Kada se Bahram Acar letnjeg jutra 1998. godine iskrcao u luku Riace, u malom mestu na jugu Italije, nije ni pomislio da bi tu mogao da ostane da živi. Bahram je stigao brodom zajedno sa grupom od 200 imigranata, uglavnom iz Kurdistana. Jedan je od retkih iz te grupe koji je Riace prihvatio kao svoj drugi grad i mesto u kojem je želeo da provede ostatak života. Ostali iz njegove grupe uglavnom su otišli u severnu Evropu, u zemlje u kojima su uslovi za migrante tada bili mnogo povoljniji nego u Italiji. Ali Bahram je hteo da ostane u Riaceu, da pronađe posao i živi. Možda zbog toga što ga je ovo malo mesto na neki način podsećalo na Kurdistan, a možda zbog ljudi koji su bili jako ljubazni prema njemu i pomogli mu. A najljubazniji među njima bio je gradonačelinik Riacea, Domenico Lucano.

To misli i Hare Gu, koja ima 35 godina i već godinu dana radi u lokalnoj stakloreznici, jednoj od šest labaratorija koja je zahvaljujući dobroj politici gradonačelnika Lucana deo državnog projekta za zapošljavanje imigranata. Hare je stigla iz Eritreje 2013. godine tako što je platila nekoliko stotina evra za putovanje kroz pustinju od Sudana do Libije i 2000 evra za putovanje brodom od Libije do Italije. Iako sada zarađuje samo 600 evra mesečno, uspeva da izdvoji da vrati svoje dugove. Jedino čega se boji je da će zbog dolaska nove vlasti u Italiji stakloreznica u kojoj radi biti zatvorena.

Giuseppe Sala, gradonačelnik Milana, nedavno je Lucana ugostio u svom gradu, gde ga je više hiljada ljudi dočekalo ispred zgrade opštine, pevajući mu partizansku pesmu ‘Bella Ciao’

Sve do dolaska prvih imigranata 1998. godine, ovo mesto na obali Jonskog mora imalo je imidž napuštenog grada jer ga je lokalno stanovništvo napuštalo u potrazi za boljim poslom i budućnošću na severu Italije. Domenico Lucano, tada gradonačelnik čiji je treći mandat tek počinjao, video je istog tog jutra, kada se Bahram iskrcao na obalu lokalne plaže, budućnost svoga grada upravo u tim ljudima, strancima, imigrantima. Mnoge kuće u mjestu su bile godinama napuštene, a lokalna ekonomija paralisana. Gradonačelnik Lucano, zajedno sa grupom prijatelja i aktivista, ubrzo je osnovao asocijaciju ‘Grad budućnosti’, čiji je cilj bio transformisati Riace u grad u koji su svi dobrodošli. Želja im je bila da stvore ambijent koji se bazira na vrednostima lokalne kulture. Da stvore društvo oslobođeno od konzumerizma i mesto u kojem uvek postoji način da se pomogne drugome, a posebno ljudima koji beže od rata ili nemaštine.

Zvuči utopistički, a možda, reklo bi se, i kao neka hipi komuna, ali Riace je, zahvaljujući njegovom prvom čoveku, vremenom postao grad-model u Italiji kada su u pitanju integracija imigranata i razvoj lokalne ekonomije zahvaljujući istima. Domenico Lucano, u svom gradu poznatiji kao Mimo, zbog toga se našao u američkom magazinu Fortune na listi najuticajnijih lidera u 2018., a pre toga, 2010. godine, zauzeo je treću poziciju na takmičenju World Mayor za najboljeg gradonačelnika na svetu. Riace danas ima oko 2000 stanovnika, a skoro polovinu čine stranci. Zahvaljujući dobroj politici i zalaganju za svoje stanovnike, lokalna administracija je izdvajala novac koji se koristio za pronalaženje smeštaja, posla ili za ostale troškove imigranata. Novac im se nije davao u ruke, već su dobijali bonove, tj. posebnu monetu koja je bila priznata samo u lokalnoj sredini, tako da je novac ostajao u gradu.

Međutim, kao što svakom snu dođe kraj, tako je za Riace, a posebno za njegovog prvog čoveka, po dolasku populističke vlasti u Italiji život postao noćna mora. Početkom oktobra ove godine, na zahtev ministra unutrašnjih poslova, zamenik premijera Italije i lidera desne stranke Severna liga (Lega Nord) Mattea Salvinija, gradonačelnik Lucano je uhapšen pod optužbom da je potpomagao ilegalnu imigraciju. Ubrzo posle toga mu je dopušten kućni pritvor, sa zabranom ulaska u grad i bilo kakvim političkim delovanjem. Gradonačelnik Napulja tada mu je ponudio politički azil, koji je Lucano odbio, birajući ipak da neko vreme provede spavajući u svojim kolima u drugoj opštini, blizu Riacea. GiUseppe Sala, gradonačelnik Milana, nedavno ga je ugostio u svom gradu, gde ga je više hiljada ljudi dočekalo ispred zgrade opštine, pevajući mu partizansku pesmu ‘Bella Ciao’. Takođe, tih dana u mnogim gradovima Italije održali su se protesti u znak podrške optuženom gradonačelniku.

Dnevni list Repubblica ubrzo je objavio članak u kojem se naglašava da je jedini greh Domenica Lucana bio taj što je bio human. Gostujući u emisiji kod poznatog novinara Fabija Fazzija na televiziji Rai, Lucano je na pitanje da li je ipak prekršio zakon pomagajući ilegalnu imigraciju odgovorio da je teško ne pomoći ljudima koji su u nevolji. ‘Iako zakon kaže da je pomaganje ilegalnim imigrantima kažnjivo, teško je ostati indiferentan pred ljudima koji mole za pomoć. Znate, u vreme fašizma postojali su zakoni koji su se poštovali, ali su bili drama za čovečanstvo’, rekao je on.

Jedno od obećanja populističke vlasti u Italiji, koja je na vlasti od maja ove godine, bilo je i to da će suzbiti ilegalnu imigraciju, a posebno zaustaviti ilegalne dolaske brodovima iz Afrike. U tome se itekako delotvoran pokazao Matteo Salvini, koji je svojom politikom u borbi protiv ilegalnih imigranata uzdrmao ne samo Italiju, već i celu Evropu.

Jug Italije, a posebno region Kalabrija u kojem se nalazi gradić Riace, osim po ilegalnim imigracijama poznat je takođe po jednoj od najmoćnijih narko-kriminalnih grupa na svetu, takozvanoj Ndrangheti, koja vlada regijom, ali i severom Italije. Nije nepoznata ni umešanost ove kriminalne grupe u trgovinu migrantima i njihovim dolascima preko Mediteranskog mora. Međutim, rešavanju tih problema Salvini isključivo pristupa sa stanovišta širenja propagande i netrpeljivosti prema drugome, često poistovećujući izbeglice sa ekonomskim imigrantima i preduzimajući mere i akcije koje podstiču nasilje.

U samom Riaceu, koji je bio model za neki budući grad i u kojem je empatija bila jedna od osnovnih vrednosti, situacija je danas neizvesna. Mnogi migranti koji tu žive već godinama, iako su mnogi od njih u poslednjih mesec dana ostali bez posla, neće da napuste svoj grad u znaka solidarnosti sa njegovim prvim čovekom. I dok ministar Salvini smatra da migrantima treba pomoći, ali isključivo kod njihove kuće, gradonačelnik Lucano veruje da je neko drugačije i bolje čovečanstvo ipak moguće. Nažalost, cena takve ideologije u današnjoj Italiji je previsoka, a Riace će ostati upamćen samo kao malo mesto na jugu Italije u kojem su migranti lepo živeli.