Što su aktivnosti ZUABA-e, Zajednice antifašističkih boraca i antifašista Vukovarsko-srijemske županije?
Nakon dve godine kovid-mera i otežanih okolnosti, aktivnosti četiriju lokalnih udruženja i dveju podružnica sada su normalnije, pa se negovanje kulture sećanja i obeležavanja godišnjica NOB-a nastavlja bez ograničenja. Dejstvovanje sa antifašističke pozicije u Vukovarsko-sremskoj županiji je veoma bitno, jer su ovde dogodili Sremski front i Dudik, a imamo i prvi spomenik iz 1946. u počast borcima Crvene armije i Pete vojvođanske brigade NOVJ-a. Stoga su tri naše najznačajnije aktivnosti obeležavanje proboja Sremskog fronta kada su 12. aprila 1945. oslobođeni Vukovar i okolica, sećanje na žrtve ustaškog zločina na Dudiku 31. jula kad je streljana bobotska grupa te obeležavanje prvog pokušaja oslobođenja Vukovara i neuspešnog proboja Sremskog fronta 8. decembra 1944. Tu je i niz manjih komemoracija posvećenih važnim datumima NOB-a, prilikom kojih naša udruženja kroz izložbe, tribine i razgovore promovišu antifašizam, jer je poslednjih tridesetak godina na snazi revizionizam i iskrivljavanje činjenica o NOB-u. Ni mi ni naši potomci nemamo razloga da se stidimo svojih predaka koji su u jednom od najodsudnijih momenata istorije imali snage, hrabrosti i volje da se dignu protiv nemani, najveće pošasti 20. veka. Istinu o antifašizmu pokušavamo približiti mlađim ljudima i mislim da to ima efekta, ali ne masovnog: mašinerija i dalje melje revizionističku priču te nipodaštava i omalovažava antifašističku borbu.
Je li danas antifašizam u istočnoj Hrvatskoj isključivo aktivnost srpske zajednice? Tko vas napada, a tko vam daje podršku?
Treba biti objektivan do kraja: većina nas u udruženju pripada srpskoj zajednici, ali to ne znači da nema i drugih. Najviše podrške dobivamo od srpskih institucija, jer su ovde žrtve fašizma između 1941. i 1945. većinom bile srpske nacionalnosti. To, naravno, ne znači da pravimo podele i razvrstavanja: mi negujemo kulturu sećanja za sve žrtve i za sve koji su se borili protiv fašizma.
Neke ste manifestacije organizirali u suradnji s Ruskom ambasadom i ruskim ratnim veteranima: spominjete li i sada, u svjetlu rata u Ukrajini, zasluge Crvene armije i bude li na takvim događanjima Rusa?
Kao antifašističko udruženje pričamo o periodu od 1941. do 1945., odnosno o ljudima, narodima i državama koji su dali doprinos borbi protiv fašizma. Ne može se na osnovu današnje dnevnopolitičke situacije pričati da tu nije bilo Rusa i Crvene armije: mi znamo da je SSSR dao preko 25 miliona žrtva u toj borbi i nemamo oko toga dilema. Kad obeležavamo događaje u kojima je učestvovala Crvena armija, upućujemo poziv svima, a na svakome je da odluči hoće li doći. Rusi koji žive na ovim prostorima i sada su prisutni tim obeležavanjima. Pozivali smo predstavnike i građane zemalja nastalih raspadom SSSR-a, ali oni su se odazvali samo jednom ili dvaput, posle ne, a mi ne možemo nikoga naterati da dođe ako ne oseća potrebu za tim i ne poštuje taj deo istorije.
Nedavno je prilično skromno i gotovo 'ispod radara' obilježena 80. godišnjica tzv. Krvavog augusta, masovnog ustaškog pokolja stanovnika zapadne Slavonije i Kozare: nije li pritom izostala podrška šire društvene zajednice?
Pokušavamo u celoj Slavoniji podignuti nivo te podrške, ali u zapadnoj Slavoniji imaju isti problem kao i mi u ovde Vukovaru - lokalna samouprava, a onda i država, veoma slabo podržavaju antifašističku priču. Zato događaje iz NOB-a pokušavamo da obeležimo 'na mišiće', pa ćemo tako 11. oktobra u Budićima kod Pakraca obeležiti osamdeset godina od osnivanja 12. Slavonske udarne brigade NOVJ-a. Dignućemo to na najviši nivo unutar naših okvira, ali nisam siguran da će nas lokalna zajednica adekvatno popratiti. Ali uvek kažem da će lokalne zajednice na pravi način, a ne tek deklarativnim ustavnim spominjanjem, poštovati antifašističku borbu tek kad će to isto činiti i država, odnosno njezin vrh i Sabor RH.
