Dve i po decenije most na reci Ibar, koji razdvaja severnu od južne Mitrovice, čini upravo simbol podele dve zajednice – albanske na jugu i srpske na severu. Most je obnovljen početkom 2000-ih, a do danas ostao je zatvoren za saobraćaj. Na mostu su 2011. lokalni Srbi postavili barikade, da bi ih kasnije uklonili, postavili betonske žardinjere u kojima su posadili stabla i proglasili ga parkom mira.

Na njemu redovno ordiniraju radoznali italijanski karabinjeri, kao pripadnici KFOR-a. Njihovo prisustvo uskoro bi moglo postati prošlost jer su sve češće najave iz Prištine da će se most konačno otvoriti za saobraćaj. Kažemo "za saobraćaj", jer most je odavno u funkciji za sve koji žele peške da pređu sa jedne strane grada na drugu. Problem je što malo ljudi to upravo i čini.

- Pre neki dan merili su otpornost mosta, da vide da li može da se otvori za saobraćaj, a zamislite, još niko nije merio otpornost ljudi, svih zajednica ovde - kaže nam Skender Sadiku, zamenik predsednika Skupštine opštine Severna Mitrovica.

On smatra da bi most trebao biti otvoren, ali poziva i na intenzivniju komunikaciju sa građanima, pre svega sa Srbima na severnoj strani koji se protive otvaranju mosta. Iz kabineta premijera Kosova Albina Kurtija saopšteno je da su održali sastanke sa predstavnicima srpskih i bošnjačkih nevladinih organizacija, čije stavove je – kako je naveo – pažljivo saslušao.

Jedan od prisutnih bio je i Petar Đorđević iz NVO-a Mlada Aktivna Gračanica koji se za portal KoSSev osvrnuo na saopštenje iz kabineta premijera, rekavši kako "nije navedeno da su predstavnici srpskih organizacija bili protiv otvaranja mosta, dok su kod bošnjačkih stavovi bili podeljeni". Drugih 15 organizacija, koje nisu bile na sastanku, pozvale su Kurtija da uspostavi dijalog sa političkim predstavnicima Srba jer da "civilne organizacije ne mogu da nadomeste izostanak istog".

Sadiku ističe da je strah Srba opravdan, ali da odgovornost za taj strah ima i Srpska lista, kao vodeća stranka Srba sa Kosova. Veruje da stanovnici severne Mitrovice traže perspektivu i zaposlenje i da im most nije na prvom mestu. A što se tiče Prištine, od njih očekuje da ne dolaze samo sa "dugim cevima", već i sa idejama, kulturom, dijalogom..

– Ima načina da se radi za dobrobit građana i da se pokaže da je ovo malo Kosovo dovoljno veliko za sve nas - naglašava. Dodaje da je još 2016. godine u Briselu postignut dogovor o normalnom protoku ljudi, gde ponovo ovu temu žele da vrate i države Kvinte, EU, ali i KFOR u koga se pouzda i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Po njegovim rečima, u svakodnevnoj je vezi sa predstavnicima međunarodne zajednice i KFOR te očekuje da oni svoju datu reč održe, a to je da bez saglasja neće biti otvaranja mosta.

– Te zajedničke volje nema, jer mi dijalog sa njima (vlastima u Prištini, op. a.) i nemamo - rekao je on.

Kurti, međutim, za sad ne sluša previše želje KFOR-a. Sadiku ovakvo ponašanje Kurtija vidi i kao deo predizborne kampanje. Izbori su već raspisani za februar 2025. godine. Nekadašnji pregovarač Kosova u dijalogu sa Srbijom, Avni Arifi smatra da konfrontacija sa KFOR, nije dobra, kao i da je sve deo predizborne kampanje.

– Most je postao izborna tema, izborni cilj i sada imamo konfrontaciju sa KFOR i ne verujem da ćemo neko vreme imati otvaranje mosta - smatra on.

- Mi u ovom podeljenom gradu delimo istu sudbinu. Ako most nema kome da se otvori, a mislim na mlade ljude i sa jedne i sa druge strane koji odlaze jer ne vide perspektivu, čemu onda i otvaranje - pita se Skender Sadiku.