Prvi brod sa migrantima stigao je 16. oktobra sa italijanskog ostrva Lampeduse u albansku luku Shengjin. Međutim, kada su stigli na albansko tlo, među šesnaestoro ljudi poreklom iz Egipta i Bangladeša za četvero njih pri proverama je utvrđeno da su maloletnici. Ovi dečaci, koji su spašeni u Mediteranskom moru i prevezeni brodom "Libra" italijanske ratne mornarice do Albanije, već su vraćeni u Italiju. Ostali muškarci trebalo je da budu prebačeni u Gjader, nekadašnji albanski vojni aerodrom, dvadesetak kilometara od prvog centra, koji može da ugosti ukupno 880 tražilaca azila.
To bi tako i bilo da sudije imigracionog odeljenja Rimskog suda u međuvremenu nisu odlučili da i ostalih dvanaest migranata mora biti vraćeno u Italiju, na osnovu toga što njihove zemlje porekla nisu bezbedne. Sudije su posebno odlučili da je odbijanje da se potvrdi pritvor u objektima u Albaniji, koji se smatraju italijanskim graničnim ili tranzitnim područjima, posledica nemogućnosti priznavanja bezbednih zemalja država porekla ljudi koji se drže u pritvoru, neophodan preduslov za sprovođenje ubrzanih graničnih procedura.
Sporazum koji su prošle godine potpisali premijerka Italije Giorgia Meloni i premijer Albanije Edi Rama predviđa da će Albanija primiti do tri hiljade migranata u dva prihvatna centra, dok će ih Italija podvrgnuti ubrzanoj proceduri azila kojom upravljaju njeni zvaničnici. Ovi centri će koštati italijansku vladu najmanje 670 miliona evra za pet godina, biće pod italijanskom jurisdikcijom, dok će se za spoljnu bezbednost brinuti albanske agencije za sprovođenje zakona.
Ovo je prvi put da je takav jedan centar smešten van teritorije Evropske unije, a predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen više puta do sada izjavila je da podržava taj projekat. U pismu evropskim liderima uoči Evropskog saveta 17. i 18. oktobra, Von der Leyen je napisala: "Takođe bi trebalo da nastavimo da istražujemo moguće opcije u vezi sa idejom razvoja centara za povratak migranata u zemlju porekla, ali iz zemalja koje nisu članice Evropske unije, posebno imajući u vidu novi zakonski predlog o repatrijaciji. Sa početkom operacija predviđenih protokolom Italija – Albanija, moći ćemo da izvučemo i praktične pouke."
Međutim, posle ove prve neuspešne ture prebacivanja migranata iz evropskih u neevropske vode, sada iz Brisela dolaze drugačije poruke, zapravo različite interpretacije onoga o čemu je Von der Leyen govorila. "Albanski model nije model za Evropu. Jednostavno zato što nije legalan, barem nije po evropskim standardima. Da bi takav model bio moguć, Evropska unija mora prvo da reguliše prisilnu repatrijaciju u treću zemlju koja nije zemlja porekla, a to je nešto što još ispitujemo", izjavila je jedna od portparolki izvršne vlasti Evropskog parlamenta.
S druge strane, uverenja premijerke Meloni, koja sada oštro osuđuje odluku rimskih sudija, bila su oduvek jasna: da ovakav potez Italije jeste hrabar, jedinstven i bez presedana, te da je došao kraj vremenu kada je Italija sledila druge. Lideri opozicije koji su podržali odluku sudija naveli su da su novi centri nepotrebno skupi, uz troškove od skoro milijardu evra i da neprihvatljivo eksternalizuju pitanje migranata stvarajući tako novi Guantanamo.
Mnogi stručnjaci takođe osporavaju celu ovu operaciju i pripremaju se za žalbu. Fulvio Vassallo Paleologo, pravnik i stručnjak za pomorsko pravo, kaže da je mornarički brod "Libra" bio umešan u takozvani brodolom koji se dogodio 11. oktobra 2013. godine, u kojem je stradalo 268 migranta, od kojih 60 dece. Događaj je poznat kao "slučaj Libra", jer brod nije odmah pružio pomoć migrantima. Nekoliko dana pre toga, 3. oktobra, blizu obale Lampeduse udavilo se 368 migranta. Za advokata Salvatorea Fachilea iz Udruženja pravnih studija o imigraciji Asgi, prebacivanje ljudi u zemlju koja nije članica EU-a, a radi sprovođenja graničnih procedura, u suprotnosti je sa principima italijanskog ustava.
Čak je i albanski Ustavni sud u svojoj odluci o sporazumu između Italije i Albanije izneo razna kritična pitanja. Advokat Fachile je siguran da zadržavanje migranata u albanskim zatvorskim centrima, koji su takođe deo centra za prihvat migranta, neće potvrditi sudije Rimskog suda, koji će biti pozvani da intervenišu, kao što se već dešavalo u drugim slučajevima poslednjih meseci za lica koja su podvrgnuta ubrzanom graničnom postupku na italijanskoj teritoriji u zatvoreničkim centrima Pocalo i Porto Empedocle na Siciliji.
Takođe, ovaj novi sporazum predviđa da se u roku od 28 dana sprovede postupak za odobravanje ili odbijanje azila migrantima koji borave u Albaniji. Ukoliko zahtev bude odbijen, podnosioci azila bi trebalo da budu vraćeni u zemlju porekla, ali nije sasvim jasno kako će se to dogoditi. Da li će biti vraćani direktno iz Albanije ili se prvo moraju vratiti u Italiju, to se još uvek ne zna. Međutim, svakako se zna da zahtevi za azil vrlo teško mogu biti razmotreni u tako kratkom roku, posebno u letnjem periodu kada tokovi migracija postaju intenzivniji i kada se zna da efikasnost italijanske birokratije nije jača strana.
A izmenu zakona o migrantima koji je ministar unutrašnjih poslova Italije Matteo Piantedosi predložio prošle godine i koji omogućava jednostavniju proceduru repatrijacije migranata, lider Italijanske levice Nicola Fratoianni ocenio je kao legalizovanje nehumanog odnosa prema ljudima čija budućnost zavisi od onih lidera koji veruju da će rešiti problem migracija.
