Povodom obeležavanja 27. godišnjice od procesa mirne reintegracije, u Gradskom muzeju Vukovar, 15. januara predstavljena je Studija o mladima - Mladi u vremenu neizvjesnosti, koju su proveli nemačka fondacija Fridrih Ebert i Institut za društvena istraživanja iz Zagreba. Istraživanje je pokazalo stavove mladih o društvu u kojem žive, te kako gledaju na budućnost.

Zajednički zaključak učesnika diskusije bio je da mladi generalno malo znaju o ovom značajnom datumu iz novije hrvatske istorije te da bi on trebao da bude u većoj meri zastupljen u obrazovnom sistemu. Naučni saradnik na Institutu za društvena istraživanja, dr. Nikola Baketa predstavio je neke od rezultata istraživanja, istakavši u prvom redu, pozitivne trendove.

- Raste interes mladih za politiku, povećane su njihove neformalne političke aktivnosti, izlaze više na izbore... Ne možemo govoriti o kompletnoj pasivnosti, ali još uvek nisu spremni da preuzmu političke funkcije u društvu. Smatraju da njihovi interesi nisu dovoljno zastupljeni u politici i nemaju poverenje u institucije vlasti - istakao je Baketa, govoreći o rezultatima istraživanja. Smatra da je šteta što  mirna reintegracija nema veću važnost u društvu.

- Ukoliko govorimo o teritorijalnom integritetu, to je možda i najvažniji datum, ako smo okrenuti prema budućnosti i trebao bi da ima mnogo veći značaj - zaključio je Baketa.

Koordinatorka projekta, Blanka Smoljan iz nemačke Fondacije Fridrih Ebert, podsetila je na njihovu posvećenost mitrotvornom radu izrazivši ujedno razočaranje što proces mirne reintegracije danas obeležavaju uglavnom organizacije civilnog društva.

Izvršna direktorka Evropskog doma u Vukovaru Dijana Antunović Lazić istakla je da su tokom trinaestogodišnjeg perioda, koliko organizuju obeležavanje mirne reintegracije, kroz različite aktivnosti uključili brojni aktere - od učesnika procesa, političara do samih građana.

- Mirnu reintegraciju nije činila samo politika nego i svi građani Vukovara i okoline. Tako razmišljamo i danas proučavajući šta je učinjeno dobro, a na čemu treba još raditi - smatra Antunović Lazić. Mišljenja je da, iako je proces formalno završio 1998. godine, on još uvek traje.

- Kao društvo ga nismo završili. S mladima se konstantno radi na mirotvornim aktivnostima, kako bi vukovarsko društvo zaživelo kao jedna kvalitetna evropska zajednica u okviru RH - zaključila je izvršna direktorka Evropskog doma.