Tri decenije nisu samo vreme koje je Matteo Messina Denaro proveo u bekstvu, već je to trideset godina u kojima je ovaj mafijaški bos nastavio da upravlja najmoćnijim klanom Cosa Nostra. Upravljao je poslovima i imovinom koju je akumulirao zahvaljujući trgovinom drogom, iznudama, pranju novca, ulaganjima u energiju vetra, nekretnine, turizam, kao i u mnoge druge sektore. Njegovo bogatstvo vredno je četiri milijarde evra, koje je uživao sve ovo vreme, od 1993. godine, kada je za njim raspisana međunarodna poternica, živeći na svojoj Siciliji, u pokrajini Trapani, u Castelvetranu, mestu u kojem se i rodio.
Na pitanje kako je moguće da je Messina Denaro sve ovo vreme dok je bio u bekstvu ostao na svojoj teritoriji, Antonio Nicaso, italijanski pisac, novinar i jedan od najvećih eksperata za mafiju, kaže da mafijaški bos nikada ne napušta teritoriju kojom vlada jer bi to bio znak slabosti. Pre skoro jednu deceniju Nicaso je, zajedno sa najpoznatijim protivmafijaškim tužiocem Nicolom Gratterijem, napisao knjigu "La giustizia è una cosa seria" ("Zakon je ozbiljna stvar"). Ona otkriva zanimljive podatke o tome na koje se sve načine italijanska država i njeno zakonodavstvo bore protiv mafijaških klanova. U isto vreme, knjiga donosi na uvid elemente koji pokazuju na koje načine mafija kontroliše vlast i politiku.
Kako je moguće da je Matteo Messina Denaro trideset godina bio u bekstvu, dok je protiv njega vođena snažna policijska istraga?
Snaga mafije je u njihovoj sposobnosti da stvore i održavaju kontakte ne samo sa običnim ljudima koji ih štite, već pre svega sa ljudima iz institucija, sa preduzetnicima, sa političarima. Njihova sposobnost stvaranja sistema i mreže odnosa je ogromna. Tako da ne treba da nas čudi to što su se dva najjača mafijaška klana, Cosa Nostra i 'Ndrangheta, sa juga zemlje preselila na sever i tu uspela da se ukorene. Za razliku od kriminalaca koji trguju pre svega drogom i koji upravljaju kriminalnom organizacijom 'Ndrangheta, poreklom sa Kalabrije, mafijaški bosovi kao što su Salvatore Toto Riina ili Bernardo Provenzano ostali su verni pravilima, svojim ljudima i teritoriji. Oni su tokom godina koje su proveli u bekstvu ostali u svojoj zemlji. Trgovci drogom upravo rade suprotno, menjajući zemlju, mesto prebivališta, identitet, sve sa ciljem dominacije na novoj teritoriji radi preuzimanja tržišta narkoticima.
Kažete da mafija nije proizvod mentaliteta ili kulture u sredini u kojoj nastaje. Zapravo, mafija je proizvod i problem modernog društva. Na šta tačno mislite?
Mafija ima ogromne komunikativne sposobnosti. Poznato je da je tokom godina u kojima je bio u bekstvu Messina Denaro sve svoje poslove vodio komunicirajući preko sistema "pizzini", u kojem su se poruke pisale ručno i ostavljale na komadićima papira. Ovakav sistem komunikacije bila je garancija za izbegavanje istrage, kao i dovoljno dobar za održavanje već uspostavljenih odnosa sa mrežom kontakta, od običnih građana do vladajućih struktura. Zatim, važno je napomenuti da jedna od najjačih karakteristika koju mafija poseduje jeste nasilje, koje nudi kao uslugu vladajućim strukturama, recimo za nameštanje izbora ili za uživanje određenih privilegija. Sve to su mehanizmi koji opstaju zahvaljujući društvu koje daje legitimitet mafiji. U suprotnom, ovi se klanovi ne bi proširili na sever zemlje i po čitavom svetu, već bi ostali na Siciliji i Kalabriji, gde su i nastali.
Messina Denaro se hvalio time koliko je ljudi ubio. Optužen je i za ubistvo dvojice najpoznatijih sudija, Giovannija Falconea i Paola Borsellina, posle čega je nestao iz javnosti. Uhapšen je 16. januara ove godine kao Andrea Bonafede u klinici La Maddalena u Palermu, u kojoj se lečio od raka. Kažete da je zakon ozbiljna stvar, ali da li je tako ozbiljan i u slučaju ovog poslednjeg velikog mafijaša?
Messina Denaro je zapravo neko ko je vešto izbegavao policiju i skrivao svoje tragove. Godinama unazad služio se drugim, lažnim imenima. Poslednjih godina je bio ozbiljno bolestan, imao je tumor na jetri koji se proširio na debelo crevo. Istraga je počela kada su istražitelji počeli da identifikuju sve bolesnike sa ovom bolešću koji su se kretali između opštine Trapani, odakle je on, i Palerma, grada u kojem se nalazi bolnica. Pronašli su pet osoba i izdvojili jednu koja je potencijalno bila povezana sa mafijom. Reč je bila o Andrei Bonafedeu, čijim se identitetom služio Denaro. Istražitelji su shvatili da je mobilni telefon kojim se služio uvek ostavljao u Castelvetranu, kada bi išao na hemoterapije u Palermo. Tako su počeli da sumnjaju, a potom su ga i uhapsili.
Salvatore Baiardo, koji je u prošlosti bio povezan sa kriminalnom grupom Cosa Nostra, a kasnije postao zaštićeni svedok i saradnik policije, pre dva meseca u jednom intervjuu na italijanskoj televiziji L7 rekao je da je Messina Denaro bolestan i da postoji mogućnost da bude uhapšen. Da li to znači da pregovori između mafije i države nikada nisu prestali?
Kada govori, Salvatore Baiardo nikada ništa ne kaže u svoje ime, već u ime braće Graviano, koji su povezani sa Cosa Nostrom i takođe bliski Messini Denaru. Ne znam da li je ta izjava bila poruka da postoji mogućnost hapšenja Denara ili je to Baiardo tek tako rekao. To tek treba da se utvrdi. Takođe, on je rekao da bi hapšenje ovog mafijaškog bosa mogao biti glamurozan događaj koji bi išao u korist i njemu, što bi značilo da bi Denaro mogao da izbegne takozvanu doživotnu robiju bez kraja, poznatiju kao "ergastolo ostativo". Ova vrsta doživotne kazne predviđa da osuđenik nema nikakvu mogućnost beneficija, osim ako se ne odluči da sarađuje sa sudstvom i državom.
U jednom intervjuu ste rekli da je "mafija patologija moći". Da li to znači da su moćni ljudi stvorili mafiju?
Pogrešno je verovati da mafija nastaje iz siromaštva, nju su stvorili ljudi koji su imali neku važnu ulogu u društvu. U Palermu ona nastaje zahvaljujući Antoninu Giammoniju, jednom od prvih bosova. Bogati zemljovlasnik koji je 1860. godine nominovan i za kapetana vojske u Palermu, a koji se zarad akumulacije svog bogatstva služio istim metodama kojima se služe današnji mafijaši.
Šta ostaje posle Mattea Messine Denara?
Jedan od ogromnih kapaciteta mafijaških klanova jeste njihova transformacija. Naravno, Cosa Nostra nema više tu snagu kakvu je imala pre trideset godina. Neće više postojati "capo dei capi", kao što je to bio Toto Riina. Međutim, postojaće više bosova i to iz razloga što ovaj mafijaški klan to želi tako. Oni više ne žele strukturu kao nekada. Važno je da ne poverujemo da je Cosa Nostra nestala. Ona je postojala i postojaće sve dok jedan deo društva daje legitimitet za njen opstanak.
