Zadržavanje Novaka Đokovića u melburnskom "hotelu užasa", kako su ga krstili mediji u Srbiji, kao i njegova deportacija iz Australije, tek donekle su osvetlili odnos australijskih vlasti prema izbeglicama u imigracionom pritvoru, od kojih neki čekaju godinama na rešavanje statusa. No Nikola Kovačević, pravnik za ljudska prava, dobitnik UNHCR-ove nagrade Nansen (Nansen Refugee Award) za pomoć izbeglicama je, podstaknut situacijom, na sajtu Peščanika objavio tekst naslovljen "Đoković, X. i Y.", u kojem je osim o surovosti i rigoroznosti imigracione prakse u Australiji pisao i o onome šta na aerodromu preživljavaju izbeglice koje dođu na teritoriju Srbije. Ističe se slučaj izbeglice iz Burundija kog je nazvao "gospodin X", a koji je u trenucima dok je pažnja javnosti bila usmerena ka Đokoviću doživljavao pravu dramu koja ga može koštati života. Do Kovačevićevog teksta, niko se nije ni osvrnuo na te slučajeve.
Kronologiju prenosimo iz spomenutog teksta: 25. decembra 2021. oko 8 ujutru na aerodrom "Nikola Tesla" u Beogradu sleće avion Turkish Airlinesa, u kome je gospodin X, izbeglica iz Burundija koji je, kako tvrdi, iz zemlje porekla pobegao zbog političkog progona i zlostavljanja kome je bio podvrgnut u zatvoru u Bujumburi (glavnom gradu Burundija). Dolazi sa urednim pasošem i nije mu potrebna viza za boravak do 90 dana. Međutim, po izlasku iz aviona srpska granična policija ga presreće, uzima mu mobilni telefon i pasoš i odvodi ga u prostoriju u koju se smeštaju osobe koje ne ispunjavaju uslove za ulazak u zemlju. Gospodin X. na dobrom engleskom traži azil, ali niko ga ne sluša. Lišen je slobode i odveden u prostoriju koja je sva u rešetkama i u ruiniranom stanju, uključujući i toalet.
"Ovakvo postupanje sudija Anthony Kelly je opisao kao inccomunicado pritvor u slučaju Novaka Đokovića, to jest vrstu pritvora u kojoj je zatvorenik odsečen od spoljnog sveta jer ne može nikome da se javi i zatraži pomoć", napominje u tekstu Kovačević. Gospodin X navodi da je u noći s 28. na 29. decembar pred zoru, uz upotrebu gumenih palica i sile, zajedno s 12 drugih državljana Burundija smešten u avion i vraćen u Istanbul, odakle dalje treba da se vrati u Burundi. To se dešava nakon pet dana za vreme kojih niko nije znao gde su tačno i šta se sa njima dešava. Iz Istanbula je Kovačeviću poslao desetine molbi za pomoć "jer ako ga vrate za Bujumburu ubiće ga."
"Ceo svet se već digao za ili protiv Novaka, a za gospodina X. niko sem mene i njegove sestre ni ne zna", ističe Kovačević, koji je 10. januara od gospodina X. dobio poruku da ga turska policija tuče i tera da uđe u avion za Adis Abebu, pa nazad za Bujumburu. Kovačevićev tekst preneli su i drugi mediji, a on sam iznenađen je interesom koji je pobudio, "iznerviran time da se toliko oko Đokovića sve znalo, a da se toliko malo znalo o drugim ljudima". Ipak, Kovačević ne veruje da će to išta promeniti, iako je nada izbeglih usmerena ka tome da bi Đoković mogao da utiče na rešavanje njihovog statusa.
"Ne znam da li će to uraditi. Svako ko nosi tu vrstu popularnosti ima moć da skrene pažnju na različite problem. I on je to znao da radi. Deluje mi kao dobar tip koji bi to mogao da uradi. Ne mislim da ga to ne interesuje, ali ipak je on teniser koji se bavi drugim društveno odgovornim temama. Ali ako bi to uradio cela zajednica međunarodnih pravnika bi mu bila zahvalna. Nije sporno da se ljudima odbija ulazak, samo to mora da se radi uz pravnog zastupnika i prevodioca, kako bi mogao da se izjasni protiv vraćanja. Tim ljudima treba da se omogući da se žale, da odluka o vraćanju ima suspenziono dejstvo", napominje Kovačević.
Setimo se sad opet Novaka Đokovića kome je poništena viza, a nedostatak suspenzionog dejstva nadomešten je sudijom Kellyijem, "koji je naredio australijskim imigracionim vlastima da ne udalje prinudno gospodina Đokovića dokle god se predmet ne razmotri pred sudom", napisao je Kovačević.
Nisu svi Novak Đoković i nemaju svi sudiju Kellya. A da bi imali barem donekle više razumevanja, osim suspenzionog dejstva, ti ljudi se moraju smatrati pritvorenima. "Važno je da se to uradi jer po automatizmu dobijaju pravo da angažuju pravne zastupnike i da se jave nekome, a ako je neko bolestan da ima medicinski pregled. To su tri seta preporuka", napominje Kovačević, koji ističe da to kaže i Evropski sud za ljudska prava, a kako je Srbija zemlja članica Saveta Evrope, onda je to i obavezuje.
