Mirnu reintegraciju omogućili su mudri ljudi koji su dali šansu miru, ali taj proces traje i sada, jer problemi poput pitanja autonomije obrazovanja još uvek nisu rešeni, istaknuto je na zajedničkoj svečanoj sednici Srpskog narodnog veća i Zajedničkog veća opštine Vukovar održanoj povodom obletnice godišnjice Mirne reintegracije istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. Sednica je održana u prostorijama Srpskog doma u Vukovaru. Podsetimo da je proces Mirne reintegracije trajao od 15.1.1996. do 15.1.1998, kao i da je Hrvatska međunarodno priznata 15.1.1992. godine.
- Brojnost vašeg prisustva danas me podseća na vreme Mirne reintegracije, početak i završetak, što je primereno jer obeležavamo visoku godišnjicu procesa početka i završetka tog procesa, ali istovremeno ćemo za dva dana obeležiti i visoku godišnjicu međunarodnog priznanja Republike Hrvatske pa smo i o tome danas govorili, s obzirom na to da su neki od nas bili akteri i u tom procesu. Međunarodno priznanje Republike Hrvatske je tesno povezano sa pitanjem manjinskih prava, pre svega sa pitanjem srpske zajednice i donošenjem Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina 1992. godine i bilo je zapravo pretekst za međunarodno priznanje. Praktički sve zemlje međunarodnog priznanja na čelu sa Saveznom Republikom Nemačkom su tražile da se donese adekvatan mehanizam za zaštitu manjinskih prava i zato je bio usvojen Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina – rekao je u svom obraćanju medijima predsednik SNV-a Milorad Pupovac, napomenuvši da je taj Ustavni zakon imao ishodište u dokumentu konferencije o bivšoj Jugoslaviji održanoj u jesen 1991. godine na kojoj je, kao tadašnji predsednik Srpskog demokratskog foruma, prezentovao papir o mogućem položaju i o pravima Srba u Republici Hrvatskoj.
Istakao je Pupovac da je kasniji Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina iz 2002. godine bio pretpostavka za ulazak Hrvatske u Evropsku Uniju te da je to, uz Ustav Republike Hrvatske i Akt o osamostaljenju, bio treći važan dokument kada je posredi, ne samo međunarodno priznanje, nego međunarodni subjektivitet i unutrašnje ustrojstvo Republike Hrvatske.
- Mirna reintegracija istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema, s jedne strane, bila je mirovna završnica rata u Hrvatskoj započetog u kasno proleće 1991. godine temeljena na jednom od dva mirovna sporazuma donesena u ova vremena - Erdutskog koji je donesen u širem paketu zajedno sa Dejtonskim sporazumom kao jamstvo mira unutar BiH, a potom, na današnji dan, 13. januara, je usvojen važan dokument u kojem je Veće bezbednosti UN-a odobrilo mandat za prelaznu upravu Ujedinjenih naroda za provođenje Mirne reintegracije te istovremeno definisalo status i prava Srba u Hrvatskoj, kao i institucija poput ZVO-a i SNV-a te princip predstavljanja u Vladinim institucijama i nivoima lokalne samouprave – istakao je, između ostalog, predsednik Srpskog narodnog veća.
Predsednik Zajedničkog veća opština Dejan Drakulić je u svom obraćanju prisutnim novinarima napomenuo da su se predstavnici saveta ZVO-a i SNV-a na današnjoj sednici prisetili ljudi i događaja "koji su imali snage i mudrosti da zaustave rat i daju šansu miru".
- To su bila teška vremena i naš cilj u nekom budućem periodu jeste isticati značaj Mirne reintegracije s obzirom na to da je bila živi proces u kojem su se rešavali brojni problemi. Možemo reći da ona traje i danas i da problemi koji su bili za vreme Mirne reintegracije i danas nisu rešeni kao što su pitanja autonomije obrazovanja i neka statusna pitanja, ali je upravo naš zadatak u nekom budućem periodu da ističemo njen značaj, značaj ljudi i porodica sa ovog područja, ali i da ističemo potrebu za razvijanjem demokratskog i tolerantnijeg društva – rekao je Drakulić.
Direktni učesnik procesa Mirne reintegracije Vojislav Stanimirović pričao je o onome što je prethodilo potpisivanju Erdutskog sporazuma.
- Mirna reintegracija, prema mom mišljenju, nije adekvatno valorizirana i u Republici Hrvatskoj i u međunarodnoj zajednici zato što mnogi dogovori i sporazumi nisu ispoštovani do kraja. Setimo se dolaska Klajna 2013. godine kada je postao počasni građanin Vukovara i kada se čudio da ono što zakon predviđa nije realizovano. Čudio se na nemogućnost ostvarivanja prava na dobijanje državljanstva, da ne možemo da rešimo problem školovanja, pitanje otkupa stanarskog prava i čitav niz stvari koje nisu realizovane. Čitav niz situacija u kojima smo bili nije bio jednostavan. Mislim da je proces koji smo završili hvale vredan, ali da on ne dobija značaj koji mu pripada, posebno u Republici Hrvatskoj koja pokušava da ovo izbriše, minorizira i zaboravi, a i kod predstavnika međunarodne zajednici koji su posao radili zajedno sa nama. Mislim da je ovo uspešna misija, to je posao koji je urađen bez novih žrtava i koji je prethodio završetku Dejtonskog procesa. To smo uspešno uradili – zaključio je Stanimirović u svom izlaganju na sednici.
Prisutnim predstavnicima medija obratila se i potpredsednica Srpskog narodnog veća Dragana Jeckov.
- Nije na odmet spomenuti da se i zdanje Srpskog doma, u kojem se nalazimo, nastalo zajedničkim radom i donacijama Republike Hrvatske i Republike Srbije. Zanimljivo je bilo čuti koliko je entuzijazma uneto u proces rađanja mira jer Mirnom reintegracijom na ovom području je zaustavljen rat i rođen mir – poručila je Dragana Jeckov.
Na proces Mirne reintegracije osvrnuo se i predsednik Saveta SNV-a Dejan Jović.
- Dodao bih nekoliko stvari jer nisam bio učesnik tog procesa, ali sam duže vreme fokusiran na stvari koje su napisane o ratu na jugoslovenskom prostoru, uključujući i Hrvatsku, kao i pitanje završetka toga rata i odnosa prema njemu. Arhiv Srba u Hrvatskoj je prošle godine organizovao veću konferenciju kojom smo obeležili potpisivanje Erdutskog sporazuma pa smo tu identifikovali nedovršene poslove koji su tada postojali. Potrebno je naglasiti jedan izrazito neugodan kontekst u kojem su se ti procesi odvijali. Čak bih rekao da je sa pozicije demokratičnosti, odnosa prema manjinskim pravima i ravnopravnosti građana, taj period od 1995. do 2000. bio za Hrvatsku verovatno najlošiji – naglasio je Jović na zajedničkoj svečanoj sednici Saveta SNV-a i ZVO-a.
Na sednici Saveta ZVO-a i SNV-a bili su prisutni i potpredsednici ZVO-a Srđan Jeremić i Radomir Čvarković, predsednici ZVO-ovih odbora za medije, informisanje i veru Srđan Kolar, kulturu Nebojša Vidović i ljudska prava Miloš Ratković, sekretar Vinko Lazić i voditelj kancelarije SNV-a Jovan Vlaović.
Pupovac odgovorio na pitanja o Banjaluci
Nakon završetka konferencije za medije, povodom svečane sednice Saveta Srpskog narodnog veća i Zajedničkog veća opština, novinari su postavili Miloradu Pupovcu pitanje da li žali što je prisustvovao na svečanoj akademiji povodom Dana Republike Srpske u Banjaluci.
- Ne žalim što sam išao na akademiju obeležavanja godišnjice Republike Srpske, jednog od entiteta u Bosni i Hercegovini jer ništa u mojem prisustvu, niti u mojim namerama nije bilo zbog čega bih trebao da žalim jer moje prisustvo nije imalo politički karakter, niti je imalo karakter slaganja ili neslaganja sa ljudima koji u Bosni i Hercegovini vode žestoke polemike o tome kako treba da bude ustrojena ta država. Moje prisustvo kao predsednika Srpskog narodnog veća dan pre službenog praznika na akademiji na kojoj se obeležavalo proglašenje Republike Srpske je pre svega bilo povezano sa saradnjom sa institucijama Republike Srpske i na poziv predsednice Željke Cvijanović. Saradnja je obeležena značajnim doprinosom koji je Republika Srpska dala ljudima na Baniji u vreme kada je ta pomoć najviše zatrebala, pre svega u kontejnerima i kontejnerskom smeštaju. Sa druge strane, imamo pomoć i saradnja u sferi kulture, kao i u sferi pitanja rešavanja prava ljudi koji su izbegli iz Hrvatske, a ima ih više desetaka hiljada koji od 1995, odnosno od Bljeska i Oluje, žive na području Republike Srpske čija statusna pitanja još uvek traže odgovore – odgovorio je Pupovac na postavljeno pitanje, zaključivši da u svojoj poseti ne vidi razlog za žaljenjem, već razlog za žaljenjem kod ljudi koji u saradnji sa jednim od entiteta u Bosni i Hercegovini vide problem.
