Nedaleko od Tovarnika i Ilače postojalo je selo Ivanci koje je tokom Drugog svetskog rata potpuno spaljeno i uništeno, a preživelo stanovništvo se nikad više nije vratilo na svoja ognjišta. Danas se na mestu nekadašnjeg sela prostiru oranice, a o životu na tom području svedoči jedino oskrnavljena grobnica sa posmrtnim ostacima stradalih meštana. Kako bi sačuvali uspomenu na svoje selo, potomci Ivančana odlučili su da izdaju monografiju ‘Ivanci- selo kojeg više nema’. Ova knjiga objavljena je prošle godine, a nedavno je predstavljena u Srpskom kulturnom centru u Vukovaru. Autor knjige je Slavko Kosanović koji je u vreme nestanka sela imao četiri godine.

- Za mene, kao i za sve potomke Ivančana, izlazak ove knjige je veliki događaj. Stradali su naši preci, očevi, dedovi, rodbina, prijatelji i sećanje na te ljude je veliko zadovoljstvo za sve Ivančane koji su još živi - kaže Kosanović koji je još 80-tih godina prošlog veka počeo s prikupljanjem svedočenja o Ivancima, selu koje su posle Prvog svetskog rata naselili solunski dobrovoljci, poreklom iz Like i sa Korduna.

- Prvo su dolazili kao fizički radnici kod grofa Eltza na ekonomiju. Posle su odlazili u rat kao solunski dobrovoljci, a po povratku im je kralj Petar darovao po sedam hektara zemlje. Zidali su kuće i počeli se naseljavati, a kasnije im se pridruživala i rodbina - pojašnjava Kosanović.

Početkom Drugog svetskog rata Ivanci su imali stotinjak kuća i više od 400 stanovnika. Mlađi meštani su se priključili NOB-u, a oni koji su ostali u selu aktivno su pomagali Narodnooslobodilački pokret. Zbog toga su 30. novembra 1943. godine Nemci i ustaše potpuno razrušili i spalili celo selo, a meštane koje su zatekli poubijali. Oni koji su uspeli pobeći od ruke krvnika, posle rata nisu imali gde da se vrate, pa su se nastanili u drugim sredinama. Poginulim Ivančanima 1956. godine podignut je spomenik koji je 1991. godine porušen. Ostao je samo betonski kostur grobnice, bez mramorne ploče na kojoj su bila ispisana imena žrtava.

- Cilj nam je da obnovimo spomenik na spomen-grobnici, tamo gde su sahranjene 73 žrtve, da postavimo spomen-obeležje i napišemo imena streljanih, ali i imena Ivančana koji su poginuli tokom Drugog svetskog rata, a za čije se grobove uopšte ne zna gde su, jer su izginuli po Bosni i Crnoj Gori - kaže Kosanović.

Pored autora o knjizi su govorili protojerej-stavrofor Đorđe Volarević, penzionisani paroh šidski i profesor doktor Slobodan Tomić iz Beograda, poreklom iz Šidskih Banovaca, koji je od samog početka bio uključen u izradu monografije o Ivancima.

- Ivanci su kao selo nestali, a Ivančani pobijeni, bačeni u jamu i zatrpani samo zbog toga što bili Srbi i potomci slavnih solunskih dobrovoljaca. Ovom knjigom dajemo doprinos kulturi sećanja koja mora da se neguje. Svi mi pamtimo dosta toga iz medija, iz porodičnh predanja, ali i iz porodičnih iskustava. Ovakva saznanja u nama ne treba da bude ostrašćenost nego oprez koji uvek treba da postoji. Moramo pamtiti da bismo poštovali one koji su stradali, da nam se zločini ne bi ponovili, ali i da ne bismo sopstvene ruke uprljali zločinima - poručuje Tomić.

Knjiga ‘Ivanci- selo kojeg više nema’ biće predstavljena u još nekoliko mesta na području istočne Slavonije i zapadnog Srema, a sav prihod od prodaje knjige namenjen je obnovi spomenika stradalim Ivančanima.