Na 29. sednici Veća Grada Belog Manastira, jedno od pitanja upućenih belomanastirskom gradonačelniku Ivanu Dobošu bilo je i ono Stevana Ristića, većnika SDSS-a, koji je izrazio bojazan o ukidanju manjinske grupe u belomanastirskom vrtiću. Gradonačelnik Doboš ovakve indicije je potvrdio uz objašnjenje kako ne postoji interes roditelja za razdvajanjem dece.
- Zadnja manjinska (srpska) grupa završila je pohađanje vrtića prošle godine. U poslednjoj spomenutoj grupi bilo je petero dece, troje od njih upisalo je prvi razred osnovne škole, a sa obzirom da je od dvoje preostale dece bilo nemoguće oformiti grupu, na upisu za ovu godinu od dvadesetak mališana, među kojima je bilo i pripadnika srpske nacionalne manjine, nije bilo interesa za srpsku grupu, kaže Predrag Stojanović, predsednik VSNM-a u Belom Manastiru.
Belomanastirski vrtić je, dodaje, i ranije imao problema jer je i ostalih pet grupa, prema standardima bilo preveliko što se pokazalo i pri organizaciji rada. Sa namerom da se postojeće grupe uklope u obrazovni standard, prostor koji je koristila grupa koja više ne postoji, podeljen je sa ostalom decom.
Svesno sve očitijeg problema u vezi konzumiranja ustavnog prava na odgoj i obrazovanje srpske manjine, VSNM Belog Manastira u maju ove godine organizovalo je i proširenu sednicu Veća sa prosvetnim radnicima i predstavnicima ZVO-a iz Vukovara: Milicom Stojanović, predsednicom odbora za obrazovanje i Branislavom Đekićem, savetnikom za srpski jezik. Jedina tačka dnevnog reda bila je problematika vezana za ostvarivanje prava školovanja na materinjem jeziku te predlaganje mera i aktivnosti koje trebaju osigurati porast dece upisane u srpska odeljenja. Poziv na sednicu poslan je na puno relevantnih adresa, ali slab odaziv, osim što je poprilično iznenadio organizatore, nedvosmisleno je pokazao da je problem čak možda i veći nego se misli.
Malobrojni učesnici u raspravi složili su se da potencijal u broju dece postoji, ali počevši od vrtića pa do srednjih škola, postoji slaba želja roditelja za upis dece u takva odeljenja. Iako u ovom trenutku manjinska grupa, kako u vrtiću tako i u prvom razredu osnovne škole, više ne postoji, treba reći da mogućnost ponovnog upisa ostaje. Da bi se to realizovalo potrebno je zadovoljiti brojčani minimum. On prvenstveno zavisi od roditelja koji, iako su upoznati sa ustavnim pravima na odgoj i obrazovanje, za sada nisu pokazali interes da ustavno pravo i konzumiraju. Iz razgovora sa roditeljima mališana saznajemo najčešći razlog zbog kojeg svoju decu nisu upisali u manjinske grupe: smatraju da bi se izdvajanjem njihove dece od vršnjaka vršila određena podela koja bi se negativno odrazila na komunikaciju.
- Zakonska osnova postoji, problemi u institucijama ili opstrukcija kod upisa ne postoje. Potrebno je samo imati dovoljan broj dece kao i suglasnost roditelja da njihova deca pohađaju odgoj ili obrazovanje u okviru nekog od modela koji je ponuđen, zaključuje Stojanović.
Utisak je da će manjinski vrtići, ali i škole još izvesno vreme biti tabu tema hrvatske politike. Bez brige šire društvene zajednice u ovom je trenutku teško reći da li će se i kada, u Belom Manastiru vratiti izgubljeno stečeno pravo.
