Svake godine na godišnjicu bombardovanja, tačno u dva sata i šest minuta, porodice poginulih radnika RTS-a, okupe se ispred spomenika "Zašto", kako bi odale počast ubijenima u NATO-ovom bombardovanju i postavili isto pitanje. I tako već 25 godina. NATO je 23. aprila 1999. s dva projektila pogodio RTS, poginulo je 16 radnika koji su bili u zgradi. Ovaj je uvod već godinama isti. Menjaju se samo predstavnici države, a predstavnika porodica sve je manje. Ne zbog smanjene želje da dobiju odgovor na pitanje, nego vreme čini svoje.
- Taj dan je naša muka. Ona zgrada je naš zid plača. Kad nas ne bude, ne mora niko ni da brine - kazala nam je pre skoro deset godina, u istom ovom mediju, Žanka Stojanović, majka poginulog Nebojše Stojanovića.
Žanka i roditelji ostalih znali su da je reč o dvostrukom zločinu u kom su ih jedni "zbog medijske pažnje podmetnuli, a drugi ubili", kako je ona rekla. Ko ih je ubio zna se, a ko ih je podmetnuo? I to se manje-više zna, ali kao i u slučaju ostalih odgovornosti za zločine, ne nalaze svoj put do institucija koje bi o tome morale voditi računa.
- Rekla bih da to pitanje već duže vreme zanemaruju mnogi koji se pojavljuju na godišnjicama stradanja radnika RTS-a, ali ne i NUNS. Mi svake godine podsećamo upravo na činjenicu da su ti ljudi žrtvovani i zloupotrebljeni u propagandne svrhe tadašnjeg režima - kaže nam Tamara Filipović, generalna sekretarka Nezavsnog udruženja novinara Srbije (NUNS).
Ona podseća da je zasad odgovarao samo Dragoljub Milanović, bivši generalni direktor RTS-a, koji je 2002. osuđen na deset godina zatvora zbog nepoštovanja naređenja Savezne vlade, po kojem je zaposlene i tehniku trebalo da izmesti iz zgrade u Aberdarevoj ulici. Dragan Milanović je odgovarao, ali kako je naša sagovornica istakla lanac odgovornosti nije utvrđen. A i o njemu je dosta toga poznato i objavljeno je u knjizi Zorana Janjića "Tišina u Aberdarevoj". Podsećamo i šta nam je on rekao nakon 11. godišnjice.
- Zna se, isto tako, da državni zločini, kakvo je bilo žrtvovanje radnika RTS-a, zahtevaju i saučesništvo velikog broja ljudi. Tako i ovde lako možemo pratiti vertikalu odgovornosti, koja se od Miloševića spušta naniže i obuhvata čitav niz njemu podređenih institucija i ljudi. Tu mislim, pre svega, na Ministarstvo odbrane i pukovnika Petra Pajčina, u to vreme pomoćnika ministra odbrane, kao i ondašnjeg ministra informisanja Aleksandra Vučića, koji je bio zadužen da u ratnim uslovima nadgleda izmeštanje RTS-a na tzv. rezervno mesto rada, kao i ondašnjeg člana Upravnog odbora RTS-a Tomislava Nikolića, kome je to takođe stajalo u opisu zaduženja. Ti poslednji su odgovorni zbog nečinjenja, a organizatori i aktivni pomagači pri ovom zločinu su Ministarstvo odbrane i urednički kolegijum RTS-a, na čelu sa ondašnjim direktorom Dragoljubom Milanovićem - rekao je tada Janjić.
Ispred spomenika "Zašto" u 2:06 i ove su se godine okupili članovi porodica poginulih radnika, kolege i prijatelji, novinarska udruženja i predstavnici države. U ime porodica žrtava, okupljenima se obratio Miroslav Medić, brat stradalog Siniše Medića.
- Zašto niko od odgovornih ljudi u RTS-u nije učinio ništa da se ljudi sklone na sigurno mesto rada barem noću kada u zgradi nije bilo stranih novinara? Zašto niko u Saveznom ministarstvu odbrane nije reagovao na nepostupanje tadašnjeg direktora RTS-a Dragoljuba Milanovića po naredbi broj 37, po kojoj je bio obavezan da izmesti ljude i tehniku na rezervno mesto rada u slučaju ratnog stanja - upitao je Medić. Njegovo je pitanje opet ostalo bez odgovora.
Poklopile su se tako tužne okrugle godišnjice: 30 godina od nerazrešene smrti Dade Vujasinović, 25 godina od nekažnjenog ubistva Slavka Ćuruvije i 25 godina bez odgovora na pitanje "Zašto" su stradali radnici RTS-a. Naša sagovornica veruje da je neko svesno žrtvovao ljude ako, kaže," imamo u vidu nekažnjivost zločina nad novinarima i ne samo nad novinarima. Nijedan drugi zaključak mi se ne nameće." Ona podseća i na ulogu propagandnih medija u službi režima Slobodana Miloševića, koji su doprinosili raspirivanju mržnje.
- Podsetiću na krivičnu prijavu koju je NUNS podneo protiv NN lica u pojedinim medijima za ratnohuškačku propagandu u julu 2009. Nažalost, ni tu nismo dobili nikakav pravni epilog, tako da ovde nekažnjivost vlada za sve što je zapravo najveći problem kada je u pitanju demokratizacija srpskog društva i suočavanje sa prošlošću koje nam nikako ne ide od ruke, a jedini je način da dođemo do ozdravljenja - zaključuje Tamara Filipović.
