Otkako se Vojislav Šešelj 2014. vratio u politički život, nakon višegodišnjeg boravka u haškom kazamatu, za ratne zločince otvorena su vrata pojedinih stranaka, naročito režimskih i nacionalističkih, pa i institucija, uključujući i onu zakonodavnu – Skupštinu Srbije, u koju je Šešelj nakon povratka izabran. Vraćali su se i drugi nakon odsluženih kazni, poput Vladimira Lazarevića, Veselina Šljivančanina i Nikole Šainovića, a na prošlim izborima u junu 2020. prvi put su konkretnije "upregnuti". Imati na listi osuđenog ratnog zločinca ili nekog ko se dovodi u vezu sa zločinima, ili ga barem spomenuti kao nekog ko podržava vašu političku opciju, bila je stvar prestiža – opet, naročito što se tiče vladajućih. Tako je i u vreme aktuelne predizborne kampanje za izbore 3. aprila, o čemu je beogradska kancelarija Inicijative mladih za ljudska prava napravila izveštaj "Odnos prema ratnim zločinima u izbornoj kampanji 2022. godine".
Kao ključno navode da je Vojislav Šešelj prvi na listi SRS-a, da je šest osuđenih ratnih zločinaca (Šešelj, Lazarević, Šljivančanin, Šainović, Dragan Vasiljković, Vinko Pandurević) podržalo liste i kandidate vladajuće koalicije SNS-SPS i da se pojedini kandidati dovode u vezu sa zločinima, poput Božidara Delića, kandidata desne opozicione liste "Dr Miloš Jovanović – Nada za Srbiju", protiv kojeg postoje i krivične prijave za zločine na Kosovu. Momir Stojanović, koji je učestvovao u planiranju operacije "Reka" u kojoj je ubijeno oko 350 albanskih civila, podržao je predsedničku kandidaturu Zdravka Ponoša, kandidata ujedinjene opozicije. Problem je i odnos prema slavljenju ratnih zločinaca. Ponoš je opisao Ratka Mladića kao "tragičnu ličnost" koja je "uprkos zločinima učinila neke briljantne stvari", a ostali ga čak i slave. Gotovo potpuno jedinstvo je postignuto u negiranju genocida u Srebrenici. Tek se, navodi se, predstavnik liste Moramo Radomir Lazović odredio prema genocidu, pozvavši se na skupštinsku deklaraciju i na presude međunarodnih sudova, navodeći da je država Srbija priznala genocid u Srebrenici. Lista SDA Sandžak je jedina koja je tokom kampanje pozvala na usvajanje nove rezolucije o osudi genocida u Srebrenici. Marko Milosavljević iz Inicijative smatra da je to zato što vladajuća koalicija i većina opozicije ne žele da naprave jasan otklon od politike Slobodana Miloševića, "a jezgro te politike jesu zločini od genocida u Srebrenici, prisilnih mobilizacija izbeglica iz Oluje do ubistva mladića iz kafića 'Panda' iz Peći i gardista 2004. godine".
- Razlog takođe vidim u želji da se populistički vlada građanima Srbije, koje ove stranke vide kao zbir tela u etničkom ključu, a ne ljude koji će kontrolisati demokratske ustanove i pozivati ih na odgovornost. Ne mogu se smeniti Miloševićevi naslednici na poricanju zločina njegovog režima - ističe Milosavljević.
Uzevši u obzir starost ratnih zločinaca, ovo je možda i poslednja kampanja gde će aktivno učestvovati, ali ni naslednici ne obećavaju. Izveštaj sadrži i preporuke institucijama. Među najznačajnijima navodi se ona da se izmene Zakon o izboru narodnih poslanika i Zakon o izboru predsednika tako da se lica osuđena za teška krivična dela, uključujući ratne zločine, ne mogu kandidovati na izborima i da se sankcionišu oni koji negiraju žrtve. Ali kako da preporuke postanu više od toga?
- Tako što će recimo buduća beogradska vlast makar ukloniti murale i grafite posvećene Mladiću i simbolično pokazati da ne toleriše slavljenje zločinaca u javnom prostoru - odgovara Milosavljević.
Aktuelna vlast se hvali da je utrošila milion eura u čišćenje grafita, među kojima nisu murali i grafiti podrške Mladiću, dok je Fond za humanitarno pravo ocenio da se ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin "kontinuirano" pojavljuje u društvu osoba osuđenih za ratne zločine. Navode da se na Dan opštine Srebrenica 11. marta nalazio u društvu Saše Cvjetana, pripadnika nekadašnje paravojne jedinice "Škorpioni", koji je osuđen na 20 godina zatvora zbog ratnih zločina na Kosovu.
