Tradicionalna večera stranih dopisnika sa predsednikom italijanskog parlamenta održava se tek koju godinu. Ta večera je kao ona američka u Beloj kući, koja postoji već skoro čitav jedan vek, od 1921. godine, a kada se predsednik države suočava sa ismevanjem pred novinarima. Na ideju da se takav događaj organizuje u Rimu došlo je Udruženje stranih novinarA, kada je pre dve godine pozvalo bivšeg premijera Maria Draghija, kome je to bila prva i poslednja večera sa inostranom štampom. Cele te večeri šale su bile na njegov račun, a on je dva dana posle, svoj račun podneo parlamentu, kada je dao ostavku. Italijanski mediji su nakon tog događaja pisali o tome kao o nesrećnom slučaju, navodeći da se nadaju da će budući premijer posle tradicionalnog druženja sa predstavnicima svetskih medija duže da se zadrži na vlasti.

Šalu na stranu, Italijani su poznati u tome da menjaju vlast na svakih godinu i po, do dve. Kada su strani novinari pregovarali s premijerkom Giorgiom Meloni o njenom dolasku na večeru, ona je rekla da će doći, ali neće dugo da se zadržava jer zna za "slučaj Draghi", a njoj je cilj da što duže vlada Italijom. Zamolila nas je i da joj se tokom te večere, obraćamo sa Giorgia. Reč je o večeri s velikom tortom i muzikom. Giorgia je u hol poznatog hotela Cavallieri u Rimu ušetala na štiklama

Kako nije reč o novinarskoj konferenciji, kako su neki mediji u regiji preneli, već o večeri sa vellikom tortom i muzikom, Giorgia je u hol poznatog hotela Cavallieri u Rimu ušetala u štiklama, dok je za njom muzičar na violioni zasvirao Michaela Jacksona. "Billie Jean" na violini zaista smešno zvuč. Nama je skoro pa smešno bilo i to što su baš tog dana premijerka i njena stranka Braćo Italije pretrpeli prvi ozbiljan poraz, na regionalnim izborima na Sardiniji. Pobedila je Alessandra Todde iz Pokreta pet zvezda uz podršku levičarske Demokratske stranke. Meloni nas je neformalno pozdravila, stala pred mikrofon i rekla da večera sa stranim novinarima izgleda stvarno donosi neki maler i da ne može bas da se smeje odmah nakon prvog poraza tokom njene 16-mesečne vladavine. Ne može ni da nazdravi i popije, barem tugu da utopi, kako je naglasila, jer je u toku uskršnji post. 

Bila je šaljiva Giorgia na svoj i na račun novinara, rekavši da je kao mala sanjala da upozna Michiela Jacksona, ali umro je pre nego što je to bilo moguće. Rekla je da je i sanjala da postane odbojkašica, međutim ostala je patuljak, ali da nije ni pomislila da će da postane to što danas jeste. Prva je žena premijerka u ovoj zemlji, i prva liderka koja je na vlast dovela ekstremno desničarsku stranku, po prvi put na vlasti posle vladavine Benita Mussolinija. Međutim, tokom prethodnih meseci svoje vladavine, kako pišu New York Times i časopis Politico, Meloni je svoju ekstremno desnu ideju koju je zagovarala kao opizicionarka, transformisala u konzervativnu politiku koja polako, ali sigurno, počinje da smeta njenim koalicionim partnerima.

Krajem novembra svake godine, Politico objavljuje rang listu najuticajnijih evropskih lidera, podeljenih u različite kategorije. Meloni je na toj listi prošle godine bila prva među onima koje ove novine nazivaju "doers" odnosno "izvršioci". Samo dve godine pre, kao opozicioni lider, bila je uvrštena među "disrupterse", odnosno političare koji spadaju u grupu "rušitelja". Meloni je za manje od godinu dana vladavine "promenila svoje perje", kako piše američki dnevni list, pretvorivši se od liderke koja je bila skeptična prema Evropskoj uniji u liderku koja sada blisko sarađuje sa predsednicom Evropske komisije, Ursulom von der Leyen. Meloni se uzima kao primer da je ekstremnu desnicu moguće pretvoriti u umerenu dolaskom na vlast. Isto pitanje postavlja se i u francuskoj slučaju Marine Le Pen, dođe li ona na vlast. Ta desničarka već se suzdržala od podrške Vladimiru Putinu, s obzirom na činjenicu da je očekuju izbori 2027. godine u toj zemlji.

Međutim kako je Giorgia ipak Meloni, pre nego što je sišla sa bine govorila je o patriotizmu, naciji i narodu, naglasila da joj je životni moto "svi ćemo pomreti", pa je kao rođeni pesimista u stanju da predvidi najgori mogući scenario  Poželela je sebi i da ako narod to želi, vlada što duže može, naglasivši da je to demokratija. Pohvalila se predsedavanjem Italije G7 i izjavila da će se svim silama boriti da veštačka inteligencija ne zameni novinare, jer i ona je novinar po profesiji, osim što je majka, žena i hrišćanka, kako je naglasila. A onda je počela da pleše uz muziku Michaela Jacksona, slikala se sa svima, isekla veliku tortu, sedela na kauču i ćaskala sa stranim novinarima. Pre nego što je otišla, poželeli smo joj da se vidimo i sledeće godine. A ako ne bude došla kao Giorgia, ni Meloni nije loša kao gost.