U ponedjeljak, 30. rujna u 19 sati u zagrebačkoj Kleti bit će predstavljena mapa linoreza nastala pod vašim vodstvom. Predstavite nam je.
Mapa je nastala na kraju ovogodišnje BLOK-ove Političke škole za umetnike, u saradnji sa Odjelom za kulturu Srpskog narodnog vijeća, u Topuskom tokom simboličnog obeležavanja 80. godišnjice Prvog kongresa kulturnih radnika Hrvatske. Iako smo se svi podsetili na istorijski značaj tog događaja i NOB-a, ideja je bila da polaznice radionice kroz učenje o tehnici linoreza pokušaju da reaguju na savremena dešavanja. Kako smo u tom trenutku već deseti mesec svedočili genocidu u Gazi, pitanje Palestine i stradanja palestinskog naroda nametnulo se kao logična tema. Odabrali smo deo pesme "Kontrapunkt" Mahmuda Darviša koji su polaznice i polaznici izveli u linorezu. Na taj način dobili smo jedan kolektivni rad – stihove pesme sa ilustracijama na 29 linoreza koji su povezani u fanzin i biće predstavljeni u ponedeljak.
Što za vas predstavlja nasljeđe Topuskog?
Dugo godina smo istraživali kulturno umetničku delatnost u NOB-u, iz čega je proizašlo više publikacija i izložbi. Kulturna produkcija u ratnim uslovima nam je delovala kao važan deo revolucionarne borbe, i činjenica je da se ona na prostoru Jugoslavije razvijala paralelno sa partizanskim pokretom. Nama je akcenat bio na praćenju kako se umetnici organizuju, kako se razvija kulturna politika, ko i za koga stvara umetnost, a značajan segment ove istorije je Topusko i Kongres kulturnih radnika održan 1944. godine. Međutim, deluje kao da savremeno povlačenje paralele više nema smisla. Poslednjih godinu dana agresije na Palestinu nam pokazuje ranjivost i ogromne podele u polju kulture. Deo progresivne kulturne sfere ima jako ograničenu ili nikakvu moć, ali postoji želja da se istraje i ponovo dolazi do jače potrebe za umrežavanjem na novim osnovama i politikama.
Koji modeli politike umjetnosti nude neki oblik nade i otpora u ovom teškom trenutku?
Nama se čini da je povezanost ljudi iz Srbije, kao i iz drugih zemalja bivše Jugoslavije, deo kulturnog nasleđa koje proizilazi iz Pokreta nesvrstanih. Nažalost, kao i mnoga druga pozitivna nasleđa, i ovo se poslednjih godina briše i preinačuje pod pritiskom kapitala. Pored ove istorijske veze sa Palestinom, naša lična povezanost ide nekoliko godina unazad, kada smo u Ramali radili mural pod nazivom "Šta znamo o solidarnosti" i za potrebe njegove realizacije dva puta boravili u Palestini. Ta veza nikada nije prekinuta, nastavili smo kontakte i saradnju, a danas smo članovi neformalne beogradske grupe Za slobodnu Palestinu. Zajedno sa drugima radimo ono što je u našoj moći, što znamo i umemo kao umetnici i kulturni radnici, osiguravajući da se u javnoj sferi ne prestane govoriti o genocidu u Palestini i da se Izrael jasno osudi. Iako se to ponekad čini nedovoljno, Palestinci s kojima razgovaramo svesni su da je to maksimum koji trenutno možemo pružiti, i to očekuju od prijatelja iz drugih zemalja. Dok ne postoje progresivne internacionalne brigade, svaka akcija, koliko god mala, ima značaj u podršci palestinskom pokretu otpora.
