Novosti

Mislili smo, eto, da niko nema šta Srbin imade, a sad ispalo da ima i Australija. Sa tom razlikom što u Australiji SNS živi na dnu okeana i parazitira na morskom sunđeru, a u Srbiji živi na dnu društva i parazitira na državnom budžetu

Zašto Glavna železnička stanica u Novom Sadu ne bi bila veličanstveni neki stambeno-poslovno-hotelski kompleks? Zašto neko od osvedočenih prijatelja predsednika Vučića ne bi na mestu tog ruševnog rugla sagradio, nemam pojma, velelepni hotel sa dva džinovska tornja i pet zvezdica, koji bi unapredio Novi Sad na njegovom putu u svetlu budućnost?

Već u prvim minutama nakon novosadske tragedije postavljen je naracijski okvir o stanici sagrađenoj u vreme propale Titove Jugoslavije, i oronuloj komunističkoj nadstrešnici koja je, eto, čekala šezdeset godina da se obruši na srpsku nejač, po mogućstvu usred zlatne epohe Aleksandra Vučića i njegovog istorijskog projekta modernizacije Srbije

Moglo je to, eto, da se desi baš svakome, baš sve i baš bilo kada, samo nije smelo da se desi da pripadnik Vojske Srbije za upravljačem moćnog srpskog PASARS-a celu jednu familiju poubija baš na dan kad je Vučić uveo obavezni vojni rok i otputovao na zasedanje Generalne skupštine UN-a

Otkud Srbija i Kosovo na granici Crne Gore i Albanije?, pitala se zabrinuta regionalna javnost, uopšte ne shvatajući specifični srpski smisao za humor. Kakve veze Srbija i Kosovo imaju sa Crnom Gorom i Albanijom?! Tačno onakve kakve vrba i javor imaju sa grožđem i jabukama!

O da, braćo i sestre, Imane Kelif, kakva god da jeste, Božje je dete. U Njegove čudne puteve se ne sumnja, i ako je on intervenisao da Imani ima XY hromozom, ko ste bre vi šupci da preispitujete Njegove odluke?, ja se izvinjavam na rečniku, malo me prenela "izuzetna vera", moj greh. Isti dakle Bog koji je pomogao Novaku Đokoviću

Posle Prvog svesrpskog sabora u susedstvu Srbije označena je uzbuna: šta sad sledi, pitaju se najumniji komentatori i analitičari, da li je ovo Vučićev Gazimestan, kako će sve završiti, kako će izgledati to Vučićevo "naše sutra"? Rado sam se odazvao pozivu Novosti da rekonstruišem mogući razvoj situacije

Srpska je istorija, razumeli ste, poput života Zerine Hećo, jedan veliki rijaliti šou obeležen bezbrojnim skandalima, ali sve će da se promeni kad Skupština općine Srebrenica većinom glasova "promeni to ime u neko drugo", recimo, zašto ne, u – Atina

Neki na svojim kulama vrte Tejlor Svift, neki reklamu za Koka-Kolu, na jednima s neba pada šareno cveće, na drugima opet Kristijano Ronaldo žonglira loptom, na nekim tornjevima ispisuju se najnovije vesti i burzovni indeksi, dok beogradska kula poručuje: "Mi nismo genocidan narod." Kome je, međutim, tačno upućena ta poruka?

Aleksandar Vučić najpre je izjavio da je oslobađajuća presuda u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije "velika nepravda i užasna loša stvar za našu zemlju, kao i užasno loša poruka za svakog ko se bavi novinarstvom", a onda rešio da pošalje jednu užasno dobru poruku za sve koji se bave novinarstvom i vode hibridni rat protiv Srbije

Izmišljena pseudotradicionalna turistička parada Tuđmanovih baletana na Markovom trgu bezmalo je petnaest godina starija od prastarog srpskog običaja plivanja za Časni krst! Od te vekovne manifestacije, uostalom, starije je devedeset odsto svih njenih ovogodišnjih učesnika, a nijedan od njih nije se još ni rodio kad su hrvatski vitezovi iz Počasne Predsjednikove straže marširali drevnim Zagrebom

I dok u ostatku blaženopočivše Jugoslavije uvek iste one dosadne partije iz devedesetih na izbore danas izlaze kao na kafu, dotle u uzbudljivoj novoj Srbiji uvek nove partije i uvek nova lica izlaze na uvek iste istorijske izbore decembra 1990. godine i svađaju se ko će kao veći hrišćanin i Srbin pre na Kosovo

Da ljude danas pitate ko je Miloš Ković, rekli bi vam: to je onaj istoričar koji je propovedao da se pogine i kad treba i kad ne treba i bilo kad. Čovek koji je izumeo trofaznu smrt. Po čemu je onda Ković uopšte opozicija Aleksandru Vučiću, koji se sa druge strane bori za "oslobođenje i ujedinjenje srpskog naroda okruženog neprijateljima"?

Ako je i vama u računici ispalo da Vučićeva Srbija zvanično tuguje za četvoricom ubica i terorista, to je zato što u matematici nema metafora, hiperbola i prenesenih značenja. Zgodno se tako udesila i usporedba sa poslednjim danom žalosti u Srbiji, 5. maja, kad je ista Vučićeva privatna Vlada proglasila trodnevnu žalost zbog dva masovna ubistva

Srbi i Hrvati prosto ne umeju da podnesu pobedu. Ima naroda i sportista, svi znamo, koji ne umeju da podnesu poraz, ali Srbima i Hrvatima on je prirodno stanje, oni samo poraženi imaju sportskog i istorijskog smisla, svaki njihov poraz u finalu nekog šampionata sveta njima je tek podsećanje na slavne istorijske poraze kojima su definisani

Iza Lucija Domicija, kako znamo, u Rimu je ipak ostalo nešto kuća i zgrada. Iza Nerona Vučića, pak – da skratim istoriju Beograda – neće ostati ništa starije od mandata Srpske napredne stranke: samo "ponos nacije", lepši i stariji Beograd. Šta god značilo to "lepši", i šta još godije značilo ono "stariji"

Efektnijeg i preciznijeg tumačenja istorije devedesetih i događaja pre Oluje – koje se organizovano zaboravljaju upravo ciničnim Danima sećanja – nismo videli u svih proteklih dvadeset osam godina. Oči Sabine Mujkić na bini u Prijedoru izronile su ravno iz one bezdane i gluve crne rupe u srpskoj memoriji pre 5. avgusta 1995. godine

Slavna državna bezbednost, mitološka Služba koja je nekad ubijala kraljeve i premijere, smenjivala ministre i postavljala predsednike – strah, trepet i uznapredovala paranoja svakog pravog Srbina – u dvadeset prvom veku spala je na Valentinu i Slađanu, dve patriotske influencerice s Instagrama

Kako vidimo – a to je otprilike pouka – patrijarhov rečnik identičan je rečniku bilmeza iz Hepijevih i Pinkovih rijalitija, generatora srpske mizoginije i nasilja nad ženama. Ili je barem identičan samo kad je o ženama reč: tada se patrijaršijska trpezarija sa Porfirijem na čelu sofre ikonografski i leksikografski besprekorno tačno pretvara u trpezariju belog zamka u Šimanovcu i set za sedmu sezonu Zadruge

Ugledni gost jutarnjeg programa Televizije Happy, koji se zgraža nad nasilnim igricama i neodgovornim roditeljima, pa sopstveno naoružano dete šeretski opravdava rečima da "mora s nečim da se igra", doktor nauka koji se pita gde su nestala deca što sakupljaju marke i sličice fudbalera, a sam po ulici i televiziji preti pištoljem, glavom je i bradom – Vojislav Šešelj

U tipičnom hrvatskom kopernikanskom obrtu, hrvatski ustaše i desničari, što već godinama dežuraju pod prozorima četničkog legla u redakciji Novosti, ovoga su utorka, eto, pohrlili u Hrvatski institut za povijest, da poslušaju zapaženo predavanje svoje četničke braće, Bojana Dimitrijevića i njegovog mladog protežea Nemanje Devića

"Kosovo će postati član NATO-a, posle toga NATO paktu će pristupiti Bosna i Hercegovina, i naša zemlja će ostati crna rupa na Balkanu. Zato je predlog da tražimo međunarodnu konferenciju i uspostavljanje zajedničke odbrambene i bezbednosne politike za svih šest entiteta na zapadnom Balkanu", objasnio je admiral Zelenović

Mogao bih, kažem, do Vidovdana, ali shvatili ste. Rezultat davnog, zaboravljenog srpskog kurčenja bio je pet miliona izbeglica i stotinu i pedeset hiljada ubijenih, od čega trideset pet hiljada samih Srba. Zašto dakle "neki drugi narodi mogu da imaju jednu državu za jedan narod, a Srbi ne mogu"? Pokušaću da objasnim šta je moguće jednostavnije: zato

Vasceo pravoslavni svet danas tako gleda srpske "orlove", stotinu dvadeset miliona ruskih pravoslavnih vernika i svih dvesta pedeset miliona svetske pravoslavne braće i sestara, četvrt milijarde vernika od Đevrsaka do Krasnojarska sva svoja nadanja i sve istorijske ambicije uložilo je u fudbalsku reprezentaciju Srbije

Čim su Aleksandar Veliki i Siniša Mali onomad izneli istorijsku ideju da se sruši Stari savski most i sagradi novi – lepši, stariji i savskiji – te Beograđanima na vodi omogući život dostojan čoveka, Srbina, pevača i influensera, nadigla se na predsednika i većinskog vlasnika Republike Srbije celokupna beogradska i srpska peta kolona

O tome vam, eto, pričam. Možete da hvatate konobaricu za dupe i sise, možete da se skinete goli i vitlate polnim organom po kafani, ali ne dao vam Bog da umesto sopstvenog kurca uzmete violinu, pa na ulici zasvirate Paganinija

Kako znamo da Piksi i junaci "na teren izlaze uz 'Marširala kralja Petra garda'"? Kako, na primer, znamo da ne izlaze uz "Marširala, marširala Jelačića vojska" iz 1848., poznatiju kao "Marširala Pedeset i treća"? Kako znamo da nije reč o toj "budnici na posljednji sveti rat Cara Franje Josipa", kako je u "Hrvatskom bogu Marsu" naziva Miroslav Krleža?

U senci divovskih društvenih, političkih i ekonomskih promena na tlu Evrope i sveta, kad su sve oči uprte u novu moćnu Rusiju, a evropska leva inteligencija iz korena redefiniše kulturnu paradigmu mladog veka i svoj odnos prema stvarnosti, odvija se u Srbiji rat nadrealista i socijalnih realista. Da, drugovi, otvoreni rat Željka Mitrovića i Bake Praseta

Srpska nejač nikad nije čula za Jasenovac, NDH i ustaše, sve dok, eto, Vučić nije rešio da se hrabro uhvati u koštac sa svim lažima o srpskom narodu i njegovoj istoriji. Filmovi o Jasenovcu i Oluji, međutim, samo su početak, jer još je mnogo posla pred Vučićem i srpskom filmskom industrijom

Dobra je hrvatska istorija, baš onako smešna, ali najveći živući zajebant ipak je istorija Srba, prava legenda među svetskim istorijama. Kad se tako evropske i svetske istorije nađu u Klubu istoričara, kultnoj kafani "Kod Herodota", svi čekaju samo da dođe istorija Srba