban akcenat stavlja opet na rigorozni vizni režim između BiH i Kosova.

- Bilo je mnogo pokušaja i traženja da se na bilateralnom planu ukine rigorozni vizni režim i priznaju ostala osobna dokumenta, ali protivljenje predstavnika srpske strane u BiH bilo je redovno prisutno. Zbog toga je regionalna saradnja u okviru Berlinskog procesa, iza kojeg stoji i Njemačka i EU, a u kojoj su sve strane ravnopravne, ključna za daljnje pozitivne iskorake i u našim odnosima sa Srbijom i na relaciji odnosa BiH i Kosova - zaključuje Bajrami.

Podseća da je Kosovo odbilo učešće u inicijativi Otvoreni Balkan zbog straha od neravnopravnog statusa, kao i zbog toga što ta inicijativa nema jasnu međunarodnu podršku i otvorenu perspektivu ka EU integracijama.