Na drugi dan Uskrsa, najvećeg hrišćanskog praznika, vest o smrti pape Franje, iako je bila očekivana, iznenadila je italijansku javnost. Posle više od mesec dana provedenih u bolnici Gemelli u Rimu, papa Franjo zbog komplikacija sa zdravljem, preminuo je u 89. godini života. On je u tu bolnicu primljen 14. februara zbog problema sa respiratornim organima i obostrane upale pluća.
Iako se sumljalo da će se papa uopšte oporaviti, pušten je iz bolnice 23. marta, a tokom uskršnje liturgije pojavio se u lođi bazilike Svetog Petra, kada je pozdravio hodočasnike, čestitavši im Uskrs, te je apelovao da svet prestane da se “naoružava”. Bila je to njegova poslednja poruka, nakon čega je dan posle preminuo.
Dok je bio na lečenju, glavna tema u Vatikanu bila je mogućnost da papa Franjo podnese ostavku. Mnogi su tu opciju komentarisali jer je 2013, na početku pontifikata, potpisao dokument kojim predviđa svoj odlazak ukoliko mentalno više ne bude sposoban za službu. Papa Franjo na kraju nije podneo ostavku i za sobom ostavio 12 godina vladavine u kojima je pokušao da uvede liberalne promene u Vatikanu, zbog kojih je postao gotovo jedan od najomraženijih papa u katoličkom sveštenstvu. Stekao je mnogo neprijatelje unutar konzervativnog dela klera, ali među običnim vernicima bio je voljen, naročito zbog svoje empatije i jednostavnosti, zbog čega su ga mnogi upoređivali s papom Giovannijem XXIII, poznatim kao „Papa buono“.
Bio je optuživan da deli crkvu, pa čak i da je „uzurpator“ papskog trona. Tokom njegove hospitalizacije, presuda četvorici aktivista neofašističkog pokreta „Forza Nuova“ osudila je transparent na kojem su papu nazvali „simbolom izdaje“, uporedivši ga sa italijanskim generalom Pietrom Badogliom, koji je 3. septembra 1943. godine potpisao primirje i kapitulaciju Italije. Ipak, s druge strane, Franjo je uživao ogromno poverenje među italijanskim narodom. Prema istraživanju Demopolisa, čak 85 odsto Italijana, i 90 odsto katolika mu je verovalo.
Njegova smrt izazvala je snažne reakcije širom sveta. Italijanska javnost ga oplakuje kao jednog od „najhumanijih papa u istoriji“, dok su u Buenos Airesu organizuju mise i okupljanja u čast voljenog nadbiskupa.
Od trenutka kada je objavljena vest o njegovoj smrti, italijanski mediji, većina političara, vernici i obični građani ujedinjeni su u izražavanju tuge i poštovanja prema papa Franji koji je svojim delima i rečima ostavio neizbrisiv trag. Od severa do juga Italije, crkvena zvona zvone u znak žalosti. U Rimu, na Trgu Svetog Petra, hiljade ljudi spontano se okuplja da položi cveće, upali sveće i pomoli se za pokojnog pontifa.
Premijerka Giorgia Meloni koja je ranije posetila papu u bolnici, kada je rekla da je šaljiv i dobrog raspoloženja, izjavila je da je "Italija izgubila ne samo papu, već i moralni oslonac, figuru koja je spajala i kada je delovalo da su podele nepremostive".
Predsednik Republike, Sergio Mattarella, istakao je da je papa Franjo bio "glas nade, razuma i humanosti u vremenima dubokih kriza", te dodao da je njegova smrt gubitak ne samo za katoličku crkvu, već za čitavo čovečanstvo.
Italijanska štampa se gotovo jednoglasno oprašta od pape Franje naslovima poput „Addio al Papa del popolo“ („Zbogom papi naroda“) i „Un uomo giusto“ („Jedan pravedan čovek“). Komentatori ističu da je Franjo bio papa koji je razumeo duh savremenog sveta, koji se nije plašio da govori o migrantima, LGBT vernicima, siromašnima, zarobljenicima, zaboravljenima, kao ni o teškim i tabu temama unutar same crkve. Njegova jednostavnost, odlučnost i toplina učinili su ga voljenim i među vernicima i među onima koji se ne izjašnjavaju kao religiozni.
U Rimu i u Vatikanu koji ove godine slavi jubilarnu svetu godinu, očekuje se dolazak miliona hodočasnika u narednim danima, kako bi mu odali počast. Za mnoge Italijane, papa Franjo nije bio samo pontif, već simbol nade, razuma i ljubavi u vremenima kada su takve vrednosti bile najpotrebnije. Italijani će ga pamtiti i kao papu koji je znao da se smeje, da se vozi autobusom, vozi sam svoj auto, onog koji je koristio jednostavne reči da prenese složene poruke i koji je živeo svoju veru autentično i ponizno.
Njegovo telo biće izloženo u bazilici Svetog Petra nekoliko dana, nakon čega će biti sahranjen u kripti ispod bazilike, gde počivaju i njegovi prethodnici. Sahranu će predvoditi dekan Kardinalskog zbora, a očekuje se prisustvo brojnih državnika i religijskih vođa iz celog sveta. Papa Franjo ostaće sigurno zapamćen kao revolucionar sa vizijom, čovek koji je pokušao da pomiri suprotstavljene strane i učini crkvu otvorenijom i bližom ljudima. Njegova smrt zatvorila je jedno poglavlje koje će se dugo pamtiti, a možda još duže tumačiti.
