Novosti

Dobra je hrvatska istorija, baš onako smešna, ali najveći živući zajebant ipak je istorija Srba, prava legenda među svetskim istorijama. Kad se tako evropske i svetske istorije nađu u Klubu istoričara, kultnoj kafani "Kod Herodota", svi čekaju samo da dođe istorija Srba

Dobar kulturni antropolog, filosof ili humorist, a Smoje je svakako bio dobar, tačno zna kad je dovoljno preterao. Ovo, međutim, nisu ni Dvorniković ni Konstantinović ni Krleža, nije ovo ni Njegoš, a kamoli Smoje, već je ovo stvarni život, ovo je Republika Srpska. A stvarni život u Republici Srpskoj baš ne zna kad je dosta

Policija nemoćno tapka u mraku, a zabrinuta javnost pita se gde se oteti nalaze i da li su uopšte živi. Da li su Držić i Gundulić završili u podrumu neke srpske vikendice, samleveni u ćevape? Da li su Tesla i Milanković završili u nekom hrvatskom koncentracionom logoru, posečeni "srbosekom"?

Četrdeset minuta cepao je mladi Savo otužnu praznu ljušturu bivšeg Idola, pocepao ga kao mlado krokodilče muškatlu, sve dok ga ovaj u poslednjem očajničkom pokušaju iznenada nije upitao da li ovo znači njegov ulazak u politiku

Ako Srbija zaista "deli vrednosti nesvrstanih", i ako je gospodin predsednik zaista "duboko uveren da će Pokret nastaviti da se bori za te ciljeve" – zašto Srbija jednostavno nije članica? Kako to da je na samitu u Beogradu samo posmatrač, baš kao i, štajaznam, Hrvatska?

Ne znam, rekoh, čija je bila blistava ideja i ko je demonski mastermajnd kome je sišla s uma, ali hladnokrvna ubistva, izmrcvareni leševi, kante krvi i odrubljene glave – neće se možda predsedniku Vučiću svideti ovo što ću reći – sve su, svja i svašta, samo ne ništa uznemirujuće, užasno, strašno i šokantno

Džabe mi, eto, i pamet i škola i trideset pet godina novinarskog iskustva: mislio sam da sam u tih trideset pet godina video sve, ali intervju Aleksandra Vučića zvezdi Pinka Srđanu Predojeviću ovoga ponedeljka oteo se svakom dosad poznatom zakonu političke fizike

U jedva tri nedelje srpski su mediji dve svoje posvećene glave sahranile dan pre roka, ali to je bio tek početak. Ono šta je usledilo bila je veličanstvena demonstracija tri sveta kanona srpskog novinarstva: ekskluzivnosti, proverenosti, tačnosti i brzine. Odnosno četiri, ja se izvinjavam: i stručnosti

Danilo Kiš u studiju Pink televizije, usred "Ami Dži šoua" – ništa subverzivnije srpska alternativna scena nije videla još otkako je Aleksandar Vučić na Vračaru otkrio spomenik Kišovu drugu Borislavu Pekiću. Da li je moguće da su to dobre stare, autentične srpske veštačke knjige?

Svaki put kad bi se neki srpski vožd proglasio vođom svih Srba igde i ikad, pa krenuo da zabija međaše svugde gde žive Srbi – na tri prsta jedne ruke mogu da se nabroje iznimke – ne bi dvadeset godina prošlo, a slavna bi se Velika Srbija raspala kao kauč

‘Moja Bela kuća je tvoja Bela kuća’, razumete. Tako mi je Donald rekao. Kaže, ‘evo ti ključ, Aco brate, i ako ikad u Srbiji ostaneš bez posla, slobodno dođi, možeš i ženu i decu da povedeš’. I još mi je dao ovu lepu hemijsku olovku. Vaš muž je veliki čovek, gospođo. Grejt men. End grejt lider

Autor ovih redaka, ne budi lenj, pomno je analizirao pjesme američkog pjevača naših korijena – koji god to korijeni bili – i ostao zapanjen neistraženim dubinama njegove istine. U cjelokupnom Škorinom bogatom autorskom opusu nijednom, ni na jednom jedinom mjestu, ne spominju se ni Srbija ni Hrvatska!