Sudbina ili nešto drugo je htelo da ovih dana dvojica od 14 osuđenih za ubistvo Brisa Tatona, Francuza koji je stradao usred bela dana u Beogradu, budu pušteni na slobodu jer im je isteklo dve trećine kazne. Pušteni su baš koji dan nakon još jedne presude Višeg suda u Beogradu koji je trojicu forumaša (Rastislav Dinić, Nemanja Poleksić i Marko Nikolić) sa foruma Parapsihopatologija (PPP) osudio na godinu dana zatvora, odnosno tri godine uslovne kazne zbog ‘pretnji’ iskazanih rečima u postovima, upućenima autorima filma ‘Pretpostavka pravde’, Borisu Malagurskom i Ivani Rajović.

Ova dva događaja su u indirektnoj vezi. ‘Pretnje’ su usledile nakon gledanja filma koji poriče presudu, negira krivicu osuđenih za ubistvo, okrivljuje pravosuđe da je vodilo proces po političkom nalogu iza kojeg stoje ‘antisrpski interesi’ itd. Po toj teoriji, što je bila i teorija odbrane, nesrećni Taton je sam skočio sa stepenica i tako sebi zadao povrede koje su ga kasnije koštale života. A u direktnoj su vezi sa činjenicom da je presude za ubistvo Tatona i za ‘pretnje’ Malagurskom doneo isti sud – Viši sud u Beogradu.

Sud je početkom prošle godine, po krivičnoj prijavi Borisa Malagurskog i Ivane Rajović, već doneo identičnu presudu, barem što se kazne tiče, a krajem godine Apelacioni sud je presudu poništio i vratio je na ponovno suđenje. Na ponovljenom suđenju sve je identično - kazne i kvalifikacija su iste, a detalji će se znati kad presuda dođe do advokata forumaša.

- Već je prva presuda bila iznenađujuća - kaže za ‘Novosti’ advokat forumaša Ognjen Rašuo, koji posebno ističe način na koji se došlo do nje.

- Posebno smo kivni što je došlo do drastičnog kršenja sudske prakse. Kad je u pitanju pretnja, najosnovnija stvar je da se u obzir uzmu sve okolnosti događaja koji se desio. Ono što se ovde desilo je da je sutkinja bukvalno istrgla rečenice iz konteksta. Čovek je napisao pet postova na Fejsbuku. Od tih pet postova jedan je sporan i glasi: ‘Treba mu j… sortu balavu’. Ostali govore o tome kako treba snimiti film, kako treba raskrinkati Malagurskog, napisati članak o njemu. Potpuno je jasno da sporni post nema veze sa stvarnom pretnjom.

Rašuo ističe da je rasprava o filmu započeta na Fejsbuk stranici Malagurskog, gde se uključuju forumaši PPP i gde dolazi do direktnog kontakta, a tu je komunikaciju, kaže naš sagovornik, sam Malagurski ocenio kao pristojnu, što je i potvrdio tokom suđenja. Kompletna prepiska je sačuvana na 17 odštampanih strana i priložena je kao dokaz na suđenju, ali je sutkinja Tatjana Sretenović predlog odbila, kako Rašuo kaže, bez obrazloženja. U prepisci su, između ostalog, tvrdi naš sagovornik, i ozbiljni argumenti, kao kritika filma.

- Naša osnovna zamerka je da to nije informativni film, nego da je to sredstvo odbrane u predmetu ubistva Brisa Tatona. Niko ne spori da odbrana ima to pravo. Mogu da lažu, da izmišljaju, mogu da govore istinu, to je njihovo pravo. Zakon im daje to pravo i to treba poštovati, ali Malagurski se, iako ima film koji predstavlja propagandu odbrane, predstavlja kao nezavisni novinar, što nije tačno. Mi mu ne sporimo pravo da pravi filmove kakve želi, ali ni nama niko ne može da ospori pravo da film kritikujemo. Sama krivična prijava Malagurskog i Rajović obuhvatila je 12 osoba, ali samo su tri procesuirane.

- Trojica forumaša su morala da odgovaraju jer su pisali sa tuđih kompjutera. Da nisu priznali da su oni pisali sporne postove, možda bi bili okrivljeni stvarni vlasnici. Njihovo priznanje nema nikakve veze sa sadržajem onoga što su napisali. Zatraženo je i izvinjenje, ali bi ono značilo da priznaju krivicu koje nema. Ostali forumaši su se jednostavno pravili da ne znaju o čemu se radi - objašnjava Ognjen Rašuo, koji je na prvu prvostepenu presudu uložio žalbu.

- Prva presuda je bila nepismena glupost koju je sastavio neki pripravnik. Bilo je za očekivati da će pasti. Apelacioni sud može da odbaci optužnicu ukoliko smatra da nema krivičnog dela te da je ukine i vrati na prvostepeno suđenje. Odlučili su se za drugu opciju. Ono što stalno ističem je da smo napisali žalbu u kojoj smo izneli od 30 do 40 osnova za žalbu. Apelacioni sud je usvojio jednu, a druge nije pominjao. Pomenuli su jednu tehničku grešku koja je napravljena i ona je ispravljena na novom suđenju – dodaje Rašuo.

Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM, napominje da je nakon takve žalbe prvostepeni sud morao ‘na drugi način formulisati samu presudu’.

- Nije neobično, dešava se. Živimo u zemlji u kojoj sudovi donose određene odluke, nalažu ministarstvima da postupe na određeni način, a ministarstva to ne čine. Imamo krug koji se ponavlja više puta. Često Apelacioni sud odlučuje, ne vraća slučaj na ponovno suđenje, već ga sam preseče. Do toga možda dođe ukoliko bude žalbe i drugog stepena – objašnjava Antonijević.

Žalbe će biti, u to ne sumnjamo, a to nam potvrđuje i advokat odbrane. Ono što ovde upada u oči je činjenica koju smo već spomenuli, a to je da je isti sud osudio ubice Tatona, ali je i osudio forumaše koji su kritikovali onoga koji je kritikovao pravosnažnu presudu istog suda u slučaju ubistva Francuza. Dvostruki aršini ili jednostavno nepoštovanje institucija i države? Presuda ubicama Tatona je prethodila donošenju prvostepene presude forumašima.

- Sam sud podržava ponašanje koje omalovažava pravosnažnu presudu i na taj način urušava pravni sistem. Mi smo na to već navikli. Imali smo slučajeve suđenja za ratne zločine u kojima se išlo na glorifikovanje onih koji su osuđeni. Slično je bilo i sa Legijom i celom grupom koja je osuđena za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Sve je proglašavano legitimnom polemikom, a time se šalje poruka da je ona opravdana i pored pravosnažne presude. Kroz medije se i dalje razvija ta priča, razvodnjava se odgovornost osuđenih i na taj način se omalovažavaju odluke sudskog veća - objašnjava Antonijević.

Rašuo je optimista, ali gleda i korak unapred:

- Svakako ćemo koristiti zahtev za zaštitu zakonitosti i ustavnu žalbu budući da je zbog odbijanja dokaza koje smo predočili povređeno pravo na slobodu govora i na pošteno suđenje. A na kraju ostaje i sam Strazbur, odnosno Evropski sud za ljudska prava. Samo odlukama iz prethodne dve godine Srbija na ime presuda mora da isplati oko 4,5 miliona evra odštete.

Antonijević također napominje da je ovaj slučaj u suprotnosti sa praksom Evropskog suda za ljudska prava.

- Morate uzeti u obzir celokupno pisanje i onda na osnovu toga doneti zaključak. Toga u ovom slučaju nije bilo, već su vađeni fragmenti koji prezentirani kao osnov za presudu. Imate i težinu kazne koja je neproporcionalna u odnosu na neke druge koje su izricane za dela koja su imala teže posledice. Govorimo o realnim pretnjama Brankici Stanković, gde su kazne bile manje od ovih. Morate posmatrati efekte pravosuđa globalno, kako ono reaguje u svakom konkretnom slučaju i na osnovu toga možete doneti određene zaključke. Ovde se veoma temeljno i agresivno stalo u nečiju zaštitu. Ovakvim postupkom se šalje jasna poruka, baš kao i neprocesuiranjem napadača na Žene u crnom u Valjevu. Mislim da pravna tradicija ovde još nije toliko urušena da će ići protiv tradicije Evropskog suda za ljudska prava - zaključuje Antonijević.

Oba naša sagovornika ističu postojanje prakse Evropskog suda koja nalaže da osobe koje obavljaju javnu funkciju moraju imati viši prag tolerancije na provokativne stavove.

Sam Rašuo veruje da iza prijave ne stoji toliko strah Malagurskog od fizičkog napada, koliko pogođena sujeta zbog kritika koje je morao da trpi. Ističe da je i pred sutkinjom rekao da se ovakvim postupanjem svetio forumašima, zbog čega je i opomenut. Oba sugovornika ističu da je šteta je već načinjena ma kako god završila ova priča.

- Priča je medijski eksponirana i ostaviće trag na naše pravosuđe i buduće slučajeve po sličnim predmetima. Kad osuđujete određena pisanja po forumima, vi zapravo gradite budući odnos. Posledice mogu biti i dalekosežnije. Možete napraviti sistem u kom se veoma lako određeno ponašanje proglašava informisanjem u javnom interesu i da onda ceo državni aparat negira slobodu izražavanja. Ljudima će ostati u podsvesti da određene stvari ne stavljaju na internet i tako se stvara pritisak da se ne polemiše o određenim stvarima, silite ih na autocenzuru.

Rašuo ističe da postoji nešto što se zove chilling efekat.

- Na suđenju je to izneo moj klijent Rastislav Dinić, asistent na Filozofskom fakultetu u Nišu. Bez obzira jesi li dobio spor, postigao si uspeh samim tim što ćeš uplašiti ljude do te mere da će prestati govoriti ono što misle.

Malagurski sebe voli da predstavlja kao nezavisnog autora, frilensera koji radi u interesu javnosti, protiv neoliberalnog kapitalizma, a sve će to mnogima zvučati prihvatljivo i primamljivo. No, potrebna je poprilična doza opreza. Malagurski, kom promociju poslednjeg filma ‘Težina lanaca 2’ organizuje, između ostalih, i klerofašistička organizacija Dveri, idealni je buntovnik za ovo društvo i sistem. On je glas potlačenih i skrajnutih, ogrnutih nacionalnim barjakom, pod kojim su i zbog kojeg su doživeli da se na njih danas gleda kao na niža bića. On je glas onih koji će u svakoj svojoj nevolji sagledati uticaj spolja, a to je daleko od realnosti. Sagledavanju sopstvene odgovornosti ni traga. Podilaženjem većini se ne dižu revolucije, ali to Malagurski ni ne želi. Njemu je savršeno dobro u koži u kojoj se nalazi. Samo, i to je potrošna roba.