Poslednjih godinu pa i dve nagomilalo se kriznih situacija na severu Kosova, ali život je tekao dalje. Ulica nije odavala utisak bilo kakve krize. Naprotiv. O krizi kao da se više pričalo i pisalo van Kosova, što donekle i jeste tačno jer stanovnicima severa to postaje redovno stanje pa se previše ne uzbuđuju. Ovaj put kao da je nešto drugačije. Deset dana nisu radile škole, kao ni ugostiteljski objekti, a ulice, koje uglavnom vrve životom, ovoga puta bile su prazne. Dobro, zima je svakako uticala na manji broj ljudi, a posebno dece, ali sa kim god da započnete razgovor, svi će potvrditi – nikad ovako nije bilo. Čak ni onaj dan kad su nekoliko sati bez prestanka zavijale sirene za uzbunu.
Jedan deo ljudi je na barikadama koje su postavljene u mestu Rudare, u blizini Zvečana, pa na skretanju za Banjsku, tik uz put ka Jarinju, kao i u Sočanici, na samom putu ka Jarinju. Ali opet, to je tek nekoliko desetina ljudi i ne nalaze se na svim mestima jer su na nekima samo postavljene prepreke u vidu kamiona i autobusa.
- Deseti dan barikada nalazimo se u nekoj vrsti pat-pozicije. Nema dijaloga. Jako je teško dati ocenu, osim na jednom krajnje ljudskom nivou, a to je da postoji ogroman strah i napetost unutar same zajednice. Ova vrsta tenzija, pritiska, dosad nije zabeležena na severu Kosova - kaže nam Miodrag Milićević, izvršni direktor nevladine udruge Aktiv, kog smo spominjali baš pre mesec dana (www.portalnovosti.com/strah-i-neizvesnost), nakon što je doživeo verbalno i fizičko nasilje od strane jedinica specijalne policije Kosova.
Napominje da je to jedan od problema koji dodatno usađuje strah među stanovnike, a posebno ga zabrinjava to što ni nakon pritiska međunarodne zajednice još nisu pronađeni i procesuirani policajci koji su mu naneli i fizičke povrede. Sve se to desilo nekih kilometar od prelaza na Jarinju, gde je specijalna policija postavila svoju bazu, pre nešto više od godinu dana, nakon barikada koje su bile postavljene baš na toj lokaciji, a posle problema sa registracijama koji je kasnije rešen sa stikerima koji prekrivaju oznake Republike Srbije, odnosno Republike Kosovo.
Do te lokacije je teško, ali ne i nemoguće doći, uprkos barikadama. Bio je to i izazov, posebno u danu kad su na Jarinje najavile dolazak brojne neofašističke grupe kako bi valjda oslobodile Kosovo. Meštani znaju zaobilazne puteve. Neki su, međutim, beskorisni jer se izlio Ibar, a ovi preostali su više za terenska vozila, ali uz povećanu dozu opreza i maksimalno strpljenje može se doći do Jarinja. Pa se postavlja pitanje ako je tako, čemu onda i kome služe barikade. Kako god, na Jarinju, baš na toj lokaciji gde su bile barikade, sačekala nas je nepremostiva prepreka u vidu džipova KFOR-a i žilet-žice, koji su tu postavljeni zbog protesta sa druge strane. Da se nađu.
- Mi smo, čini mi se, zaboravili ovakve scene. Bilo je davno kad se nešto slično dešavalo. Tamo 1999. i 2008., nakon proglašenja nezavisnosti - priseća se Nenad Radosavljević, direktor RTV-a Mir iz Leposavića.
Ta je kuća jedan od retkih glasova razuma na severu Kosova, zbog čega je u nemilosti glavnih oglašivača pa jedva održava rad. Baš u tom periodu Radosavljević je bio i predsednik opštine Leposavić. Koliko god bio upoznat sa političkim odnosima, ipak su ga scene sa naoružanim vojnicima KFOR-a i žilet-žicom iznenadile.
- Mislili smo da će ovo proći, ali očigledno je da neće. Ponovo ljudi sa obe strane ne umeju razgovorom da dođu do rešenja. Nažalost, može da se desi da dođe do konflikta, u kom će stradati nedužni, a ne oni koji su doveli do problema - zabrinuto će Radosavljević.
Po povratku ka Mitrovici opet barikade i opet zaobilazni putevi. Policije nema jer su se Srbi koji su bili deo integrisane kosovske policije povukli. To se da primetiti i po "slobodnijoj" vožnji na onom delu magistralnog puta koji je prohodan, ali i po sve većem broju automobila bez ikakvih registracija, što je bila česta pojava na severu Kosova do pre nekih pet-šest godina. Jedine uniformisane osobe su vatrogasci koji se nalaze oko barikada. Nedostatak policije otvara prostor za razne parapolicijske ili paravojne formacije. Javna je tajna da su pojedinci na severu Kosova dobro naoružani.
Milićević ističe da je povlačenjem policije nastao brisani prostor "za koji smo ukazali da je jako opasan za ličnu bezbednost i po pitanju delovanja raznih kriminogenih grupa koje bi mogle da zloupotrebe ovu situaciju".
- Bilo je slučajeva porodičnog nasilja, bilo je drugih manjih prekršaja kao saobraćajnih, i to su ozbiljni momenti. Kad su donosili odluku da se srpski predstavnici povuku, siguran sam da uopšte o tome nisu razmišljali - napominje.
O kriminogenim strukturama priča nam i Radosavljević. On ih vidi i na samim barikadama, gde provlače svoje interese.
- Imamo i desničarske organizacije koje nemaju rešenja, već samo pozivaju na patriotizam. Takvih ima mnogo i takvih ima puno u Skupštini Srbije, ali imamo i strukture iz Prištine koje imaju pogrešan pristup. Umesto da organizuju život unutar Kosova, oni ciljaju na verbalno priznanje Kosova, ali to nije suština. Suština je da narod ima egzistenciju. Tako se usporavaju sve težnje dobrih ljudi. Imamo dobru komunikaciju između Srba i Albanaca. Sve to funkcioniše normalno, samo se političke strukture ne mogu pomiriti sa time - ističe Radosavljević.
Razočaran je i ljudima na barikadama. Neke od njih zna kao obrazovane, intelektualce, neke kao zdravstvene radnike, radnike u školstvu, ali škole ionako nisu radile pa je mnogima ovo bila radna obaveza.
- Znam mnoge intelektualce, obrazovane ljude koji ne umeju da kažu "stop" ovom ludilu, da se odvaže da na izborima zauzmu stavove i da ne biraju ljude koji su nametnuti samo svojom pripadnošću SNS-u, Srpskoj listi ili poltronstvom prema liderima koji diktiraju kako će se ponašati običan čovek. On ne ume da se snađe u tim okolnostima, nego postupa onako kako mu se naloži sa vrha - objašnjava naš sagovornik.
Pucnjave noću, detonacije danju, sve to postaje svakodnevica života na severu. Policija, barem tamo gde je ima, tvrdi da je reč o pirotehnici. Prednovogodišnje je doba i moguće je da je tako. Na kraju, nisu svi rođeni sa talentom da prepoznaju od čega je detonacija, a svaka unosi nemir među ionako uznemireno stanovništvo.
Srbi gledaju u KFOR, pozivaju ih i iz Beograda da spreči moguće sukobe. Oni, međutim, nemaju mandat za to, ističe Radosavljević.
- Oni se drže pravila NATO-ovih procedura i mandata. Nemaj snagu da se u slučaju nečega mogu pravilno odrediti i reagovati. Drugo, mislim da ih se ovaj problem ne tiče. Isto onako kako smo mi Srbi sa Kosova predali svoju sudbinu u ruke Beograda. U Beogradu sede neki ljudi kojih se naša sudbina uopšte ne tiče koliko nas, ali oni raspolažu našim sudbinama. Ne pitamo se uopšte - naglašava on.
Izbori u četiri opštine na severu, koji su nedavno trebali da budu održani, odloženi su za april. U međuvremenu, u opštinu su ušli neki drugi ljudi koji treba da vode administrativne poslove Severne Mitrovice. Ljudi umiru, rađaju se, razbolevaju, traže dokumenta, a neko mora time da se bavi. Srpska lista se povukla, pa kao da ni o tome nisu razmislili jer sad povratka, osim nakon izbora, nema. Ili možda jesu, ali im to nije bila neka briga. Da, situacija nikad nije bila složenija, ali pojedinci ovo vide i kao priliku da se konačno otrgnu iz kandži Srpske liste jer grad mora funkcionisati. Par meseci i tako do aprila i izbora. I funkcionisaće, osim ako se na silu ne onemogući.