Krajem januara, Nebojša Kuzmanović, doktor književnih nauka i direktor Arhiva Vojvodine iz Novog Sada održao je u Kulturnom i naučnom centru Milutin Milanković u Dalju predavanje na temu "Istorija i kultura sećanja".
Unazad nekoliko godina, Kuzmanović se profesionalno bavi čuvanjem sećanja na ljude i događaje sa ovih prostora. Povezujući ljubav i posao na to stalno podseća.
– U poslednjih četrdesetak, pedeset godina, u arheologiji, antropologiji i postmodernoj francuskoj filozofiji pojavili su se teoretičari koji su počeli da pričaju o kulturama sećanja, što je poslednjih godina popularno i o čemu svi pričaju. To je pokušaj da se dozvoli svakom pojedincu pravo da ispriča svoju kulturu sećanja o određenim događajima. To nije problem ukoliko se to odnosi na vašu ličnu ili porodičnu istoriju. Problem je ako počnemo da različito tumačimo događaje koji su kroz istoriju bili kodifikovani kao opšte poznati. Onda vam to omogućava da napravite i određenu reviziju prošlosti – rekao je Kuzmanović.
Govoreći o konkretnim primerima istorijskog revizionizma, naveo je negiranje Holokausta i zločina počinjenih u Jasenovcu.
- Jasenovac se uvek javlja kao glavno mesto sećanja, o kome moramo govoriti. U ovom slučaju problem je to što se revidira istina o stradanju ljudi u tom logoru. Takva vrsta revizije sećanja i prošlosti vređa potomke žrtava. Do istine i pravde možemo doći jedino ozbiljnim naučnim radom. U tom kontekstu treba da se vratimo istoriografiji, proverenim autorima i istraživačkom radu – poručio je Kuzmanović.
U okviru akcije Vreme darivanja koju provodi Arhiv Vojvodine, KNC-u je donirano dvestotinjak naslova.
– Drago mi je da je gost naš zemljak Kuzmanović, donirao više od 150 knjiga, koje su izuzetno vredne i zanimljive, od kapitalnih izdanja izabranih dela srpskih akademika do nekih važnijih istorijskih, kulturoloških i književnih tema. Pored osnovne delatnosti prikupljanja arhivske građe, njenog proučavanja i publikovanja, Arhiv Vojvodine se profilisao i kao jedan od najagilnijih izdavača u Srbiji što se tiče savremene literature i tema - rekao je direktor Centra Đorđe Nešić.
Kako je najavio, deo doniranih knjiga ostaće u Centru, a jedan deo će završiti u bibliotekama u Dalju i Bijelom Brdu.
