Slaven Bilčar je poznati beogradski advokat s praksom dužom od trideset godina. Javnosti u Srbiji je poznat po tome što je branio mnoge poznate ličnosti, a posljednjih je mjeseci angažovan oko kredita koji imaju klauzulu u švicarskim francima, i to kao aktivist koji želi da putem akcija civilnog društva, ali i sudskih postupaka, skrene pažnju na probleme velikog broja građana.
Šta vas je motivisalo da se aktivno uključite u rješavanje očito teškog i komplikovanog položaja onih ljudi koji su podigli stambene kredite indeksirane u švicarskim francima?
Već dugi niz godina savremenici smo nezakonitog ponašanja poslovnih banaka, koje su odobravale stambene kredite u tzv. švajcarcima. Motiv je jasan – pravda i moral. Ljudi su podizali ove kredite da bi imali krov nad glavom. Uzimali su kredit od 50.000 eura, plaćali uredno rate punih osam godina i danas duguju 70.000 eura. A do sada su već platili 40.000 eura. Ne možete uzeti jedan, a platiti dva ili tri stana. To su zelenaški ugovori koji su zakonom zabranjeni.
Banke i NBS će trpeti permanentni pritisak podnošenjem raznih prijava i tužbi kod nadležnih sudova, a i protest korisnika kredita će se radikalizovati. Korisnici će svoja prava i pravdu tražiti na sve raspoložive načine
Pravno ništavni ugovori
Uz sve to, banke su nezakonito menjale, bez obaveštenja korisnika, kamatnu stopu tokom celog trajanja kredita. Uvek je povećavajući, čak kad je i libor, kao sastavni deo kamatne stope, padao. Konačno, banke su štimovale libor, što su i priznale i zato su kažnjene od Evropske komisije. Banke su takođe pogrešno obračunavale kurs valute na štetu korisnika kredita, jer su im uvek naplaćivale onaj kurs koji je bio nepovoljniji po njih. Nezakonito su naplaćivale proviziju i druge troškove kredita. Pogrešno su obračunavale zateznu kamatu ili je uopšte nisu obračunavale ako je ona bila povoljna za korisnika kredita. Banke su po ugovorima bile ovlašćene da izvrše konverziju ovih kredita u euro ili drugu valutu, ali su to odbijale kada bi im se korisnici kredita obraćali sa takvim zahtevima. Kako banke sve ovo vreme ništa ne preduzimaju da isprave nezakonitosti svojih postupanja, da vrate protivpravno stečenu imovinsku korist, to su korisnici kredita bili prinuđeni da izvrše pritisak na Narodnu banku Srbije, koja vrši kontrolu rada i nadzor nad bankama, a u isto vreme da zatraže pravdu pred nadležnim sudovima.
U svojim istupima posebno naglašavate pravni aspekt kredita u švicarcima i kažete da su to nemoralni, nepravedni poslovi i da je pravni imperativ da se sankcionišu. Što točno pod tim mislite?
Zakon o obligacionim odnosima reguliše materiju ugovora, pa i ugovora o kreditima. To su obavezujuće, imperativne norme, pa ih strane ugovornice moraju poštovati. Bez obzira na to što je ugovor saglasnost volja dveju strana, one ne mogu niti smeju ugovoriti nešto što je u koliziji sa pomenutim Zakonom. Po tom Zakonu, osnovni element svakog ugovora je njegov predmet. S druge strane, cena je bitan element predmeta ugovora. Predmet ugovora, odnosno cena, moraju biti određeni ili odredljivi, odnosno predvidljivi. U ovim ugovorima cena niti je određena, niti je iko na svetu može odrediti ili predvideti do potpunog izvršenja ugovora. Ko može da predvidi koji će kurs švajcarskog franka biti 2030. godine? Isti Zakon reguliše institut osnova, kauze, cilja ili svrhe ugovora. Taj osnov se promatra ili pazi tokom celokupnog trajanja ugovora. Upravo je osnov ovog ugovora u međuvremenu otpao i ugovor o kreditu je izgubio svoju svrhu i svoj cilj. Zbog toga, a prema odredbama ovog Zakona, ovi ugovori su postali pravno ništavni, jer su zbog očiglednih nesrazmera u međusobnim davanjima, bitno promenjenih okolnosti koje štite pravednost ugovornih odnosa, zbog načela poštenja i savesnosti postali pravno neodrživi kao nemoralni. To su sudovi prepoznali i usvajaju tužbene zahteve korisnika, na štetu banaka, striktno primenjujući odredbe Zakona o obligacionim odnosima.
Krivična odgovornost banaka
Veoma ste kritični prema državnim institucijama u Srbiji, naročito onim iz finansijskog sektora, odnosno prema NBS-u, ministarstvu finansija i bankarskim ustanovama. Zašto?
Narodna banka Srbije ne samo što je bila nemi posmatrač, nego se najčešće stavljala na stranu poslovnih banaka. Time je NBS supsidijarno odgovoran, jer je svojim nečinjenjem, odnosno protivpravnim uzdržavanjem postupao protivno odredbama Ustava, Zakona o NBS-u i Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Po zakonu kojim se regulišu njegov položaj i ovlašćenja, NBS ima obavezu da kontroliše i nadzire rad banaka, da ih kažnjava, da im oduzima dozvole za rad. Konačno, njegova osnovna funkcija je da štiti prava korisnika usluga od svih nečasnih radnji banaka. NBS nije poštovao ni svoje vlastite odluke vezane uz prestanak važenja kreditiranja u švajcarskim francima. Očigledno je finansijsko-monetarna oligarhija imala jači uticaj na centralnu banku od vapaja 22.000 ugroženih korisnika kredita i njihovih porodica. Zbog takvog ponašanja, NBS i njegova ovlašćena lica moraju da odgovaraju pred zakonom. Mišljenja sam da su se pored građansko-pravne odgovornosti, kod banaka i NBS-a, u nečinjenju i činjenju ovlašćenih lica, stekli i elementi više krivičnih dela u saizvršilaštvu ili saučesništvu.
Što bi, po vašemu mišljenju, morali raditi NBS i guvernerka?
NBS mora najpre da novčano kazni (a za to je ovlašćen) sve banke koje nisu poštovale zakon i odredbe ugovora. Nakon toga, treba da naredi bankama da svu protivpravno stečenu novčanu korist vrate korisnicima kredita ili da im je oduzmu od preostalog duga po kreditima. Mora da naloži bankama da raskinu kredite sa valutnom klauzulom u švajcarcima i da se sačine novi ugovori, po zakonu, pravični i u obostranom interesu. NBS treba da naloži bankama da novi ugovori moraju biti obračunati po dinarskom kursu, valute franak, u momentu zaključenja ugovora. Tu nema alternative, jer su sve ostale odredbe neodržive i pravno ništavne. Ako se to ne dogodi, banke i NBS će trpeti permanentni pritisak podnošenjem raznih prijava i tužbi kod nadležnih sudova, a i protest korisnika kredita će se radikalizovati. Korisnici će svoja prava i pravdu tražiti na sve raspoložive načine.
