Centar za nenasilnu akciju i prošle je godine raspisao konkurs za kratku priču s temom pomirenja u kontekstu zaostavštine ratova i nasilja u zemljama bivše Jugoslavije. Nedavno ste objavili i rezultate tog konkursa, odnosno zbirku kratkih priča Biber 05. Kako ocjenjujete višegodišnji utjecaj Bibera u kontekstima u kojima djelujete?

Ako saberemo sve priče koje su dosad stigle na svim jezicima, na pet održanih Biber konkursa, to bi bio broj od preko 2.000 – toliko je otprilike i ljudi promišljalo na temu pomirenja, antiratno, bez predrasuda, sa željom da razume i sebe i onog drugog u kojem vidi sebe. Ne znam kako bismo izmerili doprinos i uticaj, ali možemo prema interesovanju za konkurse i za promocije da procenimo kako ljudi iz ove regije doživljavaju konkurs i da taj interes ne opada. Publiku takođe ne delimo, ni po godinama, ni na jedan drugi način, ali se čini da se jako dobro razumemo, čak i kada ne govorimo istim jezikom. Recimo, kada smo gostovali u Prištini ili Prizrenu, bilo je u publici i jako mladih ljudi, koji su želeli da čuju i razumeju ono što govorimo i mi sa srpskog ili hrvatskog govornog područja. Ili obrnuto. Važno nam je da ovim konkursom inspirišemo i ljude koji pišu, bez obzira na to jesu li dosad objavljivali svoja dela ili ne. To je, ujedno, i način da podržimo te autorke i autore, koji su često nevidljivi za zvanične kulturne politike, koliko i pomirenje.

Kako sastavljate žiri, koliko često se članovi žirija rotiraju? Što donose nagrade?

Za svaki konkurs je nov žiri, s tim da, ponekad, neki članovi-ce žirija budu i više puta u toj ulozi. Uvek se trudimo da članovi-ce žirija budu pisci i spisateljice koji i sami u svojim delima imaju angažovanost, prvenstveno mirovnu angažovanost. Članovi-ce žirija se ne rotiraju, nekada budu u nekoliko Biber žirija, ali to je zato što su to ljudi sa kojima delimo vrednosti, i jako nam je važno da žiri u pričama koje odabere prepozna istinsku želju i potrebu za pomirenjem, saradnjom, borbu protiv predrasuda i svakog nasilja… Na petom konkursu u žiriju su bile: Lejla Kalamujić iz Sarajeva, Kalina Maleska iz Skoplja i Olja Savičević Ivančević iz Zagreba. Nagrade donose 800 prva, 600 druga i 400 evra treća, s tim da smo ovoga puta imali dve treće nagrade, jer je žiri tako odlučio. Prvu nagradu osvojila je priča "Doba linjanja" Ane Kutleše iz Zagreba; drugu nagradu priča "Fertik" Lidije Deduš iz Varaždina; treću nagradu dobile su priče "Zemlja sreće" Ante Storića iz Šibenika i "Reči" Miloša Perišića iz Aranđelovca.

Za sam konkurs i zbirku važan je i jezični kontekst, odnosno to što se priče autorica i autora iz Crne Gore, Makedonije i svih drugih država na kojima žive ljudi kojima je maternji jezik bosanski, hrvatski, crnogorski, makedonski, albanski ili srpski pojavljuju i u prijevodu na albanski i makedonski. Koliko vam je taj aspekt važan kao moment otpora prema politikama razdvajanja u regiji?

Jezičke razlike među nama postoje, ali mi ne želimo da ih negiramo, već prevodimo da bismo se razumeli, i tako prevazilazimo barijere. Nudimo i priliku za pisanje i šansu da priče budu prevedene i samim tim razumljive na širem području regiona, koji nije omeđen samo jednom granicom i jezikom. Postoji i mnogo nevidljivih granica, a mi želimo da ih prelazimo u svakom smislu, da ponudimo čitateljkama-ima mogućnost da upoznaju preko kratkih priča pisce koji pišu na različitim jezicima od njihovog. Nama iz Centra za nenasilnu akciju Sarajevo-Beograd koji organizujemo Biber konkurs i činimo Biber tim (a u Biber timu smo Ivana Franović iz Beograda, Davorka Turk iz Zagreba, Radomir Radević iz Podgorice i ja koja sam iz Kragujevca (svi smo i u CNA timu), kao i Ana Bitoljanu iz Skoplja i Qerim Ondozi iz Prištine) nije najvažniji književni aspekt ovog konkursa – za taj aspekt angažujemo žiri. Nama je društveni, angažovani i aktivistički aspekt najvažniji, mi želimo da ovim konkursom promišljamo o miru, pomirenju, empatiji, solidarnosti, zajedno i sa piscima, i sa čitateljima. Bez obzira na to gde živeli, autori i autorke mogu da učestvuju na Biber konkursu, ako je jezik kojim pišu albanski, makedonski, srpski, hrvatski, bosanski ili crnogorski.

U kojim ćete sve gradovima regije predstaviti Biber 05? Hoćete li možda ponovo ući u produkciju audio izdanja?

Zasad smo druženja sa autorima-kama, članicama žirija i publikom održali 5. aprila u Zagrebu i 6. aprila u Petrinji, a u Travniku ćemo biti 24. maja, odnosno dan kasnije u Bitolju. Sve Biber zbirke su dostupne za besplatno online preuzimanje ovde. Nismo zasad planirali dalju produkciju audio priča (nekoliko ih je objavljeno u tom formatu, možete ih slušati ovde, ali i ne isključujemo tu mogućnost. Svakako, ono na čemu radimo je osmišljavanje šestog Biber konkursa, dok promovišemo peti.