Nakon što je 2012. upoznao svog sadašnjeg partnera, Ivan Zidarević je napustio rodni Beograd i preselio se u Zagreb, gdje se posvetio borbi za ljudska prava, odnosno prava nacionalnih manjina, žena, pripadnika LGBT zajednice, izbjeglica, pa i prava nekatolika, buneći se protiv raspela u osnovnim školama. Dao je doprinos poboljšanju više zakonskih i podzakonskih akata i ratifikaciji Istanbulske konvencije. Inače, on i njegov partner prvi su gej par koji je u Hrvatskoj sklopio istospolno partnerstvo.

S obzirom na to da ste pripadnik dvije, po nekima i danas najkontroverznije zajednice u Hrvatskoj, koje je vaše viđenje sadašnjeg položaja jedne i druge u usporedbi s 2012., kad ste došli u Zagreb? Možete li tu dati usporedbu sa Srbijom?

Nemerljivo! Ja sam gej i rođenjem valjda Srbin, donedavno sa statusom stranca – upravo sam dobio državljanstvo – te me to od strane drugih umnogome ničim izazvano određuje. Ako zanemarimo dokone šoviniste u pokušaju, koji osećaju potrebu da mi se pogano obrate, nikad nisam doživeo direktnu diskriminaciju u domovini Hrvatskoj. To bi bio moj odgovor i za pre osam godina i danas. Ovde su stvari posloženije, imamo zakone koji se, verovali ili ne, više primenjuju i poštuju u odnosu na Srbiju, a imamo i nezavisne institucije i nevladin sektor koji dobro radi svoj posao.

Možda sam najponosniji na to da je veliki aktivista Kristijan Grđan napisao savršen Predlog za ocenu ustavnosti Zakona o udomiteljstvu koji smo zajedno podneli

Kakav je trend rasta istospolnih životnih partnerstva u Hrvatskoj i kako gledate na održavanje Zagreb Pridea i Split Pridea?

Od 2014., kad je zakonski prepoznato životno partnerstvo, koje je porodična zajednica osoba istog pola, došlo je do stagnacije odlaska parova kod matičara, što je i očekivano. U prvim mesecima mnogi parovi su na taj način rešavali egzistencijalne probleme i kad bi jedan partner bio stranac, jer tada je bilo i manje radnih kvota za strance. Danas je stvar mnogo jednostavnija jer postoji i neformalno životno partnerstvo koje daje pravo na privremeni boravak partneru strancu. Što se tiče Parade ponosa, nisam šetač svake godine, ali svakako je podržavam, iako se to poslednjih godina pretvorilo u sve i sva, a to mi nije blisko. Vrlo sam kritičan prema mnogim ili barem krovnim organizacijama koje se usko bave LGBT pravima, jer mi se čini kao da rade za hladni pogon i samoodržavanje. Donošenjem Zakona o životnom partnerstvu upravo su te krovne organizacije utihnule, a to sam shvatio na svom primeru i zato sam sve preuzeo po onoj uzdaj se u se i u svoje kljuse.

U Hrvatskoj je ratificirana Istanbulska konvencija, čemu ste i svojom raspravom dali doprinos. Koliko se ona provodi, ima li pomaka i kakav je generalni položaj žena u zemlji?

Zanimljivo mi je da često primećujem, u specifičnim situacijama, da je društvo pre otvorenije za prihvaćanje mene kao gej muškarca nego prosečne heteroseksualne žene. To je ono što se naziva patrijarhalna dividenda. Iz te vizure razumem da je naše društvo patrijarhalno i da država ne interveniše da omogući ravnopravnost žena i muškaraca. Komparirajući sa pravima žena u Srbiji, situacija je ovde na mnogo nivoa institucionalno i društveno bolja. Pre svega, Hrvatska ima savršenu nezavisnu instituciju pravobraniteljice za ravnopravnost spolova, a Višnja Ljubičić sve svoje znanje i resurse koristi u svakodnevnoj zaštiti prava žena, ali i LGBT građana. Iako je Srbija 2013. godine ratifikovala Konvenciju, od tada do danas rastu porodično nasilje i femicid te se sve više relativizuje nasilje kao takvo.

Utjecali ste na izmjene Zakona o socijalnoj skrbi u kojem formalni i neformalni životni partneri nisu prepoznati kao njegovatelji iako im to omogućavaju drugi zakonski akti, kao i na izmjene Pravilnika o darivanju krvi koji je diskriminirao strance. Ima li još zakona i podzakonskih akata koje bi trebalo mijenjati?

Dosledno pratim platformu e-savjetovanje i uključen sam u sve predloge zakona koji su mi interesantni u javnoj raspravi. Na taj način sam zadnje intervenisao u izmene Zakona o hrvatskom državljanstvu te sam izmenio i deo prethodnog Zakona o strancima. Možda sam najponosniji na to da je veliki aktivista Kristijan Grđan napisao savršen Predlog za ocenu ustavnosti Zakona o udomiteljstvu koji smo zajedno podneli Ustavnom sudu i koji je prihvaćen u mnogim zaključcima. Nažalost, poslednjih dana sam bio primoran da se žalim pučkoj pravobraniteljici na selektivnu komunikaciju sa građanima Ureda predsednika Republike. Svojim neodgovaranjem na upite građana iz Ureda krše članak 46. Ustava RH i time mi dokidaju moja ustavna prava na smislen odgovor.

Kakav je vaš dojam o odlasku Borisa Miloševića u Knin i zajedničkoj komemoraciji u Gruborima, uz najave sličnih događaja u Varivodama i drugdje?

Borisu Miloševiću sam dao podršku kao građanin, čiji je on potpredsednik Vlade, i kao prijatelj. Svojim odlaskom je pokazao da je širokogrud, uključiv i da ne nosi breme nekih koji su sve suprotno od njega. Uz to, on je položio zakletvu da će se držati Ustava i zakona te sve možemo da gledamo tako kao da mu je to stavka ugovora o radu. Niko nikoga ne sili da bude potpredsednik Vlade, ali ako već jest, onda uz sve benefite preuzima i neku odgovornost. Pozitivni efekti njegovog odlaska u Knin već se pojavljuju. Isto je i sa posetom ministra Tome Medveda Gruborima. Neće niti jedan od njih dobiti Nobelovu nagradu za mir, ali za one kojima je dosta perpetuiranja rata ovo jesu potezi koji su upravo to – za mir. Što se tiče prihvatanja odgovornosti, to pre svega dolazi od političkih elita koje se izgleda plaše da izgovore da temelji nisu stabilni i da smo kao društvo nepotrebno podeljeni.

Koliko je značenje toga što su nakon trogodišnje borbe Mladen Kožić i Ivo Šegota prvi istospolni partneri u Hrvatskoj kojima je omogućeno udomljavanje djece?

Njih dvojica su pokazala da se može! To je ono što se ne uči u našim školama za život, gde u mnogima nema grejanja, tople vode, sredstava za higijenu, a negde ni sanitarnih čvorova. Ivo Šegota i Mladen Kožić su pokazali hrabrost i istrajnost te su nam svima održali lekciju kako se menja sistem, sve u skladu sa ustavnim vrednostima, nabolje. Iako nije eksplicitno navedeno, udomiteljstvo i usvajanje dece su od 2014. omogućeni svim životnim partnerima, samo niti jedan par nije bio spreman da prvi postane herojski. Naravno, na tom putu je bilo svega i svačega, pre svega aktivnosti građana neustavnih i opasnih namera, ali je bilo i svetla na kraju tunela koje su njih dvojica videla.

Koliko vam smetaju uvredljive kvalifikacije i napadi na vas lično i na LGBT zajednicu?

Nažalost, upravo zbog pojedinaca koji se kite da su veći domoljubi od mene jer su oni, eto, valjda i rođeni ovde, a ja nisam, bio sam prisiljen da se obraćam policiji kako bih zaštitio svoja prava, ali i kako bih istakao da takvi krše neke zakone. Sve pretnje koje sam do sada dobijao uredno sam prijavljivao policiji i uvek sam bio savršeno primljen, saslušan i sa konkretnim akcijama sa njihove strane, pa bih ovde pohvalio hrvatsku policiju. Desnica u Hrvatskoj je dobila neki izvitopereni oblik, kao i svuda u svetu, to je sada miks neumerenog i potrošenog nacionalizma, teorija zavere, paranoje, deluzija i širenja lažnih vesti.

Potražite novi broj tjednika Novosti od petka na kioscima. Informacije o pretplati pronađite ovdje.