Otvorimo li sajt Asocijacije nezavisne kulturne scene Srbije (NKSS), od četiri poslednje vesti na naslovnoj strani u trenutku pisanja ovog teksta, tri su vezane uz postojeće probleme – dve se bave kašnjenjem rezultata konkursa Ministarstva kulture i beogradskog Sekretarijata za kulturu, treća lošim položajem muzičara Beogradske filharmonije – a samo je jedna posvećena konferenciji o nezavisnoj kulturi u jugoistočnoj Evropi. I to nije samo trenutna situacija.
Ispratimo li vesti o NKSS-u po drugim medijima, naslovi će glasiti ovako: "Usvojen budžet, a konkursi za kulturu još nisu raspisani", "Cvijeta prokišnjava...", "Asocijacija NKSS o raspisanim javnim konkursima: Iskorak Ministarstva kulture, ali nedovoljan", "Hvala, ali...": Asocijacija NKSS Ministarstvu kulture povodom delimično raspisanih konkursa", "NKSS: Najgori konkursi za kulturu, Ministarstvo negira", "Beograd opet kasni sa konkursima za sufinansiranje kulture", kao i: "Gde je nestala tužba protiv Sekretarijata za kulturu". Dva poslednja su iz nedeljnika Vreme i možda su najbolji prikaz u kom vremenu nezavisna kultura bitiše i sa kakvim problemima se suočava. U drugom od njih stoji da "Upravni sud već pet godina ne rešava tužbu protiv Sekretarijata za kulturu Beograda, podnetu zbog rezultata konkursa za sufinansiranje projekata iz 2019. godine". Tužbu je izazvao način izbora učesnika konkursa koji zaslužuju novac iz budžeta, činjenica da nisu poznati članovi komisija koji su odlučivali o raspodeli sredstava, dok je novac iz budžeta Grada Beograda tada dobilo 28 projekata organizacija koje su označene kao "sumnjive". To su organizacije koje nisu registrovane za oblast kulture, koje su se registrovale neposredno pred konkurs ili su neposredno pred konkurs preregistrovane tako da im kultura postane osnovna delatnost.
Pet godina čeka se na rešenje, a novi konkursi dolaze. Po naslovima vidimo da se ništa ne menja, ali u NKSS-u su uporni da svake godine urade analizu rezultata konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata iz oblasti savremenog kulturnog stvaralaštva i da ukažu na strukturne probleme u kulturnom polju u Srbiji. Kako vele, "da ostane zabeleženo". Posebno zato što ne samo da se ništa ne menja, nego je sve gore i gore. U analizi za 2023. stoji da prošlogodišnji rezultati pokazuju najveći niz nepravilnosti, proizvoljnosti, neznanja i nekompetencija u procesu distribucije sredstava, čime je pogođen velik broj organizacija i umetničkih programa.
Jedan festival igre dobije milione, a vi za svoj projekat dobijete 200.000 dinara. Ja stvarno ne znam ko u tim komisijama zaista veruje da mi možemo da produkujemo bilo šta, osim da budemo neplaćeni – ističe Marko Pejović
"Izuzetno mali budžet Ministarstva kulture ove godine je smanjen na 0,67 posto ukupnog budžeta Republike Srbije. Pri tome, ogroman deo ovog budžeta se izdvaja za rad 26 republičkih ustanova kulture (ove godine 63,34 odsto), a veoma mali za konkurs za savremenu kulturnu produkciju (3,26 odsto) i međunarodnu saradnju (3,15 odsto). Mizeran deo budžeta Ministarstva kulture (1,68 odsto) dodeljuje se, preko konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti savremenog stvaralaštva, za rad više od 2.000 organizacija civilnog sektora u kulturi i još oko 1.000 kulturno-umetničkih društava", stoji još u toj opširnoj analizi, u kojoj se dodaje da je takav minimalni budžet dodeljen najvećem broju projekata u poslednjih pet godina.
Kao jedan od najvećih problema NKSS dalje navodi postojanje "predatorskih" organizacija. Mirjana Dragosavljević, koju možemo nazvati NKSS-ovom portparolkom, objašnjava da je uglavnom reč o sumnjivim organizacijama za koje ne postoje tragovi o njihovom postojanju i radu, a na konkursima uzimaju velike sume novca.
- Sajt Agencije za privredne registre pokazuje da se radi o organizacijama koje ili nemaju financijske izveštaje za prethodnu godinu ili su tek pokrenute par meseci pred konkurs. Ne možete da nađete njihove aktivnosti niti bilo kakve tragove - kaže Dragosavljević, a njen zaključak je da iza njihovog uspeha na konkursima stoji diskreciono pravo ministra, odnosno ministarke, da im dodeli sredstva.
Ipak, neki od primera "predatorskih" organizacija ne moraju biti bez ikakvog istorijata. Naprotiv. NKSS-ova analiza navodi da je najizrazitiji primer Beogradski festival igre, "koji je na konkursu Ministarstva kulture 2023. godine dobio devet miliona dinara, a 2022. godine 12 miliona dinara (u oba slučaja četvrtinu ukupnog budžeta ovog konkursa); na konkursu Sekretarijata za kulturu Beograda šest miliona dinara, a 2022. godine četiri miliona dinara (trećinu ukupnog budžeta konkursa); i na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu tri miliona dinara 2023. godine i dva miliona dinara 2022. godine (što je drugi najveći grant na konkursu)."
Marko Pejović iz udruženja Hajde da... ističe da je reč o komercijalnom festivalu koji se u velikoj meri može izdržavati od karata koje za naše uslove nisu baš tako jeftine.
- Naravno, to za taj festival nije dovoljno, zato što on zove velike produkcije koje puno koštaju. Ali problem jeste što se taj festival finansira iz istih stavki kao što se finansiraju svi drugi akteri u kulturnom izvođačkom polju, i mi se onda stalno suočavamo da taj festival dobije milione, a da vi za svoj projekat dobijete 200.000 dinara i sa tim novcem treba da napravite neku produkciju koja uključuje pet plesača, koreografa, dramaturga, kompozitora, kostimografa... Ja stvarno ne znam ko u tim komisijama zaista veruje da mi možemo da produkujemo bilo šta, osim da budemo neplaćeni ili da svi rade za 30.000 dinara tri meseca, koliko je minimalno potrebno za rad na jednoj predstavi. Ne znam od čega da živimo ta tri meseca - pita se Pejović i dodaje da se ipak očekuje da rezultat produkcijski, estetski i konceptualno bude zadovoljavajući.
U više navrata predstavnici nezavisne scene protestovali su ispred Ministarstva kulture, ali uzalud, dok Ministarstvo poručuje da "pruža punu podršku funkcionisanju svih segmenata kulture" i da to čini podjednako prema "budžetskim korisnicima i umetnicima i organizacijama iz civilnog sektora". Ideja protesta bila je da to bude neka vrsta foruma na kom bi se razgovaralo o problemima, ističe naš sagovornik. Ministarka Maja Gojković čak ih je pozvala na razgovor.
- Mi smo formirali neku malu komisiju, sastavljenu isključivo od žena, koje predstavljaju NKSS i svoje organizacije iz različitih delova Srbije i koje su sve u nekom trenutku bile unutar upravnog odbora NKSS-a. Nadali smo se da bi ta linija decentralizacije, kao i linija koja govori o poziciji žena kao kulturnih radnica mogla doprineti razumevanju. Međutim, kao odgovor smo dobili moguće kozmetičke izmene. Na primer, da i formular i sve ostalo za konkurs Ministarstva bude u elektronskoj formi - objašnjava Pejović.
Sve to bi možda i imalo nekog smisla kad bi se konkursi raspisivali na vreme, što vidimo iz uvoda da nije slučaj, a i kad se raspišu i sredstva odobre, opet je problem netransparentne procedure, nejasnog sastava komisija, minimalnih grantova...
- Posle svega, Ministarstvo kulture podrži projekte koji se obraćaju deci i rade sa njima sa 150.000 dinara i vi se stvarno pitate o čemu razmišlja jedno takvo državno telo koje još očekuje nekakve održive rezultate u tom polju. Vidite da tu nema nekakve ozbiljnog promišljanja i od svega toga što mi tražimo da se promeni oni nam kažu da ćemo raditi u digitalnoj formi, koja se opet ove godine nije desila i opet smo slali gomile papira da bi svako u komisiji dobio taj svežanj papira za svaki projekat i mogao da ga pročita - razočarano će Pejović.
Mirjana Dragosavljević ističe da je sve do famozne političke volje hoćemo li uložiti u nove generacije ili ćemo da dajemo subvencije stranim investitorima koji će svakako otići kada iscrpe resurse.
- Kad bi se dao neki podstrek vaninstitucionalnoj sceni, to bi se višestruko vratilo na različite načine. To je novac koji opet biva ovde potrošen i koji utiče na ekonomiju ove zemlje - zaključuje ona.
