Iz godine u godinu predstavnici Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) analiziraju konkurse za finansiranje i sufinansiranje projekata iz oblasti savremenog kulturnog stvaralaštva sa idejom da ukažu na probleme u kulturi u Srbiji, o čemu smo već pisali u povodu analize prošlogodišnjih rezultata. Koliko god to možda iz tadašnje perspektive izgledalo nemoguće, ove je godine situacija još gora, iako je budžet za kulturu veći nego ikad: izdvojeno je, naime, skoro 130 miliona eura, što je 0,68 odsto ukupnog budžeta Republike Srbije. Najveći postotak izdvajanja bio je 2022. godine, kada je iznosio 0,78 odsto ukupnog budžeta, odnosno oko 113 miliona eura.

Kako kažu iz NKSS-a, taj nivo problema bi se možda i mogao zanemariti, odnosno, "s tim novcem bi se nešto i dalo napraviti" kad bi se teritorijalno pravednije raspoređivao, drugim akterima u kulturi (organizacijama), a ne samo kulturnim institucijama, kad bi se dodeljivao preko konkursa, a ne na osnovu diskrecionih prava, kad se ne bi dodeljivao fantomskim i predatorskim organizacijama, pevaljkama koje pljačkaju gradske budžete, na osnovu naredbe partijskih centrala. U prvom preseku ovog finansijskog kolača izdvaja se odmah 61odsto novca koji ide republičkim institucijama kulture. Za ostatak se neravnopravno bore svi ostali.

- Pričamo o nekoliko hiljada aktera, jer samo u kulturnom sistemu Srbije ima više od 500 institucija, plus oko 1.600 nevladinih organizacija, plus nekoliko hiljada aktera u kreativnoj industriji. Za sve njih zajedno je predviđeno 39 odsto budžeta - objašnjava nam Predrag Cvetičanin iz Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope. I tu je primetna ogromna nesrazmera jer, ističe to naš sagovornik, na osnovu baze Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, u Beogradu ima čak 619 kulturnih aktera, što je skoro 30 odsto. Sledeći je Novi Sad sa 101, Niš sa 41, Subotica sa 28, Kruševac sa deset itd.

Predrag Cvetičanin (Foto: Sociološko naučno društvo Srbije)

A iz Kruševca dolaze i Fakiri sa juga, koji svoj program realizuju u Alternativnom kulturnom centru Gnezdo, u prostoru koji je bio poznat kao Bela boca. Tamo su ranije bile svlačionice lokalnog fudbalskog kluba Borac koji im je ustupio prostor koji su oni osvežili muralima i osposobili. Prilikom predstavljanja ovogodišnje analize konkursa u kulturi, koja je održana početkom prošlog meseca baš u Kruševcu, član Saveta galerije AKC-a Gnezdo Marko Đorđević naveo je da je ukupan budžet Grada za 2021. bio oko 41 miliona eura, a 2024. godine iznosi nešto više od 56 miliona.

"U to vreme, budžet Grada za kulturu se kretao od 7,3 odsto ukupnog budžeta 2021. do 6,44 odsto. 2024. godine. To je važno istaći da bismo prikazali opštu strukturu budžeta. Dolazimo do najupadljivijeg podatka, a reč je o Kulturno-umetničkom društvu 14. oktobar, kojem u poslednje četiri godine, koliko smo radili analizu, po pravilu na gradskim konkursima za jačanje kulturne produkcije i umetničkog stvaralaštva odlazi pola budžeta, a verovatno je to slučaj i sa godinama pre toga. Sve ostale organizacije – njih skoro 30 – moraju da se "uguraju" u preostalih manje od 50 odsto", naveo je Đorđević.

Ljudi koji bi radili nešto savremeno, nešto eksperimentalno, nemaju nikakvu podršku. Potpuno je nenormalno da očekujete bilo šta, jer radite u groznim uslovima, sve je nestabilno i potplaćeni ste, ako ste i plaćeni – navodi Kaća Dimitrijević iz udruženja Fakiri sa juga

Kaća Dimitrijević, predsednica udruženja Fakiri sa juga, napominje za Novosti da nije konkurs ako ne postoji mogućnost da novac bude drugačije raspoređen te smatra da bi Grad trebao da raspiše drugi.

- To stanje je zacementirano, a umesto da se situacija reši na drugi način, Grad uzima sa nezavisne scene. Radili smo analizu od 2021. do 2024. godine. Najviše je konkurisalo nekih šest-sedam organizacija. Budu podržane po dve: jedna od njih je obično književni klub Bagdala, a drugi smo obično mi. Ostale organizacije uglavnom i nisu iz oblasti kulture, nego se recimo bave osobama sa Daunovim sindromom i slično, ali i one bivaju odbijene. Naše udruženje je dve godine bilo podržano za galerijski program, a sad smo dve godine odbijani. Drugih organizacija i nema - ističe i napominje da, iako postoje sedam godina, Fakiri nemaju nikakvu vrstu podrške od Grada koji ih je, naglašava, probao čak izbaciti iz prostora u kom se nalaze, iako im ga Grad nije dodelio.

Prvi put kad su aplicirali za gradski novac, tražili su 80.000 dinara za boju za fasadu, a dobili su 10.000 dinara (oko 85 eura), precizirala je naša sagovornica.

- I onda se očekuje da vi sprovedete projekat sa tako osakaćenim budžetom - dodaje ona i ističe da se od radnika na nezavisnoj kulturnoj sceni očekuje da volontiraju, što demorališe i demotiviše nove inicijative.

- Ljudi koji bi radili nešto savremeno, nešto eksperimentalno, nemaju nikakvu podršku. Potpuno je nenormalno da očekujete bilo šta, jer radite u groznim uslovima, sve je nestabilno i potplaćeni ste, ako ste i plaćeni - navodi Dimitrijević, koja dodaje da je sve to dovelo do toga da se retko ko više i javlja na konkurse jer se unapred zna da se neće dobiti novac, ili će to biti simbolične cifre sa kojima ne može da se plati ni jednog čoveka za određeni angažman.

Ako govorimo o Beogradu, novina u odnosu na prošlogodišnje analize je da Sekretarijat za kulturu uopšte nije raspisao konkurse obrazlažući to činjenicom da je Grad bio devet meseci na prinudnom finansiranju zbog izbora, pa da sad nema vremena da se konkursi realizuju.

Kaća Dimitrijević (Foto: Kooperativa)

Cvetičanin pak veruje da je stvarni razlog minusa od 72 miliona eura u gradskom budžetu u 2023. godini. Za razliku od Grada, koji je dao bar neko objašnjenje, Ministarstvo kulture nije objasnilo koji su razlozi za kašnjenje četiri konkursa: za finansiranje umetničkih dela iz oblasti vizuelnih umetnosti (150 dana), za otkup publikacija za biblioteke (170 dana), za sufinansiranje projekata u oblasti kulture i umetnosti koji su podržani kroz međunarodne fondove/programe (190 dana) i za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu (210 dana).

- Ono što je smešno ili tužno je da će oni očekivati da se ti projekti realizuju do 31. decembra, pod pretnjom sankcijama - objašnjava Cvetičanin i precizira:

- Ako su rezultate objavili 16. oktobra, dok se novac prebaci bit će 15. novembra i ostaće jedan mesec da se taj projekat realizuje ili da se vrati novac.

Ističe da zbog takvih kašnjenja niko ne može da realizuje projekte u prvoj polovini godine, što je poseban problem onima koji redovne programe realizuju tokom proleća. Osim toga, problematični su i odobreni iznosi. Napominje da je reč o 2.000 do 3.000 eura po projektu, a na nivou Grada još i manje jer se dodeljuje po 50.000 dinara, što je nešto više od 400 eura.

- Minimalna plata u Srbiji je 49.000 dinara, tako da vi sa tim grantovima ne možete jednu osobu da angažujete da radi dva meseca, a kamoli da se realizuju bilo kakve aktivnosti. I iz godine u godinu je sve gore i gore - zaključuje Cvetičanin.

Pored već ustaljenog običaja dodele novaca fantomskim organizacijama, sumnjivim projektima ove godine pridodat je i "poseban način pljačke", napominje Cvetičanin.

Uz mizeran novac koji gradovi izdvajaju za kulturu, problematične preraspodele, ove godine im je na muku sela i Jelena Karleuša za čije nastupe su gradovi izdvajali i po trećinu, četvrtinu ukupnog budžeta, a u Požarevcu gotovo čitav budžet koji iznosi 6,5 miliona dinara. Za njen nastup izdvojeno je 5,85 miliona.

Jedini resurs koje organizacije nezavisne kulturne scene imaju su ljudi. Ljudi se tako troše i nije čudo što završavaju u burnautu, što je samo posledica nemogućih uslova u kojima rade, na kraju će Cvetičanin.