Tokom nedavnog obraćanja u Parlamentu, premijerka Italije Giorgia Meloni, govoreći o budućnosti Evropske unije, citirala je nekoliko fraza Ventotenskog manifesta za ujedinjenu i slobodnu Evropu. Tom prilikom, čitavši najvažnije stavke dokumenta koji je temelj za nastajanje Evropske unije, ona je rekla da manifest koji su pisali komunisti nije Evropa za koju se ona zalaže.
"Ne znam da li je ovo vaša Evropa, ali moja sigurno nije", rekla je Meloni završavajući svoj odgovor nakon rasprave uoči sednice Evropskog saveta. Obraćajući se opoziciji u trenutku kada je u sali vladala galama i buka, ona je naglasila da joj nije najjasnija takođe ni njihova ideja Evrope, s obzirom da su se mnogi pozvali na taj manifest tokom manifestacije 15. marta u Rimu "Una piazza per l'Europa" (Jedan trg za Evropu).
Rekavši da se nada da ga dotični političari nisu ni pročitali, jer u suprotnom bi to bilo zastrašujuće, kako je naglasila, počela je doslovno da citira, zapravo da u slobodnoj izvedbi interpretira neke delove teksta koji su 1941. godine, napisali Atiliero Spinelli, bivši komunista, isključen iz partije zbog kritkovanja nameštenih suđenja tokom staljinističkog terora i Ernesto Rossi, aktivista pokreta "Giustizia e Libertà" (Pravda i sloboda), koji je osnovao teoretičar liberalnog socijalizma Carlo Roselli. Njih dvojica, zajedno sa drugim antifašistima, bili su zatvoreni u ozloglašenom zatvoru smeštenom na ostrvu Santo Stefano, u čijim mračnim ćelijama je nastao evropski manifest.
Ovaj politički dokument, čiji je cilj slobodna i ujedinjena Evropa, dobio je ime zapravo po drugom ostrvu Ventotene, koji se nalazi preko puta Santa Stefana, a koje je za zatvorenike zatvora u koji je Benito Mussolini slao svoje političke protivnike bio simbol slobode.
Prema rečima premijerke Meloni, dok je delimično citirala neke delove teksta, a druge preskakala, Ventotenski manifest zagovara ukidanje privatne svojine, nedemokratsku revoluciju i diktaturu proletarijata.
Čitajući tekst, ona je izostavila nekoliko reči prilikom navodnog citiranja jednog od odlomaka koji su, prema njenim namerama, trebali da predstave ovaj manifest kao ekstremistički. Rekavši da: "privatna svojina mora biti ukinuta, ograničena, korigovana od slučaja do slučaja“, nije dovršila poslednji deo rečenice koji je glasio "ali ne dogmatski u načelu" , Meloni je dodala "ne dogmatski, od slučaja do slučaja", obrćući redosled, što je ključno za razumevanje da se radilo o mešovitom ekonomskom predlogu, drugačijem od sovjetskog modela, na koji je verovatno aludirala Meloni.
Svakako, premijerka Italije je takav scenario protumačila kao komunistički, zapravo staljinistički, dok istoričari jednoglasno smatraju da je Ventotenski manifest jedan od ključnih spisa modernog evropeizma, koji je postavio temelje ujedinjene Evrope, jer su ga njegovi stvaraoci još tada, usred Drugog svetskog rata, zamislili u federalnom smislu. Nastao je u levim krugovima, iako je danas ta konotacija pala u drugi plan, ali u okviru levice koja se razlikuje od ove danas koju Meloni optužuje za radikalne i represivne tendencije.
Sednica koja se zbog distanciranja desnice od manifesta, koji je temelj Evropske Unije, pretvorila u žestoku svađu koju je premijerka Meloni demonstrativno napustila, da bi se dan kasnije našla na zasedanju Evropskog parlamenta u Bruxellesu, a koji ni manje ni više nosi naziv po Atilieru Spinelliju, kada je ponovila da se ne slaže sa idejama oca osnivača Evropske Unije.
