Ako je suditi po onome što je rečeno belomanastirskim čelnicima nakon nedavnog sastanka u Zagrebu, trakavica oko ‘penzionerskih’ stanova u jedinom baranjskom gradu, a koji su još uvek u vlasništvu Hrvatskog zavoda za penziono osiguranje (HZMO), konačno bi mogla doživeti epilog.
S obzirom da još uvek nije poznata sudbina tih stanova, belomanastirski gradonačelnik Ivan Doboš i dogradonačelnik Predrag Stojanović sastali su se s ministrom rada i penzionog sustava Tomislavom Ćorićem, predstavnicima HZMO-a i Državnog ureda za upravljanje državnom imovinom (DUUDI). Do spomenutog sastanka došlo je na inicijativu belomanastirskih čelnika koji to pitanje pokušavaju rešiti još od samog početka mandata.
Podsetimo, Vlada na čijem je čelu bila Jadranka Kosor, jedinicama lokalnih samouprava na područjima od posebne državne pažnje prenela je 374 stana u vlasništvu HZMO-a. No iz nepoznatih razloga, taj postupak nije sproveden za 114 belomanastirskih stanova iz istog fonda.
Jednako tako treba podsetiti da su i tržišne cene spomenutih stanova bile znatno povoljnije nego u ostalim delovima Hrvatske. Iako su se belomanastirski čelnici iz Zagreba vratili bez konkretnog dogovora, ako je za utehu, cela se priča zakotrljala i u mandatu aktualne Vlade, jednako kao što je bilo i u mandatima svih prethodnih. Belomanastirski čelnici nadležnima su ponovili svoje pozicije i argumente, a nadležni su pak izrekli kako oni gledaju na celi slučaj.
- Mi smo imali tri varijante. Jedna varijanta je utvrđivanje vrednosti stanova zbog državne bilance, a kada se utvrde te vrednosti ide se na Vladu i Vlada donosi odluku da se stanovi poklanjaju gradu. Iz prikupljenih sredstava financirale bi se postojeće potrebe za stambeno zbrinjavanje. Druga varijanta bila bi, također prihvatljiva, da HZMO stanove prepiše državi, a potom ona Belom Manastiru, dok bi HZMO u zamenu dobio neki od državnih objekata, poput belomanastirske kasarne, koja bi mogla poslužiti za smeštaj arhive. Treća varijanta je bila prodaja, dakle da država bez našeg učešća proda te stanove, rekao je Predrag Stojanović.
Prema mišljenju našeg sagovornika, poslednja varijanta definitivno je najgora jer od prodaje tih stanova država ne bi priskrbila značajnija financijska sredstva. Suprotno tome, stanovi bi u vlasništvu grada bili od neprocenjive vrednosti s obzirom na broj porodica koje čekaju da reše pitanje krova nad glavom. Jedno od pitanja o kojem se razgovaralo bilo je i ono što sa familijama ili pojedincima koji u tim stanovima žive gotovo dva desetljeća, a nemaju adekvatno rešenje za korištenje.
- Mi smo upravo istakli taj poseban problem. Nisu problem ljudi koji imaju rešenja i oni očekuju da kupe stan po ‘povlaštenim’ cenama, ali oni koji nemaju rešenja, također očekuju da nakon raspisivanja natječaja kriterij bude takav da i oni mogu otkupiti te stanove i to pod istim uslovima. Jer ukoliko kriterij bude takav da oni koji su sada u tim stanovima bez rešenja ne budu mogli otkupiti stan, oni praktično moraju izaći iz stana, a onda je to za grad novi problem: gde smestiti te ljude? Tada bi grad trebao utvrditi svoje kriterije, a onda je pitanje ko bi po tim kriterijima mogao proći. Ministar Ćorić se složio da o tome svakako treba voditi računa da se ne desi da se stvori novi problem - rekao je Stojanović.
Ministar je razumeo problem i obećao njegovo rešavanje u roku nekoliko meseci, a koji će model biti izabran, ionako je stvar odluke Vlade koja će imati poslednju reč.
U trenutku zaključenja ovog članka, zaposlenici HZMO-a već su započeli sa popisivanjem ‘penzionerskih’ stanova u Belom Manastiru. S obzirom na sporost hrvatske administracije bilo bi iluzorno očekivati da je popis prvi konkretniji rezultat zagrebačkog razgovora. No u konkretnom slučaju svaki pomak s mrtve tačke je dobrodošao. Prema rečima jedne njihove zaposlenice, u ovoj se fazi na nivou države, pa tako i u Belom Manastiru, popisuju i fotografišu samo oni ‘penzionerski’ stanovi u kojima korisnici stana imaju pravovaljano rešenje.
