Što vam znači ruska Medalja sjećanja i junaka domovine koju ste nedavno primili?
To je za mene dodatni podstrek za rad na razvijanju i odbrani ideje antifašizma kao tekovine civilizacijskih dostignuća, podstrek za borbu protiv revizionizma i odbranu tekovina NOB-a od 1941. do 1945. Nadahnjuje me da sam na pravom putu i da tako trebam nastaviti. Nakon što je objavljeno da sam dobio medalju, sledili su zlonamerni komentari jer živimo u sredini za koju znamo kakva je, a upravo se zbog toga borimo da ideja antifašizma zaživi i na ovim prostorima. Svedočimo da su fašizam i revizionizam u ofenzivi. Nažalost, ovo je prostor koji je sticajem okolnosti prilagođen desnici. Istina, udruženja rade, održavaju se skupovi i komemoracije, pa kad se gleda s neke veće udaljenosti, situacija je stabilna. Međutim kad se na terenu razgrne površinski sloj, situacija suštinski nije takva; podele su prisutne, kao i u na celom prostoru bivše Jugoslavije. Osim toga, iako su antifašizam i NOB ustavne kategorije, mi smo, kako ljudi kažu, deveto prase jer dobivamo tek crkavicu. Prisutan je strah kod ovdašnjih ljudi da se malo više uključe u antifašističku priču koju će podržavati na razne načine, ali će nerado izlagati, bez obzira o čemu se radilo.
Tko su članovi udruženja i kakva je suradnja sa srpskim organizacijama?
Kako sam osim županijske Zajednice udruga antifašističkih boraca i antifašista, predsednik gradske udruge u Vukovaru, mogu reći da ima još živih učesnika i boraca NOB-e, kao i njihovih potomaka. Organizacijom programa, komemoracija i tema vezanih uz razne povode pokušavamo da dovedemo i mlade ljude. Srpske institucije koje ovde deluju podržavaju nas u najvećoj meri, kao i lokalna uprava. Naše projekte prihvataju Grad i Županija, tako da ne možemo reći da ne dobivamo izvesnu podršku kroz finansiranje, dok smo kroz izvođenje programa orjentisani na "Prosvjetu", manjinska veća i učenike koji pohađaju nastavu po modelu C.
Bili ste član VSNM-a Vukovara u ranijim sazivima. Koliko su ona ostvarila svoju ulogu?
U početku, odnosno od 2003. godine, dosta se lutalo jer je status manjinskih veća, gledajući zakonski, bio nešto što je delovalo dosta jako i pompezno, ali smo se u lokalnim zajednicama teško mogli izboriti za značajniju ulogu. Sve se svodilo na neku savetodavnu ulogu – da stavljamo primedbe ili predloge. O njima se nekad raspravljalo, a nekad nije ali svakako nisu nije bile obavezujuće. Vremenom je došlo do nekih promena ali neke stvari u županiji ne možemo ni danas ostvariti, kao registraciju škola s nastavom na srpskom jeziku i pismu. To govori da ni manjinska veća ni šira srpska zajednica ne mogu da se bore protiv državne hegemonije.
Kako se mladi snalaze u radu srpskih institucija?
Mladi ljudi stiču iskustva u borbi za ljudska i građanska prava u što spadaju i manjinska, od veća do SDSS-a. Često puta su nas u našoj borbi za manjinska prava nazivali nacionalistima i izjednačavali s HDZ-om. Međutim, da građanska prava postoje u onoj meri u kojoj bi trebalo da postoje po Ustavu i zakonima, sigurno je da nacionalne stranke ne bi bile potrebne. Manjinska veća Srba i drugih manjina trebala bi da budu korektivni faktor, a svaka zajednica od opštine do države trebala da se njima ponosi ili da uvažava njihove prigovore. To kod drugih nije toliki problem kao kod srpske zajednice koja se u ovom kraju nažalost često doživljava kao neprijateljska.
Zašto je nužno aktivno se uključiti u pripreme za lokalne izbore i popis stanovništva 2021.?
Mislim da se svi trebaju u što većoj meri uključiti da izbori prođu korektno, što je uvek problem jer se koriste sva sredstva da se dođe do vlasti. U Vukovaru će izbori biti vrući jer ćemo biti u senci obračuna između dve opcije u gradu koje se bore za vlast - sadašnja Penavina, odnosno Škorina lista i HDZ koji će pokušati svim sredstvima da vrati Vukovar pod svoje okrilje. Manjinska priča tu će biti manje upadljiva, ali naravno da sva demokratska prava koja su nam na raspolaganju treba iskoristiti jer po broju stanovnika srpska manjina ima pravo na mesta u gradskim i opštinskim većima. Obe opcije pokušavaće preko Srba lomiti svoju priču, pa bi zajednica u Vukovaru trebala da izbegne ulogu u konfrontaciji. Kod popisa će biti veoma puno udaraca ispod pojasa, pogotovo oko toga ko živi a ko ne živi u Vukovaru. Mnogo se priča o Srbima koji tu ne žive ali se vode kao stanovnici, ali odgovorno tvrdim da nema nikakve razlike jer ni velik broj Hrvata uopšte ne živi u Vukovaru.
