U iščekivanju odluke Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP) povodom zahteva grupe nevladinih organizacija (Beogradski centar za ljudska prava, CRTA, Građanska inicijativa, Inicijativa za ekonomska i socijalna prava – A 11, Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM i FemPlatz) za izdavanje privremene mere protiv države Srbije zbog sumnje da je na protestu 15. marta upotrebljeno zvučno sredstvo protiv građana, specijalni izvestioci Ujedinjenih nacija pokrenuli su postupak kako bi se ustanovilo kakvo sredstvo je upotrebljeno.

S druge strane nevladine organizacije podnele su krivičnu prijavu protiv NN lica Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal, jer smatraju da je izvršeno krivično delo terorizma.

- Ovo krivično delo se radi kad postoji namera da se zastraši stanovništvo. Iz svedočenja smo videli da su građani ozbiljno zastrašeni 15. marta i da se definitivno dogodio napad na život, telo i slobode velikog broja građana - rekla je Katarina Golubović iz YUCOM-a na konferenciji za novinare u beogradskom Medija centru.

Kao argument navela je da se organizacijama javilo preko 4.000 ljudi sa svedočenjima iz te noći i da se već prve noći, na brojeve telefona koji su ostavljeni za slučaj nužde, javilo oko 2.000 ljudi.

Ta činjenica bila je povod za pravljenje platforme (zvuk.lab.rs), koja omogućava građanima da se kroz svedočanstva, upoznaju sa tim šta se dogodilo tokom skupa 15. marta.

Platformu je predstavio Đorđe Krivokapić, iz SHARE fondacije precizirajući da su svega 48 sati nakon događaja obradili 3.519 svedočanstava.

- To je značajno jer pričamo o impresijama ljudi i onome šta su čuli, osetili i kakve su bile posledice - objasnio je Krivokapić.

Po osnovu lokacija gde su se svedoci nalazili izabrali su devet zona: od Palate Albanije, preko Terazija, Beograđanke, Studentskog kulturnog centra pa sve do Slavije i tu su analizirali 3.032 građana koji su bili baš na tom potezu.

Prema svedočenjima ljudi, to je bio i smer odakle je dolazio zvuk. Krivokapić je napomenuo da su iskustva građana bila izuzetno destruktivna, kao i da su obrađivali četiri grupe pitanja: opis zvuka; opis fizičkih i psihičkih iskustava osim zvuka; posledice koje nisu vezane za stampedo i posledice vezane za stampedo.

Svaka tačkica na platformi je pojedinačno svedočanstvo koje pripada određenoj kategoriji.

Kod opisa zvuka dominiraju "zvuk mašinsko-drumsko-šinskog vozila (automobil, kamion, šleper, motor, voz, tenk) i zvuk aviona, letelice ili drona, čemu su najviše svedočili prisutni kod SKC i Jugoslavenskog dramskog pozorišta (JDP), što je nekih 100-ak metara razdaljine".

"Zvuk nadolazećeg projektila velike brzine", "Kao da neko automobilom u punoj brzini prolazi kroz masu", "Poput turbine koja se zaleće i ide pravo u mene", "Kao da mlazni avion ide na mene"... Ovo su samo neka od svedočanstava prisutnih na tom potezu.

Mnogi su naveli da je to bio "zvuk niske frekvencije (huk, brujanje, vibracije)", a navodili su i "kretanje mase ljudi, vojske, policije, stampedo", "konji, krdo životinja, galop, topot, tutnjava", "ljudska vriska, zviždanje i povici"...

Kod opisa zvuka dominiraju "zvuk mašinsko-drumsko-šinskog vozila (automobil, kamion, šleper, motor, voz, tenk) i zvuk aviona, letelice ili drona, čemu su najviše svedočili prisutni kod SKC i JDP-a

Kod fizičkih i psihičkih iskustava najveći broj ispitanih navodi, i to opet na potezu od Beograđanke do JDP, da su osetili "vetar, talas, strujanje vazduha", što je vidljivo i na nekim od snimaka koji prikazuju drveće koje izgleda kao da je na udaru snažnog vetra. "Osetila sam vetar i strah. Nije mi bilo jasno odakle dolazi i zbog čega bežim", jedno je od opisanih iskustava.

Mnogi su osetili podrhtavanje tla, strah, anksioznost i uznemirenost, što je ujedno i najčešća posledica svedoka.

- Kada je masa krenula da se sklanja na trotoar u glavi mi je bilo samo da se što više nas skloni na sigurno, da bude što manje stradalih, jer jelte "ide tramvaj da nas pokosi" - objasnio je jedan od svedoka.

Mnogi su kao posledicu naveli i "paniku, šok, traumu, oduzetost, paranoju, osećaj nastupajuće smrti". Navedeni su još i "problemi sa sluhom (pritisak u ušima, začepljene uši, zujanje u ušima, pištanje u ušima, gubitak sluha)", "glavobolja, gubitak svesti i poremećaj ravnoteže (vrtoglavica, pritisak u glavi, nesvestica itd.)", "srčane tegobe (aritmija i tahikardija, lupanje srca, ubrzani rad srca), povišeni krvni pritisak", "opšti simptomi: mučnina i poremećaj telesne temperature (povišena, hladnoća, znojenje, toplota u licu, jeza, groznica i nekontrolisano trešenje delova tela)". Kao najčešće posledice stampeda navedene su one psihičke (panika, strah, stres za telo...).

S konferencije za novinare u Beogradu (Foto: Medija centar)

Krivokapić je upozorio da korištenje platforme može imati negativne psihološke posledice, kao da može dovesti i do retraumatizacije, te da je treba koristiti oprezno jer su sva svedočanstva zabrinjavajuća.

Ono što je još naglasio je da ovakva vrsta istraživanja nije nikad ranije rađena, jer nikad nije bilo upotrebe zvučnog oružja na mirnom skupu i to još u trenutku tišine.

Interesantan je bio i njegov lični doživljaj čitavog slučaja. Naveo je na početku da je sve izgledalo kao rubrika "Verovali ili ne", jer mu je ono "deljenje po ulici" u trenutku napada zvučnim oružjem delovalo neverovatno, nakon čega je usledeo niz izjava da se to nije ni dogodilo.

- Onda smo morali da pređemo u cipele Martija Misterije koji treba da istražuje paranormalne pojave i da vidimo da li se to dogodilo i da li je ono što su kamere i što su ljudi osetili bila stvarnost, a zatim smo prešli u rubriku svedočanstava "Život piše drame", jer sve što možemo pročitati je jako dramatično - zaključio je on.

Takođe je naglasio da je korištenje platforme kao konzumiranje trilera sa elementima horora "posebno što platforma nije odvojena od stvarnosti", kao i da svaki dan živimo čitav niz nesigurnosti vezanu za našu bezbednost, ali i za institucije koje su plaćene da rade posao koji, na kraju, ne rade.

Nevladine organizacije su Tužilaštvu ponudile saradnju kad su čuli da je pokrenut predistražni postupak u cilju da se utvrde činjenice u vezi događaja od 15. marta.

Katarina Golubović je podsetila da je istog tog dana u Beogradski centar za ljudska prava pokucala kriminalistička policija tražeći izjavu od Vladice Ilića o tome šta zna o samom događaju i u vezi izjave koju je dao za N1.

Tad je, naime, rekao da su prikupili dokumentaciju iz određenih zdravstvenih centara i predložio je da Prvo osnovno javno tužilaštvo pozove građane da se jave i da oni direktno Tužilaštvu podnesu dokumentaciju koju su već skupili, objasnila je ona.

U međuvremenu je Urgentni centar demantovao da su im se javljali ljudi sa tegobama. Golubović je navela da su, pored Urgentnog centra, MUP, ministarstva zdravlja i odbrane negirali bilo kakvu upotrebu sredstava, nakon čega su shvatili da će u narednom periodu biti potrebno preduzeti određene akcije pri međunarodnoj zajednici kako bi se osiguralo da istraga bude efikasna i delotvorna.

Ovakva vrsta istraživanja nije nikad ranije rađena, jer nikad nije bilo upotrebe zvučnog oružja na mirnom skupu i to još u trenutku tišine

- Tako je došlo do ideje da se obratimo ESLJP za izdavanje hitne privremene mere i već 24. marta, nakon prikupljanja saglasnosti, u ime 47 građana koji su prikupili dokumetaciju smo podneli zahtev za izdavanje privremene mere - rekla je Golubović.

O samom obraćanju ESLJP govorio je Vladica Ilić koji je naglasio da su oni sudu ukazali da ponašanje građana tog 15. marta nije bilo lažirano, već da je bilo izazvano spošljašnjim faktorom, "upotrebom nama još nepoznatog sredstva".

- Mi smo sudu ukazali u podnesku na to da je organizacija CRTA pribavila preliminarni zaključak profesora socijalne psihologije koji je takođe dao mišljenje, imajući u vidu snimke, ali i izjave da ono što je delovalo na ljude nije bilo izazvano njihovom psihološkom reakcijom, već dejstvom nekakve sile ili nekog talasa, odnosno nekog oružja - rekao je Ilić.

Pored ukazivanja da su vlasti negirale očigledno, što je počelo iste te večeri, sudu su ukazali i na procesuiranje ljudi zbog navodnog širenja lažnih vesti, navodeći da je glavni tužilac, Nenad Stefanović, dao naloge posebnom tužiocu za visokotehnološki kriminal da privede još najmanje četiri lica – Zdravka Ponoša, advokate Aleksandra Olinika, Božu Prelevića i vojnog analitičara Aleksandra Radića.

Ilić se osvrnuo i na činjenicu da je Tužilaštvo reagovalo tek kad je predsednik, dan nakon 15. marta, dao usmerenje kako pravosuđe da reaguje.

- Tad se oglasilo Tužilaštvo i do dana današnjeg rade u okvirima koje im je predsednik Vučić zadao. Najavio je da će istraga biti završena u roku od 48 sati pa je tako Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu izašlo sa saopštenjem da je nesumnjivo utvrdilo da država ne stoji iza ovoga, a da će Tužilaštvo nastaviti svoj rad. Kad pročitate to saopštenje i pokušate da saznate kako je to nesumnjivo utvrdilo, vidite da su pitali državu i država rekla: "Mi nismo" - objasnio je on.

Naglasio je da je reč o simulaciji istrage, a tome u prilog govori i najava uključenja u istragu ruskog SFB i američkog FBI, za koje kaže da se nisu ni oglasili ovim povodom.

Pored ESLJP, nevladine organizacije su se obratile i Ujedinjenim nacijama, gde su podneli predstavku zbog ugrožavanja prava na zdravlje, prava na slobodu okupljanja i prava na slobodu izražavanja specijalnim izvestiocima pozivajući ih na zajedničku akciju.

- Tražili smo da pozovu državu da spreči dalju upotrebu bilo kakvog nedozvoljenog sredstva za razbijanje mase i potom smo tražili da država preduzme sve mere kako bi neki nedržavni akteri, privatna lica upotrebila takva sredstva - navela je Katarina Golubović.

Takođe je istakla da su tražili da spreče državu da krivično goni one za koje smatra da izazivaju paniku, sa čim utiču na slobodu izražavanja.

Poslednji u nizu uhapšenih zbog toga bio je kolumnista Peščanika i urednik izdavačke kuće "Fabrika knjiga" Dejan Ilić. Njega sumnjiče da je izvršio krivično delo izazivanje panike i nereda time što je u emisiji "Pokreni se" na televiziji Nova 29. marta "iznošenjem lažnih tvrdnji izazvao paniku". Ilić je u međuvremenu pušten na slobodu, a MUP je najavio da će protiv njega biti pokrenuta krivična prijava zbog izazivanja panike.

Podsetimo i koja rečenica je ocenjena kao izazivanje panike: "Imate da birate – ili ćete tim ljudima otvoriti vrata da se sklone, a otvaranje vrata je ta prelazna vlada ili ćete se pomiriti sa tim da će teći krv ulicama, da ćemo izgubiti ne znam koliko života i ne znamo čije živote, da bismo se oslobodili njih."