Sporazum koji su prošle godine potpisali premijerka Italije Giorgia Meloni i predsednik Albanije Edi Rama podrazumevao je da se migranti, koji se Mediteranskim morem kreću ka ostrvu Lampedusa, prebacuju u lučki albanski grad Shengjin, u kojem bi se obavljali prvi medicinski pregledi i provera migranata za dobijanje azila. Potom bi se iz Shengjina prebacivali u izbeglički centar u Gjaderu u koji bi godišnje, prema procenama italijanske vlade, trebalo da se smesti do 36.000 ljudi. Prema dogovoru oni bi tamo trebali da borave najviše mesec dana, te ubrzanom procedurom, kako je garantovala predsednica italijanske vlade, dobili azil.
Možda bi se sve tako i dogodilo, da nije bilo sudija imigracionog odeljenja Rimskog suda koji su odlučili da migranti, njih šesnaest, koji su tek bili prebačeni iz Italije u albansku luku Shengjin, moraju biti vraćeni u Italiju, jer njihove zemlje porekla nisu bezbedne. Dogodilo se to prvi put 16. oktobra prošle godine, a zatim ponovo nakon mesec dana, kada je italijanski brod ratne mornarice "Libra" od Lampeduse do albanske luke prevezao novu turu migranata, njih osmoro, a potom ih vratio nazad.
Sudije su posebno odlučili da je odbijanje da se potvrdi pritvor u objektima u Albaniji, koji se smatraju italijanskim graničnim ili tranzitnim područjima, posledica nemogućnosti priznavanja bezbednih zemalja država porekla ljudi koji se drže u pritvoru, neophodan preduslov za sprovođenje ubrzanih graničnih procedura.
Međutim, kako je takva odluka rimskih sudija razljutila premijerku Meloni, izvršna vlast je 21. oktobra odobrila novu uredbu kojom je revidirala listu sigurnih zemalja, sa koje su izbačene Kamerun, Kolumbija i Nigerija, zemlje u kojima su kršenja ljudskih prava dokumentovana ili su sukobi i konflikti u toku, čak i ako se odnose samo na neke oblasti ovih država. Međutim, na ovoj novoj listi, koja broji 19 država, ostali su, ipak, Egipat i Bangladeš, zemlje porekla prve grupe migranata prebačenih u Albaniju.
Nakon bezuspešnih pokušaja da upotrebi centre za migrante, koje aktivisti za ljudska prava i opozicioni političari nazivaju "logori za migrante", vlada Giorgie Meloni se ipak ne predaje, te je sada odlučila da im promeni namenu. Time praktično priznaje neuspeh originalnog projekta i traži novu svrhu za centre koji su svih prethodnih meseci zapravo ostali prazni.
Na sednici vlade održanoj 28. marta, Savet ministara Italije usvojio je uredbu kojom se određuje da će objekti u Albaniji biti korišćeni kao Centri za repatrijaciju, takozvani CPR ili administrativni pritvori za neregularne migrante. Kapacitet ovih centara koji su izazvali brojne kritike zbog visokih troškova, ali i zabrinutosti za poštovanje ljudskih prava, biće proširen za dodatnih 140 mesta i koristiće se za zadržavanje stranaca kojima je odbijen azil ili kojima je istekao boravišni status.
Ministar unutrašnjih poslova Matteo Piantedosi naglasio je da novi dekret ne menja osnovni dogovor sa Albanijom iz 2023. godine, već dodaje nove funkcije centrima predviđenim sporazumom. "Dekret menja zakon koji ratifikuje protokol sa Albanijom, ali ne menja njegov sadržaj", objasnio je Piantedosi, dodajući da on sada omogućava da u već postojeće centre za repatrijaciju mogu biti smešteni i migranti koji dolaze direktno iz Italije.
Ministar je pojasnio da je to deo šireg plana kojim se proširuje mreža ovih centara i koji uključuje otvaranje još pet novih objekata i na italijanskoj teritoriji, od kojih će dva biti otvorena uskoro.
Način sprovođenja repartijacije se neće menjati i zavisiće od bilateralnih sporazuma sa zemljama porekla. Od sada, svaki migrant za koga je izdato rešenje o deportaciji moći će da bude prebačen u Albaniju. Piantedosi je naglasio da eventualni transferi iz Albanije nazad u Italiju, a u svrhu dalje deportacije u zemlje porekla, neće predstavljati dodatni trošak, jer se takvi transferi već obavljaju između različitih italijanskih gradova sa sličnim logističkim troškovima. Inače, CPR centri će koštati italijansku vladu najmanje 670 miliona evra za pet godina, što je prvobitno bilo potvrđeno sporazumom.
Ova nova odluka italijanske vlade izazvala je oštre reakcije organizacija koje se bave migracijama. Mreža organizacija "Tavolo asilo e immigrazione" u saopštenju je ocenila da ove izmene pokazuju da uprkos ponavljanim tvrdnjama premijerke Giorgie Meloni da će centri u Albaniji funkcionisati, sada je očigledno da to nije slučaj, čime se potvrđuje konačni neuspeh takozvanog "albanskog modela".
Iz ovih organizacija naglašavaju još da otvaranje administrativnih centara za pritvor stranaca izvan evropskog tla je pravno upitno i vodi ka dodatnim troškovima i odugovlačenju procedura, a pre svega izlaže ljude ponižavajućem tretmanu. Na kraju, mnogi se pitaju da li je nova namena centara u Albaniji usklađena sa nedavno predloženim evropskim pravilima o deportacijama.
