U dve godine, otkako je započela poslednja agresija Rusije na Ukrajinu, u Srbiju se doselilo više od 150.000 Rusa, dok ih je nešto više od 30.000, prema zvaničnim podacima MUP-a Srbije, imalo boravišnu dozvolu. Srbija je mnogima jedino rešenje i spas od eventualne mobilizacije, ali i eventualne odmazde režima Vladimira Putina zbog antiratnih stavova. Mnogi se javno ne izjašnjavaju, ali sam čin napuštanja Rusije govori o stavu naspram rata. Iskustva onih Rusa i Ruskinja, koji su javno izrekli svoj stav protiv rata, dodatno će pokolebati i ostale.
Nakon Illje Repova, Vladimira Volohovskog, Petera Nikitina, Jevgenija i Elizabet Iržanski, poslednji u nizu onih kojima je Srbija pokušala ili otkazala gostoprimstvo su Elena Koposova i njena porodica, suprug i dvoje maloletne dece. Kao i u prethodnim slučajevima objašnjenja nema. Koposova je 2. februara dobila rešenje policije kojim se odbija njen zahtev za stalno nastanjenje i nalaže joj se da u roku od 30 dana napusti Srbiju, pod obrazloženjem da predstavlja "neprihvatljiv bezbednosni rizik". Nije navedeno zašto, a Peter Nikitin, pravnik i jedan od osnivača Ruskog demokratskog fronta smatra da je jedini razlog činjenica da je Koposova, još u martu 2022., u prvim danima agresije na Ukrajinu, sa još 25 državljana Rusije potpisala otvoreno pismo kojim se poziva na protest protiv rata u Ukrajini. On je na konferenciji za novinare naveo da svako rešenje mora da sadrži obrazloženje i dokaze, kako bi se oštećena strana mogla žaliti.
Nikakvog obrazloženja zasad nema pa su 19. februara pokrenuli peticiju "NE proterivanju Elene Koposove". U peticiji stoji: "Književna prevoditeljka Elena Koposova se sa svojim mužem Jevgenijen Muškinom i dvojicom sinova, Đorđem (6) i Mihailom (14) nastanila u Sopotu od 2019. godine. Najveći deo porodične ušteđevine uložili su u kupovinu i izgradnju porodične kuće, deo koje treba da postane hotel. Porodica je naučila srpski jezik, izuzetno dobro se integrisala u lokalnu zajednicu, poštovana je i ima jako dobar ugled kod svih svojih komšija. Deca pohađaju obrazovne ustanove u kraju, uživaju u srećnom detinjstvu sa svojim drugarima i učiteljima i ne vide svoju budućnost van Srbije."
Nikitin ističe da je izražavanje mišljenja i korišćenje prava na slobodu okupljanja Ustavom zagarantovano strancima. Jedini od navedenih slučajeva koji ima neku vrstu sudskog epiloga je onaj Vladimira Volohovskog, kojeg je zastupao Marko Štambuk, pravnik Beogradskog centra za ljudska prava, ali čak ni nakon pravosnažne presude kojom je Volohovskom odbijen produžetak privremenog boravka u Srbiji, ne postoji objašnjenje, istakao je Štambuk na konferenciji za novinare.
- Ne raspolažemo najosnovnijim informacijama. Ni Vladimir ni ja nismo mogli da izvršimo uvid u spis jer je proglašen poverljivim - rekao je Štambuk.
Dodao je da svaka država ima suvereno pravo da kontroliše ulazak stranaca i zaštitu ustavnog uređenja, ali to mora da radi u skladu sa zakonima i Ustavom. Tako, napominje on, mora da se obrazloži odluka kako bi se stranka, ako to želi, žalila.
- Mi nismo znali ni ko, ni kako, ni kada, ni zbog čega je njega okarakterisao kao neprihvatljiv bezbednosni rizik - naglasio je on. Advokat se pitao zašto protiv Volohovskog, ako je bezbednosni rizik, a slobodno se kretao Srbijom i slobodno ju je napustio, nije pokrenut krivični postupak.
- To ukazuje da najverovatnije nema dokaza za to da je učinio bilo šta i da je došlo do zloupotrebe mehanizma jer Vladimir nekome očigledno nije bio po volji - zaključio je Štambuk dodavši da je reč o svojevoljnoj, arbitrarnoj odluci koja je donešena nakon netransparentnog postupka.
Štambuk je istakao da to šta se dešava u Srbiji nije karakteristično samo za nju, navodeći primer Litvanije koja je od početka rata uvela upitnik koji se tiče rata u Ukrajini.
- Od trenutka uvođenja tog upitnika, preko 2.000 Rusa i Belorusa je okarakterisano kao bezbednosni rizik. U Evropskoj uniji imamo sistematski lov na veštice, na Ruse i Beloruse. Biće zanimljivo videti da li će neki od tih slučajeva završiti pred Evropskim sudom - rekao je Štambuk.
U javnosti se najavljuje i novi protest povodom druge godišnjice od početka agresije i to u Beogradu i u Novom Sadu. U Beogradu je u toku i suđenje beloruskom novinaru, reditelju i aktivisti Andreju Gnjoti koji se već četiri meseca nalazi u zatvoru, a čije su izručenje zatražile vlasti Beolorusije. Nakon prvostepene presude Višeg suda koja je pozitivno odgovorila vlastima Minska, uložena je žalba. Gnjot tvrdi da je pozadina politička te se boji da će, ako ga izruče, završiti kao ruski aktivista Aleksej Navaljni.