Godine 2023. Alain Esquerre susreće svog bivšeg mučitelja. Vraćaju mu se sećanja na događaj od pre 40 godina kada ga je čovek kojega je sreo pretukao. Jedne oktobarske večeri Esquerre je odlučio uzeti sudbinu u svoje ruke. U nekoliko klikova napravio je Facebook-stranicu pod nazivom "Bivši učenici Srednje škole Betharram, žrtve institucije". Informacije su se širile veoma brzo, grupa je narasla i počela su da pristižu prva svedočanstva, a do danas je registrovano više od 1.200 ljudi.
Godinu dana kasnije Alain Esquerre popeo se uza stepenice zgrade suda u gradu Pau u departmanu Pyrénées-Atlantiques. Pod rukom je nosio dosje sa dvadesetak pritužbi prikupljenih u nekoliko meseci. Sve ciljaju na bivše sveštenike i nadzornike institucije Notre-Dame-de-Betharram, škole za dečake koja je 2009. postala školski kompleks Le Beau Rameau. Prvog dana februara pokrenuta je istraga kod javnog tužioca.
Prestižna privatna katolička ustanova u Bearnu, smeštena u podnožju Pirineja, pod ugovorom je sa državom, što znači da je država delimično finansira. Školu su ranije vodili sveštenici Betharrama, a sada je u središtu ozbiljnih optužbi za seksualno i fizičko nasilje. Činjenice datiraju uglavnom iz perioda između 1950-ih do početka 2010-ih, a ukupno su do danas podnete 152 žalbe. Prema rečima lokalaca, ustanova polako propada pa sada ima samo 200 učenika, dok ih je na vrhuncu imala 600.
U ustanovi koja je poznata kao teška i gruba školovala su se deca lokalnih uglednika. Tamo su nasilje i ponižavanje bili svakodnevna pojava, a u regionu je čak bio običaj da se deci preti da će tamo završiti ako se ne ponašaju kako treba.
Od 2023. pljušte svedočanstva, a svi prijavljuju sličnu vrstu zlostavljanja. Prvi slučajevi datiraju iz 1957. godine, ali je jedan iz 1995. dobio širu medijsku pažnju. Marca Lacostea, jednog od prvih koji je 1990-ih progovorio o nasilju u Betharramu, pretukao je glavni nadzornik, a zbog batina koje je primio kada je imao 14 godina izgubio je 40 posto sluha. Bio je primoran stajati vani na hladnoći više od sat vremena, polugo, pre nego što je pozvao roditelje u pomoć, nakon čega je hospitalizovan zbog hipotermije. U ustanovi se svakodnevno primenjivala ova kazna kojom su se deca, obučena samo u pidžame ili polugola, ostavljala na tremu po nekoliko sati. Šamari su bili svakodnevica, a nasilje norma u toj školi.
U intervjuu za Mediapart, portal koji je otkrio skandal na nacionalnom nivou, Marc Lacoste opisuje spartanske uslove života i sveprisutno nasilje: "Tuširali smo se samo dva puta nedeljno, imali smo tri čučavca na pedesetak učenika, a morali smo sami da nosimo doručak jer su nam ujutru služili samo hleb i mleko. Kao dete nisi mogao da napreduješ. Kazne su bile česte, nastavnici i nadzornici su nas svakodnevno udarali šamarima ili drvenim lenjirima."
Drugi, još ozbiljniji slučajevi na naslovnicama su lokalne štampe od 1998. godine. Otac Carricart, bivši direktor ustanove, optužen je za silovanje nakon žalbe jednog učenika koji je imao jedanaest godina kada ga je direktor probudio i saopštio mu da mu je umro otac. Sveštenik mu je naredio da se spremi na voz kako bi se pridružio majci. "Smestio me je u kupatilo u podrumu, skinuo sam se, počeo sam da ulazim u kadu, a on me pitao da li želim da me opere", rekao je u dokumentarcu na francuskoj televiziji 16. februara, opisujući silovanje koje je usledilo. Protiv Carricarta je tada podneta još jedna prijava zbog silovanja drugog dečaka, ali je on posle 13 dana zatvora pušten na slobodu. Zatim se sklonio u Vatikan, gde je izvršio samoubistvo.
Direktno je intervenisao u ovoj aferi – François Bayrou (Foto: Abdullah Firas/ABACA/PIXSELL)
U opisani skandal duboko je upleten sadašnji francuski premijer François Bayrou, koji je prema svim indicijama morao biti upoznat s ovim događajima. U regionu je obavljao sve moguće funkcije: bio je gradonačelnik Paua, jedan od glavnih gradova Pyrénées-Atlantiquesa, bio je predsednik Zajednice gradova Pau Bearn Pyrénées i predsednik Veća departmana Pyrénées-Atlantiquesa, koje je nadležno za obrazovanje, a između 1992. i 1997. godine, kada su ove činjenice počele curiti u medije, i ministar obrazovanja. Štaviše, neka od njegovih šestero dece pohađala su tu školu.
Jedan od njih, Calixte, bio je drug iz razreda Marca Lacostea, učenika sa probušenim bubnjićem, dok je Bayrouova supruga Elisabeth tamo predavala veronauk. Ona je bila i na sahrani oca Carricarta, silovatelja koji je izvršio samoubistvo u Rimu, a prema više svedočenja, ignorisala je upozorenja kolega i koleginica o nasilju u školi. U jednoj prilici koleginica ju je molila da interveniše kada je čula kako učiteljica tuče dete koje je vrištalo. U intervjuu Radio Franceu rekla je da je François Bayrou morao znati šta se događa: "Sve su novine pisale o tome. Izgleda da taj gospodin nikada ne čita novine, čak ni kada ima političke obaveze."
Početkom februara Bayrou se pred Narodnom skupštinom zakleo da ništa nije znao. Međutim, prema nekoliko svedočenja koje je prikupio Mediapart, nije mogao da ne zna za optužbe protiv te škole koje su se pojavile još krajem 1990-ih. Godine 1998. više nastavnika i porodica učenika posvedočilo je da su Bayroua upozorili najmanje tri puta, a dve godine ranije premijer, tada u svojstvu ministra obrazovanja, posetio je Betharram kako bi podržao ustanovu nakon žalbi roditelja. U članku objavljenom u martu 2024. godine Le Monde otkriva da je Bayrou čak direktno intervenisao u ovoj aferi tako što se sastao sa sudijom Christianom Mirandeom kako bi ga ispitao o slučaju silovanja. Drugim rečima, svi su znali, ali su ćutali.
Ovaj skandal događa se u kontekstu ranijih zapanjujućih otkrića o privatnom obrazovanju u Francuskoj. U aprilu 2024. godine Paul Vannier i Christopher Weissberg, poslanici lijeve Nepokorene Francuske i Renesanse predsjednika Emmanuela Macrona, objavili su izveštaj koji je privatno obrazovanje opisao kao "sistem van kontrole". Iznosi javne potrošnje namenjene ovim ustanovama nisu dostupni iako je u pitanju ukupno 7.500 škola, od kojih su čak 96 posto katoličke. Ipak, procenjuje se da se za njih izdvaja 11 milijardi evra godišnje. S druge strane, uprkos flagrantnom nedostatku kontrola privatnih ustanova, vlasti su zbog minornih nedostataka zatvorile dve privatne muslimanske škole poznate po progresivnoj nastavi, što su neke ugledne figure iz sustava obrazovanja okarakterisale kao "državnu islamofobiju".
Dokument pokazuje da je 2023. godine izvršeno samo pet revizija svih privatnih škola pod ugovorom s državom. "Ovom brzinom, svaka se škola pregleda jednom u 1.500 godina", ironično kaže Paul Vannier. Izveštaj ističe i mnoge druge nedostatke, kao što je odsustvo kontrole ili nemogućnost petine ustanova da realizuju ugovore potpisane sa državom, dok su neke škole poznate po izbacivanju "loših" učenika kako ne bi uticali na uspeh i ocene škole.
Ova nije prvi skandal povezan s Katoličkom crkvom u Francuskoj, pa je tako parlamentarna istraga iz 2021. godine (Commission Sauvé) pokazala da je 1,2 posto ljudi koji su išli u crkvu u detinjstvu bili žrtve seksualnog zlostavljanja. To je mnogo više nego u drugim sredinama koje posećuju maloletnici kao što su letnji kampovi, škole, sportski ili umetnički klubovi. U izveštaju se procenjuje da je između 1950. i 2020. u redovima Katoličke crkve bilo oko 330 hiljada žrtava seksualnog nasilja. Od izbijanja skandala u Betharramu formirano je još najmanje pet grupa žrtava na području cele Francuske.
Uprkos insistiranjima opozicije, premijer Bayrou još uvek odbija da podnese ostavku i zemlju gura u politički kaos. Bayrou je 19. februara izbegao izglasavanje nepoverenja šesti put od stupanja na dužnost u decembru. Zahtev je uputila Socijalistička partija zbog uticaja ekstremne desnice na vladu. U nedostatku glasova ekstremno desnog Nacionalnog okupljanja Marine Le Pen, ovaj predlog nije imao šanse da prođe, ali je Bayrouu omogućio da skrene pažnju javnosti sa afere Betharram.
