Povodom 18. godišnjice od završetka mirne reintegracije istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema, u Vukovaru je održana konferencija ‘Naučni osvrt na mirnu reintegraciju danas’ koju su organizirali Evropski dom Vukovar, Fondacija Fridrih Ebert i Centar za istraživanje etničnosti, državljanstva i migracija (CEDIM). Učesnike konferencije pozdravila je predsednica Kolinda Grabar-Kitarović, koja je u Vukovaru otvorila svoju privremenu kancelariju te organizirala svečani prijem povodom 24. godišnjice međunarodnog priznanja Hrvatske.

Predsednica je podsetila da je proces ustavno-pravne reintegracije najuspešnija misija UNTAES-a u svetu te da je donošenjem Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina i drugih akata uređen korpus manjinskih prava u duhu pozitivne diskriminacije.

- U 13 godina provođenja Ustavnog zakona i dve decenije od početka provođenja Erdutskog sporazuma skupili smo ogromno iskustvo za temeljitu raspravu o rezulatima reintegracije i manjinskoj politici kao i o budućim koracima koji nas čekaju na tom putu - kazala je predsednica i dodala da je neophodno pronaći nove modele suživota u krajevima u kojima se još uvek osećaju posledice rata.

- U proteklih nekoliko godina pokazalo se kako je proces pomirenja složen, osetljiv i nedovršen. Netaktično insistiranje na provođenju nekih zakonskih odredbi dodatno ga je otežalo. Utoliko se reintegracija, premda ispunjena u svojim temeljnim ciljevima, i dalje nameće kao nužan i vrlo osetljiv proces. Reč je o potrebi pronalaženja novih puteva da tzv. suživot ljudi koji je često, nažalost, eufemizam za izolaciju pa i samogetoizaciju, postane doista zajednički život. To ne znači negiranje razlika, nego postizanje stepena zajedništva u kojem će ljudi istim ili sličnim osećajima doživljavati svoju sredinu i raditi na ostvarenju ciljeva razvoja - kazala je predsednica.

Milorad Pupovac, saborski zastupnik i predsednik Srpskog narodnog veća, istakao je da je mirna reintegracija stvorila sve pretpostavke za stabilan mir među ljudima.

- Ostalo je da mir izgrađujemo i dalje. Ne samo da nema sukobljavanja, nego da nema ni retoričkog ni političkog obnavaljanja rata, da nema ratnog sećanja koje ne bi moglo biti produktivno za mir i pomirenje. To još uvek nismo stvorili i oko toga ne postoji dijaloga između hrvatske i srpske zajednice. Nismo još stvorili ni simboličko mesto da današnji datum ili datum potpisivanja Erdutskog sporazuma obeležavamo kao Dan mira u Hrvatskoj - rekao je.

- Pitanje ćirilice nije nemoguće rešiti, ali o tome treba razgovarati, a ne donositi preke odluke, a još manje preke postupke. Prilike za razgovor nije bilo iako smo prema odluci Ustavnog suda odavno trebali sesti i razgovarati - dodao je Pupovac.

Na problem dvojezičnosti osvrnula se i Vesna Škare Ožbolt, predsednica Nacionalnog odbora za uspostavu poverenja ubrzanog povratka i normalizaciju života na ratom stradalim područjima iz vremena mirne reintegracije.

- U drugim delovima Hrvatske nema problema s pitanjem dvojezičnosti. Treba puno raditi s građanima kako bi se jednoga dana u Vukovaru uvela dvojezičnost - kazala je Škare Ožbolt. Govoreći o periodu nakon mirne reintegracije, istakla je da je ostao ozbiljan problem za koji nije bilo dovoljno odlučnosti.

- Nije se dovoljno ustrajalo na traganju za nestalima i na procesuiranju ratnih zločina. To su dva elementa koja najviše bacaju senu na odnose među ljudima - kazala je.

O stradanjima je govorio i Pupovac.

- Mi Srbi se trebamo klanjati hrvatskim žrtvama, ali isto tako treba imati svest da je ovde bilo i stradanja Srba. Ni za te nestale ni počinioce njihovih ubojstava i dalje ne znamo. Kao šta smo zajedno proveli mirnu reintegraciju, tako zajedno trebamo utvrditi krivce i sudbinu nestalih - rekao je predsednik SNV-a.

Da na ovim prostorima još puno toga treba učiniti kako bi se reintegrisali svi građani, smatra i Joško Morić, nekadašnji pomoćnik ministra unutarnjih poslova i potpredsednik Nacionalnog odbora za uspostavu poverenja.

- U svim zemljama tradicionalne demokratije i svim međunarodnim organizacijama uvek se insistira na rešavanju konflikta razumom, a ne oružjem. Apsolutno je neprihvatljivo da je svim dosadašnjim vladama pobeda razumom lošija od pobede oružjem. Tim pristupom se šalje negativna poruka i građanima ovog grada - kazao je Morić.

Gordan Bosanac iz Centra za mirovne studije veruje da potencijal mirne reintegracije može biti tačka prekretnica na temelju koje bi Hrvatska mogla promeniti politike izgradnje mira.

- U proteklih 20 godina nismo znali razgovarati, nedostajalo je kvalitetno strukturiranih prostora i susreta ljudi koji imaju podeljena mišljenja. Ako nam sledećih 5 godina treba samo da pričamo, onda trebamo pričati - rekao je Bosanac.

O mirnoj reintegraiciji su govorili i Viktor Koska iz CEDIM-a, Višeslav Raos sa zagrebačkog Fakulteta političkih nauka i Dražen Živić iz Instituta ‘Ivo Pilar’. Lana Majer, predsednica Evrpskog doma Vukovar, organizacije koja godišnjicu mirne reintegracije obeležava već četvrtu godinu zaredom, izrazila je zadovoljstvo šta je zanimanje za ovaj događaj sve veći. Majer je tom prigodom podsetila na Ljiljanu Gereke, nedavno preminulu osnivačicu te organizacije, koja je često govorila da samo zajedničkim naporima i radom možemo postići da Vukovar ponovo postane evropski grad, skladna i efikasna zajednica.