Udruženje "Đorđe Ocić" iz Dalja nedavno je započelo projekat "Digitalizacija tradicionalne tekstilne baštine srpskih porodica iz Dalja" s ciljem da se podaci o bogatstvu tkanina, rukotvorina i odevnih predmeta starih i više sto godina sačuvaju od zaborava. Deo te građe sačuvan je u Domu Ocića, a brojne predmete su Dejani Ocić, ćerki pokojnog književnika i predsednici udruženja, ustupile meštanke Dalja. Iz daljskih ormana u kojima su strpljivo čekale, izronile su autentične tkanine koje svedoče o životu kroz nekoliko decenija. Tako se rodila ideja da se barem deo te raskošne lepote prikaže na izložbi koja je ponela naziv "Mustre daljske".
- Mene su fascinirali raznolikost tih mustri, šara i uzoraka koje su te žene radile, razmenjivale međusobno , jedna od druge učile, a svaka je dodavala i nešto svoje. Nisu "mustre bečke", ali ta lepota zaslužuje da se prikaže i u Beču - ističe autorka izložbe Dejana Ocić, dodajući da će podatke o prikupljenoj građi poslati Muzeju Slavonije u Osijeku, Muzeju Vojvodine u Novom Sadu i Etnografskom muzeju u Beogradu.
U Galeriji "Olajnica", preuređenom prostoru nekadašnje uljare porodice Ocić, izloženo je 50-tak reprezentativnih eksponata: peškira, popernjaka, oplećaka, pregača, kondži, stolnjaka, salveta i tabletića. Dejana nam pokazuje pregaču svoje prababe Anđe, devojački Juribašić, koja se za njenog pradedu udala 1912. godine, a pregaču je izradila ranije. Dragocenosti koje čuva, za izložbu je ustupila i 71-godišnja Vidosava Radojčić iz Dalja.
- Moja mama, Ružica Dobrić, puno je radila rukotvorine i to spram petrolejke. Sada bi imala 92 godine, a to je radila kada je imala 18 godina. Sve to što sam nasledila od nje i danas čuvam: heklano, vezeno, necano, sve je složeno, uštirkano, ispeglano - govori Vidosava.
Izložbu "Mustre daljske" otvorila je Dušanka Marković, kustos-muzejski savetnik u Muzeju grada Novog Sada i recenzent publikacije koja prati izložbu.
- Posebno mi se dopao način postavke koja je u tradicionalnom duhu. Ovde nećete videti nove stalke na kojima su postavljeni peškiri, kuvarice i dozidnice, nego je Dejana sa svojim timom iskoristila stare etnološke predmete poput delova razboja, stolarske tezge ili lanaca za uprezanje konja, nastojeći da sve bude što prirodnije. S druge strane, izložbu upotpunjava savremeni grafički dizajn, s banerima na kojima su tekstualni delovi i legende, iz kojih posetilac može da se upozna sa istorijom daljskog veza - priča kustosica Marković.
- Materijala je bilo puno, veliko bogatstvo je u pitanju, a meni je bilo interesantno da povežem te niti koje su iz prošlog vremena došle do nas. Mi ih sada otkrivamo i možemo neke nove mustre da pravimo, ali imamo istu nit, a to je naša tradicija - ističe Aleksandra Milić iz Beograda, grafička dizajnerka i koautorka izložbe. Bogatstvo daljskih porodica nije bilo lako sačuvati, pogotovo od ustaša za vreme Drugog svetskog rata.
- Tkanine s oznakama pravoslavlja i srpstva sklanjali smo jer bi nam život bio ugrožen. Mi smo to sakrili kod Švabe Fitera - navodi se u jednom svedočenju zabeleženom u publikaciji, u kojoj su popisana sva imena čuvarki baštine i naslednika tekstilne zaostavštine.
- Posebno želim da odam čast i neizmernu zahvalnost ženama koje su u međuvremenu preminule. To su nastavnica Mirjana Novaković i učiteljica Veselinka Gavrilović iz Dalja - navela je Dejana Ocić. Dodala je da je izložbu finansijski pomogla Uprava za dijasporu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, a restauraciju Galerije "Olajnica" podržalo Srpsko narodno veće iz Zagreba.
