Projekt Slavic Soundwalking povezuje suvremenu književnost, zvuk i kretanje te tri grada – Zagreb, Ljubljanu i Beograd. Predstavite nam ukratko njegov koncept.
Hartefakt organizacija, kao jedan od četiri partnera u projektu – uz KIC Zagreb, KC "Danilo Kiš" i Yelo – trudila se da predstavi savremene srpske autorke i autore, a urednica Biljana Srbljanović napravila je izbor autora iz Srbije. Kroz izbor lokacija za slušanje priča u aplikaciji, trudili smo se da svaku od priča na simbolički, a ne ilustrativan način povežemo sa mestom odvijanja radnje. Tako je priču Sofije Dimitrijević "Silvija von Harden u kafiću" moguće poslušati u odgovarajućem ambijentu hotela Moskva, priču Svetozara Cvetkovića "Let" ispred Ateljea 212 čiji je stalni član, a priču Tijane Grumić "29" u Vojvode Stepe, ulici o kojoj govori u priči. Samo iskustvo slušanja priča na tim različitim lokacijama čini doživljaj kompleksnijim i atraktivnijim za sva čula i konačno, kroz ovu aplikaciju, inventivnim za Beograd.
Koji su pisci do sada uključeni svojim pričama u Slavic Soundwalking?
Kratke priče su pisali autori različitih profesija i potpuno različitih generacija i to čak njih 75: književnici_e, dramski autori_rke, pesnikinje, glumci, reditelji, novinari... Zahvaljujući izboru Biljane Srbljanović, mislim da publika zaista može da ima sveobuhvatan i raznovrstan uvid u našu savremenu književnost. Kratke priče su uz pomenute autore napisali: Ana Rodić, Branko Rosić, Filip David, Filip Grujić, Hana Piščević, Katarina Mitrović, Ljubomir Živkov, Milana Grbić, Milena Marković, Milica Milosavljević, Milica Vučković, Milutin Petrović, Mirjana Narandžić, Nataša Tasić Knežević, Radmila Petrović, Srđan Ćešić, Staša Bajac, Svetislav Basara, Tanja Šljivar, Vida Davidović, Vladislav Bajac i Vuk Bošković, uz još 50 kolega iz Hrvatske i Slovenije.
Kakve su reakcije publike?
U okviru programa BELEF-a, organizovana je prva grupna, vođena šetnja, koja se završila svečanim otvaranjem projekta SSW u Beogradu, storitelingom u Salonu Muzeja grada Beograda. Reakcije publike i učesnika na oba događaja bile su izuzetne! Osim toga, bilo nam je veliko zadovoljstvo što smo mogli da ugostimo i autorke iz partnerskih zemalja: Kseniju Kušec, Tanju Matijašević, Selmu Skenderović i urednicu slovenačkog programa, Suzanu Tratnik, sa kojima sam vodila razgovor o projektu, kao i o njihovom dosadašnjem autorskom radu. Taj događaj je bio vrlo uspešan i posećen, a beogradska publika je mogla da na interesantan, neposredan i duhovit način upozna te autorke. Osim toga, aplikacija se već uveliko koristi i individualno, zahvaljujući Google ili Apple Storeu i pametnim telefonima. Korisnici slušaju priče širom grada i do mene dolaze vrlo pozitivni utisci o iskustvu slušanja. Najviše me zanimaju utisci "spontanih" korisnika, koji su se samoinicijativno upoznali sa aplikacijom. Razgovarala sam i sa velikim brojem autorki i autora priča u okviru projekta i svi su oduševljeni kako njihove priče zvuče i "komuniciraju" sa lokacijama po Beogradu i na različitim jezicima.
Koliko je publici zanimljiv spoj vaše aplikacije s podacima o kvaliteti zraka i nivou buke?
Publika je vrlo zainteresovana za sve performanse ove aplikacije, a posebno za slušanje na pet jezika: srpskom, hrvatskom, slovenačkom, engleskom i na znakovnom jeziku. U kontekstu kvaliteta vazduha u Beogradu, posebno je korisno znati kada je bolje priče slušati u zatvorenom prostoru, a kada u eksterijeru.
Imate li planove za daljnji razvoj projekta?
Osim brojnih radionica – pesnikinje Radmile Petrović, dizajnera zvuka Pavla Dinulovića, pesnika Alekse Krstića i reditelja Patrika Lazića – panel diskusija, šetnji i storitelinga za decu koje je organizovao Hartefakt, na jesen planiramo još jednu grupnu, vođenu šetnju po Beogradu. Planiramo i da u budućnosti koristimo aplikaciju u različite svrhe te da napravimo jednu specijalnu turu tokom Pride Weeka, koja će promovisati SSW-ove priče koje se bave kvir temama. Radujemo se daljem razvoju aplikacije.
