Malo pre ponoći, kada su zvanično proglašeni rezultati izbora za novu generalnu sekretarku italijanske Demokratske stranke, Elly Schlein, koja je izabrana na tu funkciju, rekla je da će ona i politička stranka koju će u narednom periodu voditi biti veliki problem za novu italijansku vlast. Premijerka Italije, desničarka Giorgia Meloni, čestitala je Schlein na pobedi, rekavši da bi ova mlada žena mogla da pomogne italijanskoj levici da se oporavi i da gleda u budućnost.

Tridesetsedmogodišnja Elly Schlein, koja je 27. februara osvojila 53,8 odsto glasova i tako pretekla svog protivkandidata, predsednika regije Emilia-Romagna Stefana Bonaccinija, prva je žena ikada izabrana na čelo Demokratske stranke i neko ko je prvi put pobedio na unutarstranačkim izborima zahvaljujući pre svega glasovima simpatizera ove partije. U prvom krugu izbora, u kojem su glasali samo članovi, vođstvo je imao Bonaccini, da bi u drugom krugu, kada je na glasanje izašlo više od milion Italijana, Schlein odnela daleko veću pobedu. Ona je takođe najmlađa osoba na toj dužnosti, godinu dana mlađa od Mattea Renzija koji je imao trideset osam godina kada je 2013. bio izabran na tu funkciju. On je i jedini sekretar kojem je 2017. ponovo poveren mandat, da bi godinu dana kasnije dao ostavku, uz neizbežne posledice svoje vladavine, koje su ovu stranku daleko odvele od njene leve ideologije.

Uz reforme u svojoj stranci, kao jedinoj koja bi u ovom trenutku mogla da se suprotstavi desnici na vlasti, Schlein je najavila i spremnost dogovora sa ostalim opozicionim partijama u zajedničkoj borbi protiv vlade Giorgije Meloni

"Žena sam koja voli drugu ženu. Nisam majka, što ne znači da sam zbog toga manje žena. Mi nismo samo bića za reprodukciju, već osobe sa svojim pravima", govorila je Elly Schlein na zatvaranju svoje izborne kampanje, prisećajući se tako govora Giorgije Meloni, koji je liderka stranke Braća Italije i buduća premijerka te zemlje održala leta 2021. godine na skupu ekstremno desničarske partije Vox u Madridu. U svom neponovljivom obraćanju, Meloni je govorila o pravima Španaca i Italijana, o porodici i njenim vrednostima, o kulturi i obrazovanju. Upozoravala je na islamske teroriste, na preterane zahteve pripadnika LGBT zajednice i na najezdu migranata. Još mnogo toga je pomenula za šta se zalaže, šta je uznemirava i šta bi po njoj trebalo da se zabrani u jednoj, kako je tada naglasila, "normalnoj, evropskoj, suverenoj i narodnoj državi", kakve bi trebale da budu Španija i Italija. Na kraju je uzviknula: "Ja sam Giorgija, žena, majka, hrišćanka i Italijanka!" Godinu dana posle toga izabrana je kao prva žena premijerka u Italiji, uspostavljajući tako desničarsku vlast u državi.

Kada se kandidovala za funkciju generalne sekretarke Demokratske stranke, Schlein je odmah viđena kao sušta suprotnost onome što zastupa desničarska vlada Giorgije Meloni. U jednom od svojih prvih intervjua nakon izbora, ova mlada političarka rekla je da će stranka odmah organizovati jaku opoziciju u parlamentu koja će se pre svega boriti za prava najugroženijih, siromašnih i radnika. "Nećemo mirovati sve dok ne postavimo granice koje vode u nesigurnost, dok ne ograničimo ugovore na određeno vreme, dok ne ukinemo besplatno stažiranje i dok svaki pošten radnik ne zaradi dostojanstvenu platu za život", rekla je Schlein. Takođe je naglasila važnost investiranja u državne škole i spremnost za borbu protiv smanjenja budžeta za zdravstvo. U tom programu našli su se i svi oni argumenti koji su u nekom drugom planu sadašnjoj vlasti, poput prava migranata, prava LGBT populacije, klimatskih promena.

Uz reforme u svojoj stranci, kao jedinoj koja bi u ovom trenutku mogla da se suprotstavi desnici na vlasti, najavila je i spremnost dogovora sa ostalim opozicionim partijama u zajedničkoj borbi protiv vladajućeg režima. "Mandat preda mnom je mandat za promene ljudi, metoda i vizije", rekla je nedavno nova generalna sekretarka Demokratske stranke, gostujući na televiziji RAI. Izjava od koje su se mnogi uzdržali, ne želeći da daju bilo kakve prognoze, za ono što bi moglo da se desi u budućnosti i što bi možda zaista bilo revolucionarno.

S druge strane, protivnici Elly Schlein optužuju je da je na vlast došla zahvaljujući podršci američkog biznismena Georgea Sorosa i da zbog takve podrške postoji realna opasnost od njene vladavine. Svakako, njena pojava nikoga nije ostavila ravnodušnim, a ako se osvrnemo na njenu ličnu biografiju, možemo bolje razumeti i njene političke izbore. Otac joj je rođeni Amerikanac, Jevrejin poreklom iz Ukrajine, dugogodišnji profesor istorije i političkih nauka na Univerzitetu Franklin u Luganu, u Švajcarskoj. Majka je Italijanka iz bogate porodice, takođe profesorka prava na Fakultetu u Milanu. Schlein je rođena kao američka državljanka u Švajcarskoj, gde je i odrasla, kako bi se tek kao studentkinja preselila u Bolonju u Italiji.

Svoju političku aktivnost je počela u Chicagu kao volonterka tokom izborne kampanje Baracka Obame 2008. godine. Nekoliko godina kasnije, izabrana je u direkciju Demokratske stranke i na njenoj listi je izabrana kao poslanica u Evropskom parlamentu, u kojem je bila od 2014. do 2019. godine. Međutim, u sukobu sa tadašnjim sekretarom, Matteom Renzijem, napustila je stranku 2015., a pet godina kasnije na regionalnim izborima u regiji Emilia-Romagna kandidovala se na listi levih stranaka. Zapravo je tada dobila najviše glasova, dok sama lista nije najbolje prošla. Predsednik regije Stefano Bonaccini, koji je bio i njen protivkandidat na ovim izborima, imenovao ju je tada potpredsednicom te regije. Na parlamentarnim izborima 2022. izabrana je u Zastupnički dom na listi Demokratske stranke. A prošle godine, nakon ostavke svog prethodnika Enrica Lette, prvi put je najavila svoju kandidaturu za generalnu sekretarku.

Svojom pobedom Elly Schlein je katapultirala ideju o nekoj drugačijoj Italiji, koja se inače smatra zemljom staraca, tradicionalnih vrednosti i ideja u svakom smislu, pa i u političkom. U isto vreme, postoje sumnja i strah od radikalnog pomaka partije ulevo i gubitka centralnog biračkog tela. U svakom slučaju, nova generalna sekretarka početkom marta predvodila je antifašistički protest održan u Firenci, na kojem se okupilo više od 20 hiljada ljudi. A jedan zagrljaj tokom tog protesta, između nje i Giuseppea Contea, lidera druge najveće opozicione partije, Pokreta pet zvezdica, možda je predznak početka promena.