Prvi puta veterani 63. padobranske divizije pojavili su se u Novom Sadu, na obeležavanju tri meseca od pada nadstrešnice, kad su položili cveće ispred Železničke stanice. Nisu davali izjave. Tek pripremljeno saopštenje u kom kažu da Udruženje veterana 63. padobranske brigade "nije politička organizacija, niti prisustvo veterana na aktualnim događajima izražava bilo kakav politički stav osim brige za bezbednost mladih ljudi koji mirno protestuju".
Njihova pojava alarmirala je Fond za humanitarno pravo. U njihovom dosijeu "Operacija Reka" stoji da je krajem aprila 1999. godine u selima zapadno od Đakovice, na Kosovu, počinjen najteži zločin nad civilima na Kosovu, po broju žrtava (najmanje 350). Navode i da je u tom zločinu, između ostalih, učestvovala i 63. padobranska brigada.
Učestvovali su i u bici na Košarama, ali prethodno i po ratištima u Hrvatskoj i BiH. Retko je bilo prilike čuti nekog od veterana, osim u momentima kad su mesecima kampovali baš tamo gde je sad takozvani ćacilend, tražeći boračko-invalidska prava od države u čije ime su ratovali, ali koja to nikad nije priznala, svesni i sami da su "preveslani".
A onda je Goran Samardžić, ratni veteran povodom dolaska studenata iz Novog Pazara pred RTS, gde i dalje traje blokada javnog servisa, javno rekao da je u maju 1992. ranjen u Sarajevu, kada je imao nepunu 21 godinu.
"Moja generacija je krenula ili se zadesila u ratu u Bosni. Neki smo krenuli da se suprotstavimo i borimo se sa, pod navodnicima, "balijama", sa "Turcima, koji su hteli da naprave Islamsku državu na tlu Evrope", a mi da "spašavamo svete srpske zemlje i da zaštitimo srpski narod". U aprilu '92. zapaljen je krvavi bosanski lonac. Sve strane su se utrkivale ko će više da ga potpali", rekao je Samardžić obraćajući se studentima ispred javnog servisa. RTS je optužio da je "kuhinja za širenje mržnje i laži" – kako onda, tako i danas.
"Moja generacija se primila na te laži. Verovala je da radimo pravu stvar i da smo mi pravi, a oni drugi da su zli. I oni drugi su to isto mislili za sebe. I onda je krenuo točak zla koji nikako da se zaustavi i koji kod mnogih traje i dan-danas!"
Poručio je roditeljima studenata iz Novog Pazara da se ne brinu i "da više nema naše i vaše dece, sve su to naša deca". Ovo je mesto da se prisetimo istraživanja o devedesetima koje pokazuje da mladi ne znaju mnogo o ratovima koji su tada vođeni, ali da mladi nemaju snažnu netrpeljivost u odnosu prema drugim etničkim grupama na ličnom nivou.
Psihološkinja Marija Branković, koja je vodila istraživanje, tad je rekla da su mladi sve iznenadili, a da bi sledeće iznenađenje moglo biti konačno otvaranje pitanja suočavanja sa prošlošću.
