Niz nevladinih organizacija (Beogradski centar za ljudska prava, Crta, FemPlatz, Građanske inicijative, Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A11 i Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM) sakupio je više od 4.000 svedočenja ljudi koji su bili prisutni na protestu u Beogradu 15. marta, kad je petnaestominutna tišina prekinuta prodornim zvukom, nakon čega je usledila panika. Mnogi od njih su prijavili niz zdravstvenih tegoba, telesnih povreda, fizičkih i psihičkih problema i/ili simptoma.
U ime 47 njih, te organizacije su se obratile Evropskom sudu za ljudska prava odakle su od predstavnika države Srbije tražili da se izjasni o tome da li su na protestu u Beogradu 15. marta korišćena nedozvoljena sredstva protiv demonstranata, koji je pravni osnov za navodno korišćenje takve vrste oružja i koje su mere zaštite od arbitrarne upotrebe takvih sredstava.
Rok je bio 31. mart, na što je Srbija uredno odgovorila. Sud u Strazburu pozvao je imenovane organizacije da do 8. aprila dostave komentare na odgovor države, a ista ta država da dostavi svoje komentare na podnesak koji su imenovane organizacije dostavile u ponedeljak, 31. marta, kojim su Sud obavestile o zdravstvenom stanju podnositeljki i podnosilaca zahteva.
Maja Stojanović, direktorka Građanskih inicijativa, kaže da je pismo važno jer će se konačno uvideti da li je "ova država u stanju da laže i evropske institucije i to napismeno i otvoreno sa pečatom kao što laže građane ove zemlje".
- To pismo će nam dati uvid u to na koji način se država Srbija ophodi prema međunarodnom pravu i akterima - ističe ona.
A podsetimo, zvaničan stav države je da nikakvog zvučnog oružja nije bilo. Štoviše, tvrdilo se da se takvo oružje ni ne poseduje. Onda je u danu kad su predstavnici opozicije objavili fotografije sa vozilima koja su bila na ulicama tog dana, a na kojima je vidljivo nešto što liči na "zvučni top", ministar unutrašnjih poslova potvrdio da Srbija ipak poseduje 16 komada, ali da oni nisu korišteni, odnosno da oni nisu proizveli zvuk koji je pred sobom pravio klanac od ljudi.
Naša sagovornica tvrdi da je nemoguće verovati vlastima u Srbiji.
- Imamo celu deceniju ogroman problem sa vladavinom prava. Poslednjih nekoliko meseci je pogoršana situacija jer na dnevnom nivou poruke vlasti već sutra postaju laž. Vlastima se ne može verovati, jer je svaki njihov potez planiran tako da se očuva vlast - napominje ona.
U međuvremenu, navodno su u Srbiju došli uposlenici Federalne službe bezbednosti iz Rusije (FSB) ne bi li utvrdili da li je korišteno oružje koje može biti zvučni top. Barem tako kažu. Cinici se pitaju da li su ikad i otišli. Najavljuje se dolazak i američke službe (FBI), a "sve je to samo poruka da je i Amerika na našoj strani", objašnjava naša sagovornica.
Pitamo se šta može naložiti Sud u Strazburu? Stojanović naglašava da oni mogu uvesti neke privremene mere dok se ne utvrdi šta se tu zaista desilo jer ni više od 15 dana posle mi to ne znamo.
- Znamo da država poseduje oružje, znamo da je neki zvučni aparat primenjen na građanima, ali nemamo ništa dublje. Potpuno je iluzorno očekivati bilo šta od istraga stranih službi, kako ruske, tako i američke. To je opet sedenje na dve stolice, to je priča da su i Rusi i Amerikanci na našoj strani - zaključuje ona.
Stojanović, međutim, tvrdi da su institucije u Srbiji same dovoljno sposobne i kredibilne da utvrde šta se desilo. Problem je, ističe, politička kontrola institucija koje nemaju slobodu da rade, baš kao što nemaju ni političku dozvolu.
- Ne očekujem ništa ni od FSB-a ni FBI-ja, ako su i došli. Ni u to ne verujem. Svaki korak ove vlasti je uplitanje u svoje laži - smatra naša sagovornica.
Primećuje, ipak, da se evropske institucije sve više zanimaju za dešavanja u Srbiji, kao i da se studenti postepeno okreću prema njima, podsećajući na najavljenu vožnju biciklima ka Strazburu te se nada da to može dovesti do veće povezanosti građana sa evropskim institucijama.
