Nagrada svetog ulja ili "Zlatni suncokret"
Postoji od 1996. godine, a osnovana je pod pokroviteljstvom fabrike Vital, fabrike ulja i biljnih masti iz Vrbasa. Osmišljena je kao nagrada koja uzima u obzir dela svih književnih vrsta, dakle knjige pesama i priča, romane, ali i knjige eseja, dramska dela, pa i naučne studije. Prvi dobitnik bio je Ivan V. Lalić, srpski modernistički pesnik druge polovine minulog veka, jejtsovski ozračen Vizantijom, za zbirku pesama "Četiri kanona". Ova nagrada je ponekad delovala kao korektiv NIN-ove nagrade, kao prijatno iznenađenje, ali i kao nesuvisli promašaj. Dakle, čist miš-maš. Tu su ruku pod ruku laureati: Radoslav Petković i Jovan Radulović, Marko Vidojković i Svetlana Slapšak, Tanja Stupar-Trifunović i Enes Halilović, Goran Petrović i Nikola Vujčić... U žiriju se smenjivao konzervativno tvrdi akademski kor s opskurnim vojvođanskim kritičarima, pa i piscima. Ove godine je nagrađena hiperpopularna novela Milice Vučković o zlostavljanoj ženi koja ne ume da izađe iz lavirinta svoje dobrovoljne potčinjenosti. Nagrada je zbog prirode selekcije koliko-toliko jestiva, a zbog finansijskog paketa čak i ukusna.
Nagrada borbene generacije koja raste ili "Štefica Cvek"
Nagradu je prošle godine pokrenula grupa "Pobunjene čitateljke" iz Beograda, u saradnji sa koleginicama iz Sarajeva i Zagreba i uz učešće 60-ak pozvanih koji su poslali svoj predlog do šest knjiga. Kao omaž Dubravki Ugrešić, nagrada je osmišljena kao spoj aktivističkog i vrednosnog pristupa, sa željom da osnaži žensko autorstvo i kvir literaturu. Nije sasvim jasno kako se odabrana grupa na kraju od pristiglih predloga opredelila za devet knjiga. Prema rezultatima iz prve godine ova nagrada je pokazala dominaciju ženske samosvesti, pohvalnu geografsku raspršenost nagrađenih, dajući prednost početnicama a ne etabliranim imenima. Uz izvesnu generacijsku pristrasnost i džender-kvir ključ, vrednosni kriterijum je ostao u drugom planu, ali su uspeli da senzibilizuju medije i deo kulturne javnosti. Ako se pokretačice oslobode recepcijske kratkovidosti, ova nagrada može da ima lepšu budućnost od instrumenta omladinske i aktivističke budnice. Nagradu servirati uz sveže krempite ili slatko od ruža.
Od srca srcu ili nova nagrada Narodne biblioteke Srbije
Vladimir Pištalo, nekada pisac sada funkcioner, upravnik NBS-a u prvoj godini mandata, dakle kada je ambicija za samopromocijom najveća, pokrenuo je dve inicijative. Prva je neimarska, da se obnovi zgrada Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu, srušena u nemačkom bombardovanju 6. aprila 1941. Po položaju, projekat skoro pa "Biblioteka na vodi". Druga inicijativa počeće kad lipe cvatu: nova književna nagrada koju će devet odabranih pisaca dodeliti svom kolegi po tastaturi, romanopiscu. Dakle, devet žigosanih ili devet Jugovića, na čelu sa dramskim piscem i na silu rediteljem Dušanom Kovačevićem, koji će, eto postati nazočan i za srpski roman, pored toga što je predsednik Upravnog odbora Sajma knjiga. Da pisci ne treba da nagrađuju druge pisce ima sijaset primera, a možda je najbolji onaj prošlogodišnji iz Tuzle, kada je regionalni žiri nagrade "Meša Selimović" sastavljen od bivših laureata uspeo da promaši dva najbolja romana, Želimira Periša i Zorana Ferića, ali i da se popišmani preko noći zastrašen jednim investigativnim tvitom. Nagrade oslikavaju odnose moći na sceni, kao i neke tajne veze osnivača nagrade, njihovih pokrovitelja i članova žirija. Buduća nagrada NBS-a, tzv. Pištalovka, oslikava blickrig grupe P 70 i bojkotaša NIN-ove nagrade u osvajanju srpske kulturne scene, studio po studio i nagradu po nagradu. Kolaboracionisti su dobrodošli i unapred ekskulpirani. Nagrada će se servirati vruća (kao hot pica), jer neki to tako vole – a i kad se oladi, neće valjati ništa.
