Nakon prošlogodišnje izložbe koja je nosila naslov "Nasloni moje vreme na svoje, tako će večnost duže trajati", a koju je organizovalo Udruženja porodica poginulih i nestalih lica Suza, priča je dobila nastavak. Porodice nestalih, njih 16, koje su učestvovale u izradi slika o nestalim članovima, svoje radove sa sećanjima na nestale izložile su u Kući kralja Petra I. na Topčideru. Ovoga puta uz originalne radove izloženi su i panoi koji će omogućiti lakšu selidbu izložbe i u krajeve van Beograda, pa i Srbije. Izložba sada nosi naslov "Slike sećanja" i trajaće do 4. aprila.

Ivana Kostić, asistentkinja službe traženja Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK), koja je nadležna za rad sa porodicama nestalih, na otvorenju održanom 28. marta rekla je da je ovaj projekat osmišljen kao čuvar "onog dela prošlosti koje ni jedan teror rata ne može umanjiti, izbrisati, pretvoriti u zaborav".

- Dok budete razgledali ova dela, zamislite se za trenutak i razmislite o nestalim licima i porodicama. Od skoro 35.000 ljudi čiji je nestanak tokom konflikata iz 1990-ih prijavljen MKCK-u, 9.817 imena još se uvek nalazi na spisku nestalih. To je činjenica koja obeshrabruje i zabrinjava - navela je ona.

Istakla je da je za MKCK ova izložba značajna jer se porodice, kao deo programa psihološke podrške, bore da nestali ne budu zaboravljeni.

- Ovom izložbom želimo i da skrenemo pažnju javnosti na problematiku nestalih lica i na ogroman bol i tugu sa kojima njihove porodice žive godinama - kazala je Kostić i pozvala predstavnike vlasti zemalja regiona i međunarodne aktere da ulože napor da se dođe do informacija kako bi se rasvetlile sudbine nestalih. Kao ključnu je navela podršku porodicama, te produbljivanje svesti o njihovim problemima.

- Moramo stajati uz njih i prepoznati važnost njihove borbe. Pitanje nestalih se tiče svih nas. Porodicama nestalih potrebne su naša empatija, razumevanje i aktivna podrška. Vreme je da svi budemo složni po ovom pitanju i da ne ostavimo porodice da same čekaju na odgovore - naglasila je i izrazila zahvalnost porodicama nestalih lica "na stoičkom i dostojanstvenom podnošenju bola i istrajnosti da sačuvaju lepotu i uspomene uprkos svemu".

Obraćajući se porodicama, Ljiljana Krstić iz Komisije za nestala lica Vlade Srbije, rekla je da su čekanja porodica na istinu i pravdu duga, bolna i nezaustavljiva, kao i da su njihovi radovi u obliku sata "jedna mala ilustracija dostojanstva, ponosa i nadanja, ali ujedno i žalosti i radosti".

- Rekla bih da su ove ilustracije mnogobrojna svedočanstva nezaborava - zaključila je ona.

Slika posvećena Đuri Slavuju, novinaru koji je nestao na Kosovu u avgustu 1998.

Kao predstavnica države koja takođe traži brojne nestale, kao što ih traže i druge države od nje, navela je da će se truditi da se svako nestalo lice pronađe, "a dok čekamo sve te odgovore, trudićemo se i služiti svim sredstvima da odolimo iskušenju zaborava".

Podršku ovom projektu, između ostalih, pružile su Građanske inicijative, čija je izvršna direktorka Maja Stojanović naglasila da je teško govoriti pred žrtvama "jer su je iskustva naučila da se žrtvama ne govori, da se one slušaju".

- Ono što su me žrtve naučile jeste da moram sa njima da razgovaram sa velikom poniznošću jer je to najveća grupa ljudi koja ne mrzi, koja je tu sa velikom ljubavi za svojim nestalima i koja čuva veliku ljubav prema čovečanstvu, jer se one najviše zalažu da se nikom ne ponovi ono što se njima desilo - naglasila je.

Istakla je i da nam za pravdu za žrtve treba istina o tome šta se desilo i da odgovaraju oni koji su zločine počinili. Kao treću stvar navela je način obeštećenja, istakavši da je naučila u radu sa žrtvama da nije samo novac u pitanju, već prepoznavanje država šta se desilo i uvažavanje žrtava, nestalih i njihovih porodica.

- Najvažnije je ono na čemu vi radite i o čemu pričate – da takve stvari ne smeju nikad više da se ponove. Građanske inicijative i mladi ljudi sa kojima radimo daće sve od sebe da nastave pritisak na države u regionu, na one koji imaju autoritet da ove stvari reše u narednom periodu - naglasila je Stojanović.

Jedan od radova koji je izložen je onaj Pere Slavuja, čiji je brat Đuro kao novinar nestao na Kosovu u avgustu 1998. On jedini odudara od ostalih radova i nestalih čiji se trag gubi za vreme rata u Hrvatskoj, iako su i sami tokom "Oluje" bili proterani iz Dvora na Uni. Politika vlasti Srbije u ono vreme je bila da izbegle iz Hrvatske šalje na Kosovo, kamo je otišao i Đuro, koji je nestao na novinarskom zadatku, zajedno sa Rankom Perenićem, novinarom Radio Prištine. Slavuj je jedan od 1.617 lica koliko se u MKCK-u vode kao nestali sa Kosova, a upravo su oni deo sporazuma koji je pod posredstvom EU-a nedavno postignut u Ohridu. Kao jedan od prioriteta u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine navode se upravo nestali. Ukoliko se sporazum sprovede u delo, nestali na Kosovu mogli bi povući i ostale države da konačno reše pitanje još skoro 35.000 nestalih.