Novosti

Džabe mi, eto, i pamet i škola i trideset pet godina novinarskog iskustva: mislio sam da sam u tih trideset pet godina video sve, ali intervju Aleksandra Vučića zvezdi Pinka Srđanu Predojeviću ovoga ponedeljka oteo se svakom dosad poznatom zakonu političke fizike

U jedva tri nedelje srpski su mediji dve svoje posvećene glave sahranile dan pre roka, ali to je bio tek početak. Ono šta je usledilo bila je veličanstvena demonstracija tri sveta kanona srpskog novinarstva: ekskluzivnosti, proverenosti, tačnosti i brzine. Odnosno četiri, ja se izvinjavam: i stručnosti

Danilo Kiš u studiju Pink televizije, usred "Ami Dži šoua" – ništa subverzivnije srpska alternativna scena nije videla još otkako je Aleksandar Vučić na Vračaru otkrio spomenik Kišovu drugu Borislavu Pekiću. Da li je moguće da su to dobre stare, autentične srpske veštačke knjige?

Svaki put kad bi se neki srpski vožd proglasio vođom svih Srba igde i ikad, pa krenuo da zabija međaše svugde gde žive Srbi – na tri prsta jedne ruke mogu da se nabroje iznimke – ne bi dvadeset godina prošlo, a slavna bi se Velika Srbija raspala kao kauč

‘Moja Bela kuća je tvoja Bela kuća’, razumete. Tako mi je Donald rekao. Kaže, ‘evo ti ključ, Aco brate, i ako ikad u Srbiji ostaneš bez posla, slobodno dođi, možeš i ženu i decu da povedeš’. I još mi je dao ovu lepu hemijsku olovku. Vaš muž je veliki čovek, gospođo. Grejt men. End grejt lider

Autor ovih redaka, ne budi lenj, pomno je analizirao pjesme američkog pjevača naših korijena – koji god to korijeni bili – i ostao zapanjen neistraženim dubinama njegove istine. U cjelokupnom Škorinom bogatom autorskom opusu nijednom, ni na jednom jedinom mjestu, ne spominju se ni Srbija ni Hrvatska!