"U početku ne beše reč. Beše ćutanje. Ćutanje je prepuno neizrečene muke, bola i patnje. Ćutanje izolacije, (auto)cenzure i nerazumevanja... ćutanje zrelo – da bude prekinuto." I bi tako. Pomalo neočekivano, ali bi prekinuto stripom "Dosta je sa ćutanjem", inspirisanim pričama interseks osoba, iz kojega su ove uvodne reči.
Ali pre toga bi i definicija: ''interseks'' je krovni termin za osobe rođene sa varijacijama polnih karakteristika, hromozoma i/ili hormona koji nisu u skladu sa tipičnim definicijama muškog ili ženskog.
Pre toga bi i priča koja je dovela do stripa, a ona nas vodi od Kristiana Ranđelovića, predsednika Udruženja XY Spektrum, koscenariste i prve vidljive interseks osobe u Srbiji, ka Pavlu Zeliću, inače etabliranom scenaristi stripova ("Družina Dardaneli"), a potom i do četiri strip autorke – Jane Adamović, Dragane Radanović, Danice Jevđović i Ane Milojković Omi. Njih ćemo odsad nadalje zvati Stripotetke, po udruženju koje su osnovale. Svi oni skupa vode nas do izdavača System Comics iz Beograda.
Taj put je išao i preko Francuskog instituta, nekadašnjeg Francuskog kulturnog centra u Beogradu, ali je pre svega toga išao preko podrobnijeg upoznavanja sa interseksualnošću, jer osim Kristiana, niko od navedenih nije bio dovoljno upućen u temu da bi se upustio u iole ozbiljniju raspravu, kamoli u pravljenje stripa.
Procenjuje se da je oko 1,7 posto ljudi interseksualno. Ranđelović ističe da to nije mnogo kada je reč o procentima, ali na razini populacije Srbije to znači da govorimo o oko 135.000 ljudi
"O interseks osobama nisam znao ništa", priznao je na promociji stripa 'Dosta je sa ćutanjem' 25. oktobra na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu koscenarista Pavle Zelić, koji je naglasio da mu je Kristian predočio problematiku, kao i da se pravljenjem stripa bore da se prekine taj začarani krug ćutanja. "To je delovalo baš kao veliki zalogaj, ali strip ima tu moć, ima tu tajnu formulu da dopre do najrazličitije publike – i do mladih i do starijih – i da bude originalno, inventivno rješenje", objasnio je on te dodao da je bio veliki izazov napraviti strip koji ima podtekst, poruku "koja nije nešto čime se mlati po glavi, već je nekako suptilno i fino upletena u narativ".
Rečeno je na promociji da je ovo, uz jedan japanski, drugi takav strip u svetu. Ta činjenica je donekle i kočila njegove autore jer im je nametnula još veću odgovornost. "To je stvarno nešto izuzetno. Kad se nađete u takvoj poziciji, pomišljate šta sve možete da uradite da budete dostojni takvog jednog zadatka, i onda uradite najgluplju moguću stvar, što se mene tiče, i sve natrpate u strip – sve što nam je palo na pamet, svaku moguću situaciju. Bojali smo se da je ovo jedina prilika", prisetio se Zelić i istakao da su veliku ulogu imale autorke, odnosno Stripotetke, koje su bile te koje su rekle da likovima treba dati priliku da budu likovi, a ne samo neko ko deklamuje informacije.
I bi tako.
Jana Adamović naglasila je da su, pored dokumentacije i resursa o interseksualnosti dobile i jasna uputstva kako da tretiraju likove u stripu. "Trebalo ih je napraviti tako da budu interesantni, da čitaoci lako sa njima empatišu, ali da ne budu drugačiji, da ne budu previše izraženi jer su oni zapravo svuda oko nas, oni su najobičniji ljudi koji samo nose tu neku svoju sudbinu i nose se sa tim teretom stigme i ćutanja. To je bio jedan od glavnih zadataka. Želite da vaši protagonisti budu izuzetni i da se razlikuju po svojim fizičkim karakteristikama od ostalih jer na taj način također šaljate signal publici da je to taj lik na koji treba obraditi pažnju. Bio je interesantan proces kako doći do te fine sredine: napraviti zanimljive likove, ali opet podvući to da su to zapravo obični ljudi", objasnila je Adamović.
Njena priča prati dva roditeljska para koji imaju interseks bebe. Adamović se trudila da bolničke sobe, hodnike i lekare predstavi onakvima kakvi jesu. "Takvim pristupom približavamo celu problematiku koja može čak da deluje i malo zastrašujuće, ali tako zapravo shvatite da je to samo jedan aspekt sasvim svakodnevnog normalnog života i da to može da se desi bilo kome", rekla je.
S promocije na 66. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga (Foto: Dejan Kožul)
Ana Milojković naglasila je da je svaka od autorki želela da u strip unese neki deo sebe. Njena priča naginje manga stilu jer smatra da bi to interesovalo decu tinejdžerskog uzrasta, pošto je i njen lik u tom dobu. "Marija ima tu dugu plavu kosu i vrećastu odeću i rađena je u hladnim tonovima jer to treba da signalizira da se ona ne uklapa među svoje drugarice, ali one na kraju nađu način da razumeju Mariju i pomire se", predstavila je Ana svoj lik. Istakla je da je studentima Akademije za medije i komunikaciju predloženo nekoliko koncepata Marijinog izgleda i da su sami studenti izabrali kakav lik žele da se nađe u stripu.
Priča Danice Jevđović prati mladi par koji je, kako navodi, u svakom pogledu ispunjen i živi jedan sasvim običan, svakodnevan život. Sve se menja u momentu kad pokušavaju da dobiju dete jer u tom trenu otkrivaju da jedan partner ima međupolni varijetet. "I tu jednostavno kreću problemi u njihovom odnosu. Ne zbog nedostatka podrške i zbog bilo čega drugog. Jednostavno, kad takvu stvar otkrijete u tom životnom dobu od 30, 40 godina, a da nikad pre niste ni sumnjali u tako nešto, teško je pomiriti se sa time i rešiti problem sam sa sobom", naglasila je Jevđović.
Rad na ovom stripu uticao je i na povećanje broja onih koji samouvereno mogu da pričaju o interseksualnosti i da, po potrebi, predstave taj problem, na što je ukazala Monika Husar iz agencije KomunikArt, koja je preuzela na sebe medijsku prezentaciju stripa. "Vi sad imate, umesto jedne osobe, jedan solidan kor, grupaciju ljudi koji su na istoj liniji i koji mogu vrlo informisano da govore o ovoj temi, ne samo na promocijama knjiga i stripa, već i u neformalnoj komunikaciji. Vrlo je važno da se ta grupa širi", istakla je ona.
A strip je idealno sredstvo za privlačenje ljudi u vlastite redove. Priče u ovom stripu u neku ruku zatvaraju životni ciklus koji počinje rađanjem beba, nastavlja se njihovim rastom i stupanjem u tinejdžerske godine, a zaključuje parom srednjih godina koji želi bebu, na što je ukazao i Kristian Ranđelović. On je također naglasio da je jako važno da ovaj strip napravi iskorak ka svima koji možda i ne znaju da u našem okruženju, pa čak i u našim familijama postoje interseks osobe, "neko ko možda nikad nije ni otkrio da živi s tim varijetetom".
Procenjuje se da je oko 1,7 posto ljudi interseksualno. Ranđelović ističe da to nije mnogo kada je reč o procentima, ali na razini populacije Srbije to znači da govorimo o oko 135.000 ljudi. "To su ljudi koji se ne prepoznaju baš zato što postoje krugovi ćutanja koje mi ovim stripom razbijamo", naglasio je on i dodao da strip treba deliti kako bi se i drugi uputili i saznali nešto o toj temi. Na kraju dodajmo još rečenicu-dve Pavla Zelića, koje izvlačimo iz medijske brošure za predstavljanje stripa: "Dosta je sa ćutanjem" je delo za koje mi je čast i odgovornost da sam na njemu radio i da sam kroz njega ja učio... i naučio – kako se, timski i u harmoniji sinergije, jedna ovako teška tema može izneti iz ponora ličnog i opšteg neznanja na pijedestal komunikativne i prosvetljene umetnosti."
