Ako opozicija prihvati odluku gradske izborne komisije u Nišu, rezultat lokalnih izbora je takav da koalicija okupljena oko Srpske napredne stranke (SNS) ima 30 mandata u lokalnom parlamentu, baš kao i opozicione stranke zajedno. Jedan mandat koji odlučuje ko će činiti vlast pripada Ruskoj stranci, a odluka te stranke je da se prikloni SNS-u. To možda i ne bi bilo sporno da Rusku stranku – kako u Nišu tako i u ostalim sredinama – ne čine lokalni Srbi koji će za sebe reći da su rusofili. Neki će reći da se osećaju Rusima, kao predsednik stranke Slobodan Nikolić, a neki da se izjašnjavaju kao Rusi. "Članovi stranke su rusofili, Srbi kojima je Rusija u srcu, kao i ruski potomci", rekao je Nikolić u intervjuu 2018., prenosi BBC na srpskom jeziku. Dodaju i njegovo pojašnjenje sastava članstva: "Imamo mlade koji su oduševljeni likom i delom Vladimira Putina, a među starijima je dosta bivših članova Srpske radikalne stranke koji su, razočarani politikom Vojislava Šešelja, prešli kod nas." Upravo to je slučaj i sa samim Tihomirom Perićem, predsjednikom niškog ogranka stranke. On je odlučio da se sa svojim mandatom prikloni SNS-u, kog opet čine "bivši članovi SRS-a", pa je odluka i logična, ali nije samo do logike.
Prema zvaničnim podacima u Nišu živi 121 osoba koja se izjasnila kao Rus, a za tu stranku je na izborima u Nišu glasalo 1.224 ljudi, što je Periću omogućilo mandat koji bi mogao prevagnuti. Aleksandar Radovanović, član predsedništva opozicionog Pokreta slobodnih građana napominje da je reč o zloupotrebi prava nacionalnih manjina za koje vredi pozitivna diskriminacija. To znači da za njih važe olakšice i za prijavljivanje i za dobijanje odborničkih mesta, jer se broj osvojenih glasova na izborima uvećava za 35 odsto.
- Ima nekoliko razloga zašto se zloupotrebljavaju prava. Jedan je da manjinskih članova tako ima više u biračkim odborima i izbornim komisijama, a ako uspeju da prebace preko niskog cenzusa kao u Nišu, sa malim brojem glasova odlučuju - pojašnjava Radovanović.
On posebno ističe da ljudi iz Ruske stranke ne predstavljaju nikoga, a posebno ne Ruse, kojih nezvanično u Srbiji ima oko 200 hiljada. Reč je o Rusima koji su došli u Srbiju nakon agresije Rusije na Ukrajinu. "Vidi se da zastupaju Putina, a ne Ruse. Rusi u Srbiji su protiv Putina", zaključuje Radovanović. To nam je potvrdio i Peter Nikitin, jedan od osnivača Ruskog demokratskog društva, koje je pretendovalo da bude neka vrsta pravnog zastupnika Rusa u Srbiji, ali su naišli na brojne birokratske teškoće.
- Pogledao sam na sajtu i tamo piše da predsednik te stranke ima porodične veze sa Rusijom. Osim toga mislim da su to jedine veze i ne verujem da ima bilo kakve veze sa postojećom ruskom dijasporom u Srbiji - kaže on.
Smatra da ih ta veza ne zanima, jer se njihov program, kojim se zalažu za evroazijski savez sa Rusijom i Belorusijom i slično, ne poklapa sa političkim idejama Rusa u Srbiji. Naš sagovornik ističe da je na izborima za predsednika Rusije, za koje dodaje da i nisu bili izbori, već protestno glasanje, preko 90 odsto njih glasalo protiv Putina.
- Mišljenje ruske dijaspore je jasno i ono je apsolutno suprotno u odnosu na ono što propagira ta Ruska stranka. Ona nema nikakve veze sa ljubavlju prema ruskom narodu, koji je u teškim okolnostima došao u Srbiju, nego je tu isključivo zbog održavanja vlasti SNS-a - jasan je Nikitin koji zaključuje da je reč o "stravičnoj zloupotrebi imena moje otadžbine i mog naroda u sopstvene političke svrhe", dodajući da rusku dijasporu u Srbiji niko ne predstavlja. Ruska stranka imala je kandidate, osim u Nišu, i u Beogradu, Novom Sadu, Čačku, Valjevu i u tri niške gradske opštine. Najbolji rezultat ostvarila je u Beogradu, gde je dobila dva mandata, odnosno oko 7.800 glasova, što je skoro pa dvostruko više od broja građana koji su se izjasnili kao Rusi. Inače, u beogradskoj gradskoj opštini Savski venac većina će zavisiti od manjinske liste na kojoj su zajedno Zelena stranka – formalno manjinska stranka Slovaka – i Građanska stranka Grka Srbije.
