Svakog 30. avgusta se obilježava Međunarodni dan nestalih osoba. Deset dana pre još jedne godišnjice u Briselu se očekivalo potpisivanje deklaracije o rešavanju pitanja nestalih na Kosovu. Međutim, rešavanje spornih pitanja iz prošlosti prepustilo je mesto kriznom menadžmentu i pokušavaju izbegavanja sukoba zbog najavljenog početka primene reciprociteta, na primer u slučaju automobilskih registracija, od Prištine.
Od 9.876 nestalih lica sa područja Jugoslavije, koliko ih se nalazi na spisku Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, 1.621 lice nestalo je na Kosovu. Sve kosti iz devedesetih još nisu ni otkrivene, a već se priča i pokušava sprečiti ukopavanje novih, tako da do očekivanog potpisivanja deklaracije ovog puta nije došlo. Bez obzira na očekivanja, na kraju to nije iznenadilo ni predstavnike žrtava – povodom Međunarodnog dana nestalih osoba predstavnici porodica nestalih sa Kosova i ove su godine održali u Beogradu i Prištini konferenciju za novinare, a sve pod etiketom "Ko hoće nađe način, ko neće nađe izgovor".
- Od Brisela nikada nismo očekivali da će da nam omogući nešto dok se politika ne dogovori i ne odluči. Mi upućujemo apel svim članovima porodica nestalih. Manite se međunarodnih sporazuma, nađite sopstveni sporazum. Oni prave sporazume i niko ih ne sprovodi, a ljudi treba da se dogovore i nađu nešto. Prolaze godine, treba se okrenuti konkretnom poslu, a ti koji se bave politikom ne rade sporazume kakve treba - rekao je Bajram Qerkinaj, izvršni direktor Resursnog centra iz Prištine.
Objavljen je i podatak da su u proteklih godinu dana pronađeni posmrtni ostaci svega devet nestalih lica, a to, prema rečima Gordane Đikanović iz Udruženja nestalih sa Kosova i Metohije, čak i ohrabruje. "Imali smo utisak da je proces pronalaženja zamrznut, a kada bi se ovom dinamikom išlo, trebalo bi još 187 godina da se pronađe i poslednji sa liste nestalih na Kosovu", upozorila je ona.
Marinko Đurić, potpredsednik Udruženja porodica kosmetskih stradalnika, naglasio je da su svi nestali državljani Srbije, što smatra posebno važnim.
- Sva lica sa Kosova i Methohije do 1999. su državljani Srbije i utoliko je odgovornost države Srbije da vodi računa o svojim građanima - zaključio je.
Opet je zatraženo da se otvore arhive, ali i da se u Beogradu podigne zajednički spomenik nestalima i poginulima kako bi imali gde da im polože cveće. Inače, Ljiljana Krstić iz Komisije Vlade Srbije za nestala lica naglasila je da je poslednji sastanak radnih grupa za nestala lica Beograda i Prištine održan 16. aprila 2022. godine, uz nadu da će se uskoro nastaviti dalje na pronalasku preostalih nestalih.
- Stigla i 31. generacija od sukoba, a njihova budućnost zavisi od toga kako ćemo se mi suočiti sa prošlošću. Ovaj dan jeste dan kada svi treba zajedno da se setimo nestalih lica. Moramo se sećati svih žrtava i onih koji su ostali bez domova, ali na kraju moramo gledati mlađe generacije da ovaj problem sagledavaju isključivo humanitarno, a ne kroz politiku - rekla je Krstić.
Razočarana odnosom onih koji se deklarativno zalažu za pronalazak, Nataša Šćepanović, predsednica Udruženja porodica kosmetskih stradalnika, pročitala je svoju poemu. Dio poeme citiramo: "Molimo za daleku nam istinu i pravdu, za otvaranje začaranog kruga u koji su nas uvukli međunarodni i domaći predstavnici ljudskih prava, radnih grupa misija i komisija. Provlače nas kroz projekte, edukativne radionice, forume, tranzicionu pravdu, skupove, da nam na perfidan način okupiraju ovo malo zdravog razuma da prevaziđemo sebe." Dodala je da oni strpljivo čekaju godišnje izveštaje. A to beskrajno traje, "a onda sledi razočarenje i naša agonija ne prestaje", zaključila je Šćepanović.
Kako još uvek nema mesta gde bi položili venac, predstavnici porodica i udruženja bacili su venac i ruže u reku Savu, uz poruku da zaboraviti neće.
