Prema podacima Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila u Srbiju je od početka rata u Ukrajini stiglo preko 100.000 izbeglica iz Rusije i oko 18.000 iz Ukrajine. Neki od njih zateknu se zajedno na nekom od protesta protiv ruske agresije, čak i na sve učestalijim kulturnim događajima čiji su organizatori izbegli iz Rusije ili Ukrajine, ali samo junake naše priče mogli smo zateći zajedno na jednom suđenju.

Oni se zovu Marija, odnosno Maša i Jurij i imaju tek nešto više od 20 godina. Ona je Ukrajinka, a on Rus i već su dve godine u vezi.

Sve je počelo 2021. kada su se upoznali preko interneta, rekao nam je Jurij.

Toliko je daleko sve otišlo da su već razmišljali o zajedničkom životu, a onda je počeo rat. Maša je izbjegla u Češku, a Jurij je ostao u Rusiji pokušavajući da dobije vizu za dolazak u neku od evropskih zemalja. Nije uspeo.

Srbija je bila jedina opcija na koju su oboje mogli računati i tako su lani zajedno došli u Beograd. Stan su po povoljnim uslovima našli malo van grada, odnosno u Vinči. Posao nisu imali, a nisu iz grupe onih koji sebi mogu priuštiti lagodniji život i skuplji stan. Jurij još studira i pokušava dopisno završiti IT studije u Sankt Peterburgu, a Maša pokušava zaraditi tako što plete priglavke, ali i dečje igračke, deke itd.

Zatičemo ih na sudu jer je Prekršajni sud osudio Mašu zbog remećenja javnog reda i mira. Konkretno, zbog puštanja glasne muzike, ali i fizičkog napada na komšinicu koja je, prema izveštaju koji je sačinila policija, oko 2 ujutru pokucala na vrata kako bi se požalila na glasnu muziku, a kako se nisu mogli sporazumeti zbog jezika, Maša je počela da histeriše nakon čega je i ošamarila komšinicu. Umešao se potom komšija, a ostalo je istorija. Ili je mogla postati jer je Maša našla način da preko Pjotra Nikitina, Rusa koji živi u Beogradu, a koji je i jedan od organizatora spomenutih protesta protiv rata i ruske agresije, stupi u kontakt sa advokatom Čedomirom Stojkovićem. Uz njegovu pomoć presuda je ukinuta, a slučaj su vratili na početak. Tada je Maša prvi put imala priliku da ispriča svoju verziju priče, kao što je prvi put imala i prevodioca, odnosno Pjotra pored sebe da olakša komunikaciju sa, u ovom slučaju, sutkinjom.

U Mašinoj verziji priče jedino što se uklapa je vreme dešavanja, oko 2 ujutru. Dva muškarca i žena provalili su im u stan i napali ih, a kao povod za napad navodi činjenicu da je ona Ukrajinka. Kao prilog toj tvrdnji istakla je i da su nakon što su komšije saznali da je Ukrajinka, na ulazu u zgradu ispisali dva slova "Z", a svega koji dan nakon toga usledeo je i upad, koji je Maša snimala telefonom. To je navodno još više razljutilo komšije koji su pokušali i da joj uzmu telefon jer nije htela da izbriše snimak.

Uspeli su da nazovu policiju koja je uzela izjave komšija, ali ne i Mašinu jer, kako je istakla, policajac nije znao ni engleski. Nakon što su je odveli u obližnju policijsku stanicu dali su joj da potpiše neprevedenu izjavu, što je isprva odbila, pa joj je policajac preko Gugl prevodioca objasnio da će je zadržati u pritvoru 48 sati ako ne potpiše, što je na kraju učinila ne želeći da provede dve noći u zatvoru. To joj je ujedno bila i presuda.

- Oni su presudu doneli napisavši da je Marija priznala delo koje joj se stavlja na teret. Ona to nije priznala jer ne zna jezik, nije imala prevodioca - objasnio je nakon ročišta advokat Stojković napominjući da je njihov cilj, nakon što je prva presuda poništena, da u potpunosti oslobode Mašu bilo kakve krivice.

- Mi kao odbrana nismo želeli da pokrenemo ni jedan postupak dok prvo ovu presudu ne ukinemo, dok ne dokažemo da je njen potpis na tim dokumentima bez ikakvog značaja - kaže on.

Naglašava da, tek kad se Maša oslobodi svake odgovornosti, mogu pokretati druge postupke i to krivične protiv napadača, ali tu je i policija koja nije obavila svoju dužnost.

- U ovoj presudi piše da je ona priznala to delo pa nismo mogli da idemo dalje dok to nismo rešili. Nije Marijina odgovornost što ona nije fizički otišla u policijsku stanicu i tamo popunila formulare i prijave. Ona ne zna to da uradi - napominje Stojković.

Ističe da očekuje da se o ovom slučaju sprovede istraga, a ako se to ne uradi onda će oni pokretati krivični postupak protiv napadača.

- Sve imamo na snimku, a što se tiče policije postoje dve verzije. Jedna je da su nesavesno vršili svoju dužnost, što sigurno jesu ukoliko nisu obezbedili prevodioca stranom državljaninu. Ako imate situaciju da policajac saslušava samo jednu stranu, a da to jeste napadač i da ne pita drugu stranu, to je disciplinski prestup. Po toj logici mogu da pitaju samo ubicu šta se desilo i pošalju prijavu sudu. To je najmanje disciplinski prekršaj, a mi ćemo istražiti kad dobijemo sve spise, da li je počinjeno i krivično delo kod policajaca. Imamo naznaka da jeste i to - objašnjava Mašin advokat.

Saslušanje svedoka tek sledi, a Maša i Jurij nakon tog incidenta napustili su stan u Vinči. Zbog štete koja je nastala na vratima stana, od lupanja nogama, nije im vraćen depozit, požalili su nam se u razgovoru nakon suđenja.

Ali to loše iskustvo nije promenilo njihov odnos prema Beogradu i Srbiji, kaže nam Maša.

- Svi su uvek bili prema nama korektni i druželjubivi. Nikad nismo imali nikakvih problema. Obično kad ljudi saznaju da sam ja Ukrajinka, a on Rus budu prijatno iznenađeni. I ljudi kažu: "Just love" - iskreno će Maša.

Ona nije imala problema sa roditeljima koji su u startu prihvatili njenu vezu sa Jurijem, ali kaže da su se šokirali zbog svega što se događalo u Vinči. Jurijevi roditelji nisu baš bili blagonakloni prema Maši i njegovoj vezi sa njom.

- Moji roditelji su u Rusiji i pod utiskom propagande protivili su se našem odnosu pa sam morao da ih ubeđujem. Ali sada su u redu sa tim - smirenim tonom kaže Jurij.

Ipak, nisu baš spokojni. Uznemiravaju ih slova "Z" išarana po zidovima Beograda, kao što ih je uznemirilo isto to slovo na ulazu u zgradu u kojoj su živeli.

- Ja sam znala da u Srbiji postoji dobar odnos prema svim Slovenima, ali nisam očekivala toliku naklonost Rusiji, a pogotovo da će to da dotakne mene - ističe Maša dok Jurij odlazi i korak dalje.

- Znao sam za tzv. srpsko-rusko bratstvo, ali nisam očekivao da ću ovde zateći više toga nego u samoj Rusiji - kaže Jurij.

Maša i Jurij ne uklapaju se u sliku koju ovdašnja javnost stvara o Rusima i Ukrajincima. Oni tek pokušavaju da pronađu svoje mesto u ovom surovom svetu. Pletenje Maši skreće i misli od rata u njenoj zemlji, a ponešto i zaradi. Pjotr nam se pohvalio kako je kupio od Maše divnu dekicu.

A Jurij? On pokušava dopisno završiti fakultet. U međuvremenu je našao posao u jednoj teretani, a našli su i novi stan koji im nije daleko od suda ispred kog smo ih upoznali dok su se držali za ruke i čekali advokata i prijatelje koji su obećali doći da ih podrže, a sve u nadi da im ta činjenica, da su blizu suda, sutra neće ama baš ništa značiti.