Direktor Telekoma Srbije Vladimir Lučić, a ne Aleksandar Vučić, već je nekoliko godina kost u grlu vodećem regionalnom kablovskom provajderu United Medija grupi. Lučić je prvo kao koordinator za internet i multimediju, a od lani kao direktor Telekoma Srbije poslovanje nacionalne telekomunikacijske kompanije počeo jačati i širiti s fiksne i mobilne telefonije na internet i multimedije i pritom nimalo nije nježan prema glavnim konkurentima na srpskom i regionalnom tržištu, ponajprije prema United Medija grupi, kao ni ona prema njemu dok ga uporno i glasno optužuje da je Vučićeva produžena ruka koja se silno trudi da uguši neovisne i slobodne medije u njezinom vlasništvu u Srbiji, ali i u regiji.
Prije nego što ga je Lučić usmjerio prema internetu i multimedijama, Telekom Srbije lagano je odumirao i prijetila mu je crna sudbina, pogotovo nakon što su početkom i sredinom prošlog desetljeća propala dva pokušaja njegove prodaje i privatizacije. Prvi put ga je 2011. pokušala prodati vlada premijera Mirka Cvetkovića iz Demokratske stranke. No nakon što nije uspjela dobiti minimalnu cijenu od 1,4 milijarde eura za 51 posto vlasništva, odustala je od njegove prodaje jer je Telekom Austrije kao jedini potencijalni kupac ponudio "pišljivih" oko milijardu eura za kompaniju čija se vrijednost procjenjivala na 2,5 milijarde eura. Slično se ponovilo i 2015. godine: iako se tada javilo više zainteresiranih kupaca, Vučićeva vlada odustala je od prodaje TS-a ne objavivši iznose koji su joj ponuđeni za većinski paket dionica. Vučić se kasnije javno požalio da je pogriješio što je poslušao savjete da ne prodaje Telekom po ponuđenoj cijeni; vjerojatno se uplašio da će u njegovom mandatu pasti na još niže grane, a u konačnici otići na bubanj. No ubrzo je najavio da će upravljanje Telekomom Srbije prepustiti vrhunskim "profesionalnim menadžerima".
I tu na scenu stupa Vladimir Lučić. Časopis "Srpska ekonomija", koji je srpskoj javnosti tada predstavio poslovnu karijeru novog koordinatora za internet i multimediju TS-a, prenio je i njegove ocjene dotadašnjeg razvoja i najave u kojem će se smjeru razvijati. Lučić je tada, između ostalog, rekao sljedeće: "Svet se nalazi na pragu nove industrijske revolucije. Vozila s autopilotima, nanoroboti u ljudskim organizmima, robotizacija industrije, bilioni različitih senzora... Sve što će biti okosnica buduće industrijske revolucije imaće jedan zajednički činilac – povezanost na internet. Samim tim, telekomunikacioni nosioci infrastrukture i pružaoci usluga interneta postaju ključni faktor buduće tehnološke revolucije. Telekomunikacione kompanije su pred velikim izazovom. S jedne strane, suočavaju se sa sve manjim prihodima od klasičnih usluga (voice i SMS), a s druge, sa zahtevima tržišta za sve veću brzinu protoka koja mora da se omogući svakom korisniku. Veliki izazov za telekomunikacione kompanije predstavlja i činjenica da su glavni igrači sa stanovišta prihoda i vrednosti na berzama postale nove digitalne firme (Google, Facebook, Amazon, Netflix itd.). Dakle, da bi opstale, telekomunikacione kompanije moraju pronaći način za stabilizaciju pada prihoda od klasičnih usluga, obezbediti investicione kapacitete za izgradnju mreža za brzi internet i transformisati kompaniju tako da bude konkurentna velikim digitalnim igračima (Google, Amazon, Netflix i dr.) kako bi se uzeo deo prihoda. Smatra se da telekomunikaciona kompanija koja uspe da se transformiše ima velike šanse da bude ozbiljan konkurent velikim internet igračima jer za razliku od njih ima deo sopstvenog tržišta, direktan odnos s korisnikom, lakši način testiranja budućih servisa..."
Lučić se inače odmah nakon završenog studija elektrotehnike 1996. zaposlio u Telekomu Srbije i bio dio tima koji je razvijao njegovu mobilnu telefonsku mrežu. Nakon bombardiranja SR Jugoslavije odlazi u Švedsku i zapošljava se u Ericssonu, koji ga ubrzo šalje u Njemačku. Nakon rušenja Miloševićeve vlasti, novo poslovodstvo Telekoma Srbije vraća Lučića u kompaniju. No tek nakon što je TS doveden na rub propasti dobio je šansu da odlučujuće kreira njegovu poslovnu politiku sukladno potencijalima koje ima i zahtjevima aktualnog telekomunikacijskog tržišta. Preuzimajući čelnu poziciju u TS-u, Lučić je u intervjuu "Politici", odgovarajući na pitanje zašto je tek zadnjih nekoliko godina kompanija postala medijski važna, bio jasan: "Telekom je u poslednjih 20 godina počeo da gubi ulogu najveće nacionalne telekomunikacione kompanije, a istovremeno je konkurencija koja je u tom periodu nastajala počela da preuzima ulogu lidera. Telekomu je pretila tužna sudbina i to bi bilo jedno od najvećih uništavanja, kao što se već dešavalo u Evropi, kao u Rumuniji i sličnim državama. To što se o Telekomu nije pisalo, što nikoga nije interesovalo zašto Telekom ima manje od jedan odsto tržišnog učešća u TV korisnicima u četiri najveća grada u Srbiji, to je ono što bi trebalo da bude problematično, a ne ovo što deo menadžmenta radi poslednje dve godine, a to je da vrati Telekom na poziciju najveće nacionalne telekomunikacione firme." Na političke i medijske prozivke da Telekom Srbije pretvara u terminatora koji zatire ravnopravnu tržišnu utakmicu i slobodu medija, Lučić pak odgovara: "Odluka države da zaustavi propadanje i da Telekom vrati na pozicije koje mu pripadaju, upravo je bila okidač za medijsku 'zainteresovanost' preko noći, a usuđujem se da kažem, uz strah konkurenata da je prošlo vreme kada su se milijarde zarađivale, kupovali privatni avioni i imovina po svetu, tako što se to radilo preko leđa Telekoma."
Lučić ne krije i da je TS itekako doprinio svojem propadanju. "Telekom Srbija je firma koja zapošljava više od 10.000 radnika, koji su i dalje dobro zarađivali, neke od usluga su i dalje bile dominantno naše. Telekom je i dalje ostvarivao velike prihode i profite, delovalo je da se takav džin ničim ne može urušiti, ali brzina promena poslovanja u svetu telekomunikacija je učinila da su firme koje su počinjale sa dvoje zaposlenih i par hiljada evra kapitala, zahvaljujući usponu tehnologije, postajale preko noći firme koje su počele da neke od tih novih usluga dominantno drže i tako preuzimale primat. Tako je bilo u mobilnoj telefoniji, internetu, kablovskoj televiziji, satelitskim programima...", rekao je Lučić. "Ovaj vrlo profitabilan posao počeo je da stvara privatne kompanije koje su brzo postale ekstremno bogate, samim tim i vrlo uticajne i moćne, stvoren je tako jedan kartel u kome su međusobno sklopljeni dogovori o nenapadanju, a na drugoj strani je ostao državni gigant, za koga su svi oni verovali da će prvo usporavanjem njegovog rasta, a kasnije i uništavanjem, svoje udele na tržištu uvećati i dodatno učiniti i profitabilnijim", dodao je.
Da Lučić svoje tvrdnje ne isisava iz prsta ukazuje i činjenica da dvije srpske vlade nisu uspjele prodati Telekom Srbije ni na akcijskim prodajama, a istovremeno je vodeći srpski kablovski developer SBB (United Medija) prvo prodan za skoro milijardu eura, a potom, nakon dodatnog razvoja i regionalnog širenja, preprodan za 2,5 milijarde eura. Telekom Srbije je, kaže Lučić, i zbog toga "krenuo da radi isto ono što najuspešnije svetske telekomunikacione firme rade već godinama. Počeli smo da kupujemo manje operatore, da povećavamo broj korisnika, da ulažemo u kupovinu kanala i sadržaja kojima bi naši kanali postali konkurentni i zanimljivi, da jačamo prodaju, da idemo od vrata do vrata naših korisnika... To je izazvalo ogromnu nervozu kod dela naše konkurencije, i nisu se libili da u napadima na nas, mogu slobodno da kažem, zloupotrebe medije u sopstvenom vlasništvu za kreiranje negativne kampanje protiv Telekoma".
No sukobi s konkurencijom Lučiću nisu u prvom planu. U svojim javnim istupima on ponajprije ističe: "Potpuno sam uveren da će Telekom Srbija biti jedan od glavnih motora razvoja domaće privrede, jer će postati predvodnik u razvoju digitalnih servisa i softverskih rešenja, koje će biti jedna od glavnih izvoznih grana naše zemlje. Od 2021. godine Telekom Srbija će imati specijalni fond za finansiranje startap projekata u vrednosti od pet miliona evra. Takođe ćemo dalje nastaviti sa razvojem produkcije i saradnjom sa najeminentnijim svetskim distributerima. Smatram da ćemo našu produkciju promovisati širom sveta i da će ona postati sastavni deo televizijske ponude u mnogim zemljama. Faktički pozicioniraćemo Telekom kao srpski brend u digitalnim servisima i sadržajima na svetskom tržištu. Daljim razvojem Telekoma Srbija u regionu i dijaspori stvoriće se kompanija koja će svojim prihodom i profitabilnošću biti sposobna za dalje širenje u regionu i van njega. Potpuno sam ubeđen da ćemo u vreme mog mandata u sledeće četiri godine napraviti telekomunikacionog privrednog giganta kojim ćemo se svi ponositi."
