Parlamentarni izbori na Kosovu održani 9. februara za dve su ključne zajednice, albansku i srpsku, bili neka vrsta referenduma. To su nametnuli aktuelni premijer, Albin Kurti i Samoopredeljenje, kako bi im se poverio još jedan mandat za sastav vlade, koji ne bi zahtevao ubiranje opozicionih glasova i predstavnika, odnosno sklapanje koalicije, ali to je tražila i Srpska lista, što je već uobičajeno kad je reč o Srbima na Kosovu.

Kurti u tome nije uspeo. Njegovo Samoopredeljenje osvojilo je "tek" 41 odsto glasova, što znači 47 poslanika, od ukupno 120. Predstavnici Srpske liste u izbornoj noći proglasili su nadmoćnu pobedu, što znači da će im pripasti svih deset u parlamentu predviđenih mandata za srpsku zajednicu, još uvek postoje šanse da to i ne bude tako i da jedan mandat pripadne Nenadu Rašiću, lideru stranke Za slobodu, pravdu i opstanak, koji je bio ministar i u odlazećoj Kurtijevoj vladi.

Kako glasovi dijaspore još nisu prebrojani, a bilo je dosta problema sa Republičkom izbornom komisijom (CIK) prilikom prebrojavanja glasova, pa su rezultati kasnili, tu mogućnost vidi i Aleksandar Arsenijević, predstavnik Srpske demokratije. I Kurti se nada da bi mu glasovi dijaspore, oko 80.000, mogli povećati broj mandata za tri do četiri mesta, što bi mu omogućilo da sa preostalih deset mandata manjinskih zajednica (bošnjačka, romska, turska, aškalijska, egipćanska), te jednim, za sad još nepotvrđenim, srpskim, onim Nenada Rašića, formira vladu. Srbima je garantovano jedno ministarsko mesto pa bi to, u računici da glasovi dijaspore donesu Kurtiju tri do četiri mandata te da Srpska lista ne osvoji svih deset mandata, uz preostalih deset manjinskih mandata, u najoptimističnijem slučaju značio 61 mandat i mogućnost da Kurti formira svoju treću vladu.

Pad podrške Kurtiju ne iznenađuje. Svoj glavni uspeh sveo je na zabranu srpskog dinara, zatvaranje institucija finansiranih iz Srbije, policijske intervencije. Nema napretka u dijalogu sa Srbijom, mandat mu je obeležen konfrontacijom i pogoršanim odnosima sa ključnim zapadnim partnerima

Teorija je jedno, a stvarnost je takva da rezultat Samoopredeljenja nije dobar, kaže nam Agon Malići, osnivač i urednik prištinskog portala Sbunker.

- U bilo kojim drugim okolnostima, to bi bio uspeh jer bi lako mogao formirati koaliciju sa nekom drugom partijom. Ali Kurti je sam izbore predvideo kao referendum na kom je zatražio apsolutnu većinu, govoreći da ga ne zanimaju koalicije koje uključuju "staru gardu". Čak je na izbornu noć slavio vređajući ih, što je čudno za nekoga kome su potrebne opozicione stranke da bi formirao vladu - objašnjava naš sagovornik.

Dodaje da ovakav rezultat traži dogovor, ali i da Kurti ima autokratsku crtu u čemu vidi mogućnost formiranja nove vlade bez Samoopredeljenja.

- To neće biti lako jer Kurti ima velik broj poslanika koji mogu zagorčati život svakoj vladi koju bi formirala opozicija - zaključuje Malići.

Pad podrške Kurtiju i Samoopredeljenju nije iznenađujući, smatra Miodrag Milićević, izvršni direktor NVO-a Aktiv sa sedištem u Severnoj Mitrovici. Navodi da se Kurtijev glavni uspeh sveo na zabranu upotrebe srpskog dinara, zatvaranje institucija finansiranih od strane Republike Srbije, policijske intervencije, ali i vidljivim odsustvom bilo kakvog napretka u dijalogu sa Srbijom. Posebno ističe da je Kurtijev mandat obeležen konfrontacijom i pogoršanim odnosima sa ključnim zapadnim partnerima, ali i kontinuiranim pritiscima na medije i civilno društvo. Previše je prostora Kurti otvorio za gubljenje glasova. Ipak, ovakvi rezultati su realniji nego oni sa prošlih izbora, kad je Samoopredeljenje dobilo natpolovičnu većinu, za koje Malići smatra da su bili istorijska anomalija.

- Tad je Kurti kao antiestablišmentski glumac oduzeo glasove svim partijama, što se posebno odnosi na urbane glasove LDK-a (Demokratski savez Kosova). Sad smo videli da se deo tih glasača vratio tradicionalnim partijama, jer su sve povećale broj glasova - ističe Malići.

LDK je na 17 odsto glasova, Demokratska partija Kosova (PDK) na 22, a Alijansa za budućnost Kosova (AAK) na sedam odsto.

Kao jednu od ključnih nesuglasica, Malići navodi onu sa aktuelnom predsednicom Kosova Vjosom Osmani, za koju ističe da je nezadovoljna Kurtijevom spoljnom politikom, što je dovelo do toga da su se mnogi glasači opredelili za LDK, njenu bivšu partiju.

- Izgubio je i deo konzervativnih birača podrškom civilnom sektoru i dozvoljavajući istopolne brakove, a takođe je izgubio deo glasova bivših pripadnika OVK, pokušavajući dokazati da je veći patriota od njih - ističe naš sagovornik dodajući da Kurtijevo kockanje sa širenjem suvereniteta na sever Kosova nije uspelo da preovladava nad drugim brigama, uključujući loše ekonomske rezultate.

- I na tu kartu je osvojio 41 odsto, ali to nije dovoljno da vlada sam - smatra on.

Dok se čekaju rezultati dijaspore Miodrag Milićević napominje da smo, u ne tako davnoj prošlosti, svedočili već postizbornim koalicijama za koje se mislilo da su nemoguće, "a politička razmimoilaženja činila, naizgled, takvu saradnju nezamislivom". Uvrede koje je lider Samoopredeljenja izrekao nakon objave preliminarnih rezultata prema opozicionim partijama, predstavnicima Srpske liste, kao i zvaničnom Beogradu, isključuju, po njemu, mogućnost bilo kakvih koalicija. Štoviše, on smatra da Kurti najavljuje odlazak u opoziciju, što bi, veruje on, mogao biti početak kampanje za moguće prevremene izbore 2026. godine. U tom slučaju Kurti računa na ne tako koherentno vođenje buduće vlade od strane aktuelne opozicije. Koaliciju sa Srpskom listom, ako ostane da svih deset mandata pripada njima, to je još teže zamisliti - smatra Milićević.

- Ukoliko i ne bude u formalnoj koaliciji, na osnovu Ustavom garantovanih prava, Srpskoj listi svakako sleduje jedno ministarsko i potpredsednička mesta u budućoj kosovskoj vladi - podseća naš sagovornik i naglašava da nakon višegodišnjih političko-bezbednosnih potresa, pre svega na relaciji Prištine i Beograda, naredna vlada mora otvoriti put ka političkom dijalogu, između dve strane, na institucionalnom nivou.

Sa druge strane, one kosovskih Srba, Milićević očekuje, da se okonča bojkot "aktivnim učešćem u budućem političkom životu na Kosovu". Bez obzira podržavali Srpsku listu ili ne, on napominje da su mišljenja unutar srpske zajednice prema odlazećoj vladi Kosova nepodeljena.

- Razarajuće posledice nepopularnih odluka i pokušaj, kako je viđeno očima Srba, kidanja veza zatvaranjem institucija koje su pružale usluge uglavnom građanima srpske i drugih nevećinskih zajednica sa institucijama u Republici Srbiji, bili su ključni, ali ne i jedini faktor koji je odredio ishod glasanja - objašnjava Milićević.

Kao drugi bitan faktor navodi jak uticaj Beograda, pa uzimajući u obzir sve navedeno, on ističe da su izbori, sa obje strane, više ličili na referendumsko pitanje "za" i "protiv", a manje na izbore kakve inače zamišljamo.