Da li je iznenađujuće što je SPC na predlog patrijarha Porfirija odlikovao Milorada Vučelića, direktora RTS-a ranih 1990-ih i žestokog ratnog huškača?
Bilo bi iznenađujuće da je SPC dodelio orden nekom od lekara koji spasavaju živote po kovid-bolnicama. Vučelić nije nikakvo iznenađenje, orden je otišao u prave, predvidljive ruke. Izgleda da patrijarh nije ljubitelj albuma "Nova iznenađenja za nova pokolenja".
Zašto nije?
Dovoljno je pogledati ko je sve proteklih decenija dobijao ordenje od SPC-a. Na listi dobitnika Ordena svetog Save su autokrata Aleksandar Vučić, kontroverzni biznismeni Bogoljub Karić, Miroslav Mišković i Slobodan Radulović, gospodar Jagodine Dragan Marković Palma, bivši ministar kulture Vladan Vukosavljević, beloruski diktator Aleksandar Lukašenko, ruski ambasador Aleksandar Konuzin, vlasnik Rusije Vladimir Putin... Dodeljivao je SPC i druga odličja sličnim ljudima. Tako je Ordenom svetog kralja Milutina odlikovan Milorad Dodik, ali i firma Mat company čiji su vlasnici bili narkobosovi braća Šarić. Moć i bogatstvo su osnovni kriterijumi za priznanja, a ko je spreman da deo otetog novca ili uzurpirane moći ustupi Crkvi, taj može da računa na zahvalnicu. Činom odlikovanja Vučelića najzad je ispravljena velika nepravda. Ako je čak i notorni vlasnik tabloida Informer Dragan J. Vučićević dobio od SPC-a nekakvu gramatu "za dobrodelatnu ljubav i pomoć Crkvi", red je da i Vučelić dobije priznanje za "višegodišnju uspešnu saradnju, novinarski profesionalizam i afirmaciju hrišćanskih vrednosti i vrlina". Da Vučelić nije onako udarnički radio na razaranju novinarstva, ratnom huškanju i devastiranju srpskog društva, ni Vučićević ne bi postojao.
Kakva je poruka tim činom poslata javnosti?
Miloševićevi anđeli uništenja i njihov ubilački projekat su praktično osveštani. Patrijarh je jasno rekao da je Vučeliću orden dodeljen za njegov rad na RTV-u i RTS-u u prvoj polovini devedesetih, jer je tada otvorio vrata Crkvi. Vučić na političkom planu rehabilituje aktere Miloševićevog doba i njegovu smrtonosnu ideologiju, a Crkva to overava duhovnim pečatom. Poruka je i da su ratno huškanje, karijerizam, gaženje preko leševa – hrišćanske vrline, što će reći da se ni duhovne ni svetovne vlasti Boga ne boje. Pošto se vernici, koliko vidim, ne bune, onda je sve u najboljem redu.
