Punih 15 godina je prošlo od poslednjih redovnih parlamentarnih izbora na Kosovu. No aktualna vlada Albina Kurtija i njegove stranke Samoopredeljenje izabrana 2021. izdržala je sve nalete. Oni su pre svega dolazili zbog konstantne političke krize koja je nastajala zbog odnosa prema Srbima na severu Kosova, a samim tim i Srbijom, a koja se prelivala u sve lošije odnose Kurtijeve administracije sa EU, a posebno sa SAD-om.
Sa tako lošim odnosima ušlo se i u predizbornu kampanju, koja je formalno počela početkom januara, ali za Kurtija ona traje bar poslednjih godinu dana. I dan za odmeravanje snaga na devetim parlamentarnim izborima je tu, odnosno 9. februara. Dva su ključna pitanja. Na prvo ćemo odgovor dobiti odmah nakon izbora, a ono glasi - da li će Srpska lista, kao jedini dosadašnji predstavnik kosovskih Srba u kosovskom parlamentu, i dalje ostati jedina ili će joj računicu pokvariti neke od preostalih pet političkih subjekata?
Uz Srpsku listu, tu su Srpska demokratija, Srpski narodni pokret, Za slobodu, pravdu i opstanak, Partija kosovskih Srba i građanska inicijativa Narodna Pravda. Nesuglasice, iako je to blaga reč, između Samoopredeljenja i Srpske liste, ogledale su se i u ovom predizbornom procesu.
Samoopredeljenje je zatražilo od Centralne izborne komisije (CIK) da ne verifikuje izbornu listu Srpske liste. Kao razlog za taj zahtev naveli su da Srpska lista ne priznaje državu Kosovo. CIK je odbio da overi učešće Srpske liste, ali je Komisija za izborne žalbe i prigovore donela drugačiju odluku i Srpska lista je opet tu.
Da li jednako uticajna kao i do sad? Ako se pitaju vlasti u Beogradu, odgovor je pozitivan. Međutim, mnogo toga se promenilo od prošlih izbora, a pre svega odnosi se na uticaj Beograda. Stanovnici severa Kosova i dalje se finansijski oslanjaju na Srbiju, a samim tim su podložni i uticaju, što je do sad bio ključ rezultata Srpske liste, kao produžene ruke vlasti u Srbiji.
Ali akcije Prištine preduzimane poslednjih meseci na samom severu, poput preuzimanja institucija kao i kontrolom finansija, umanjile su manevarski prostor vlasti u Srbiji. U svemu tome, šansu vide ostali politički subjekti, pre svega novonastala Srpska demokratija, koja se zalaže ne toliko za političke veze sa Beogradom, koliko za preko potrebne tehničke veze, baš zbog činjenice da je veliki broj građana oslonjen na Srbiju i pomoć koja odatle dolazi.
Drugo ključno pitanje je hoće li Samoopredeljenje opet uspeti da osvoji preko 50 odsto glasova – prema anketama nalazi se nadomak tog rezultata - i opet samo formirati vladu. Prošli izbori su dobijeni na kampanji koja je bila obojena borbom protiv korupcije, kriminala, obećanjima o boljem standardu, a odnosi sa Srbijom su bili poslednji na listi.
U međuvremenu prioriteti su se izmenili. Kurtijeva kampanja se sad svodi na "uspeh" u integraciji severa Kosova. Glavni protivnici Samoopredeljenju su Demokratski savez Kosova (LDK) i Demokratska partija Kosova (PDK). Na svojoj strani Samoopredeljenje nema ni međunarodnu zajednicu, pre svega SAD, o čemu se javno izjasnio američki izaslanik za specijalne misije Richard Grenell, rekavši da Kurti kao i njegova vlada nisu pouzdani partneri.
I baš u poremećenim odnosima sa međunarodnom zajednicom, prvenstveno sa SAD, opozicija vidi svoju šansu. Teško da će Kurtiju na ruku ići i činjenica da su na Kosovu najniže prosečne plate na zapadnom Balkanu, dok skoro svaki peti stanovnik živi sa manje od pet dolara dnevno.
