Posle prvog neuspešnog pokušaja zadržavanja migranata na albanskom tlu, koji se dogodio polovinom oktobra, kada je sa italijanskog ostrva Lampedusa u luku Shengjin brodom ratne mornarice dovezeno šesnaestoro ljudi, još jedna tura migranata, sedmorica njih poreklom iz Egipta i Bangladeša, tek što je pristigla u Albaniju morala je da se vrati u Italiju.
Rimski sudije ponovo su odlučili da odbace pritvor za grupu migranata u centrima pod italijanskom upravom u Albaniji. Pre toga, sudije Imigracionog odeljenja Rimskog suda su doneli odluku da 12 muškaraca iz prve ture prebacivanja migranta iz jedne u drugu zemlju mora biti vraćeno u Italiju na osnovu toga što njihove zemlje porekla nisu bezbedne, što je neophodan preduslov za sprovođenje ubrzanih graničnih procedura. Za četvoro migranta iz te grupe inače je utvrđeno da su maloletnici i oni su odmah vraćeni nazad.
Ovoga puta sudije iz Rima zadali su novi udarac vladi premijerke Giorgije Meloni, prosleđujući ovaj slučaj Evropskom sudu za ljudska prava. Međutim, predsednica italijanske vlade ne posustaje – najavljuje da će se sa slanjem migranata nastaviti. Ona je takođe poručila sudijama da je neće tako lako oterati sa vlasti. Podršku u toj njenoj nameri dao joj ni manje ni više nego Elon Musk, ovih dana u centru pažnje svetske javnosti, koji je na svom profilu na X-u prokomentarisao slučaj rekavši da "sudije treba da odu".
Poruku su italijanski desničari sa radošću dočekali, dok je predsednik Italije Sergio Mattarella poručio Musku da "Italija zna da brine sama o sebi", zamolivši ga da poštuje suverenitet njegove zemlje. Da volju naroda Italije ne poštuju sudije, kako smatra premijerka Meloni, takođe veruje i lider desničarske stranke Severna liga i ministar za infrastrukturu i saobraćaj Matteo Salvini, koji je nakon što su se migranti vratili u Italiju poručio sudijama da "u slučaju ako neko od ovih migranta siluje Italijanke, rimske sudije će biti odgovorni za taj zločin".
Odbijanje da se odobre zahtevi za smeštaj migranata u centrima u Albaniji dogodilo se još jednom, i to uprkos naporima desničarske vlade koja je čak izmenila uredbu zakona o sigurnim zemljama. Italijanski zakon dozvoljavao je da se određeni migranti procesuiraju u Albaniji samo ako dolaze iz "bezbednih" zemalja. Sudije su pre toga ukazali na nedavnu presudu Evropskog suda pravde koja je propisivala da članice EU-a mogu samo da označe čitave zemlje kao bezbedne, a ne delove zemalja. Kao odgovor na to, izvršna vlast je 21. oktobra odobrila novu uredbu u kojoj se navodi da su svi delovi od 19 zemalja na njenoj listi bezbedni.
Sa te liste sigurnih zemalja izbačeni su Kamerun, Kolumbija i Nigerija, zemlje u kojima su kršenja ljudskih prava dokumentovana ili su sukobi i konflikti u toku, čak i ako se odnose samo na neke oblasti ovih država. Međutim, ostali su Egipat i Bangladeš, zemlje porekla migranata prebačenih u Albaniju. Zbog te promene rimski sudije uputili su zahtev Evropskom sudu za smernice, tvrdeći da nacionalni i evropski zakoni nisu usklađeni.
A dok Evropski sud ne odluči da li je italijansko-albanski model u skladu sa evropskim zakonima, Giorgia Meloni, kako stvari stoje, nastaviće sa prebacivanjem migranata u Albaniju. I neke druge članice EU-a razmišljaju o usvajanju ovog modela. Pre nego što ga usvoje, osim navedenih poteškoća treba imati u vidu i činjenicu da, iako se broj migranata koji dolaze na Lampedusu u poslednjih godinu dana smanjio, na ostrvo je nedavno stiglo oko 2.000 migranata, od kojih je samo dvadesetak njih prebačeno u Albaniju, a potom vraćeno nazad. Centri u Albaniji su i dalje prazni, a kada će i da li će se ikada napuniti, to ni Elon Musk ne može da zna.
