Iako se obrazovanje pripadnika srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj po modelu C koji podrazumeva dodatne časove negovanja srpskog jezika i kulture provodi već dvadeset godina, sve do sada nije bilo kurikuluma po kojem bi učitelji mogli raditi. Taj važan dokument je Ministarstvo obrazovanja konačno verifikovalo, a pripremljeni su i udžbenici čije su autorke Milica Stojanović i Snežana Šević iz Vukovara.
- Udžbenici od 1. do 4. razreda za model C trebalo bi da budu objavljeni do polugodišta, a posle toga krećemo sa izradom udžbenika od 5. do 8. razreda. Učitelji do sada ne samo da nisu imali udžbenike, nego nisu imali ni plan i program. Snalazili su se kako je ko znao i umeo. Sada će to biti sasvim novi i ozbiljniji pristup predmetu. Kurikulum i udžbenici su rađeni na programu od tri časa nedeljno - kaže Milica Stojanović, ujedno predsednica Odbora za obrazovanje ZVO-a.
- Prilikom izrade bilo nam je važno da se sačuva srpski identitet, da deca razvijaju svest o svom poreklu, tradiciji i običajima i prvenstveno da se sačuvaju naš jezik i ćirilično pismo - ističe Snežana Šević, učiteljica razredne nastave u Borovu. Nastavu srpskog jezika i kulture u 37 osnovnih škola u Hrvatskoj pohađa oko 800 đaka, a u dve srednje škole, u Belom Manastiru i Dalju, 59 učenika.
Na temu kurikuluma za srpski jezik i kulturu u modelu C uz prezentaciju udžbenika, u Zajedničkom veću opština upriličen je radni sastanak s grupom od 14 učitelja s područja Dalmacije, Like, Korduna i Banije. Njihov trodnevni boravak u Vukovaru organizovao je Centar za obrazovanje SKD ‘Prosvjeta’ iz Zagreba.
- Prosvjeta je od 1996. godine C model obrazovanja uzela pod svoje okrilje pa radi na pomoći i okupljanju učitelja u toj nastavi koji su rasprostranjeni na širem geografskom području. S obzirom na to da ih je nemoguće okupiti tokom jednog dana, pokrenuta je ova ideja i ovo je prvi skup takve prirode koji je podržalo i sufinansiralo Ministarstvo obrazovanja. Želja nam je bila dovesti učitelje u Vukovar i u ZVO da vide šta se ovde radi kad je reč o manjinskom obrazovanju - kaže voditeljka Centra Maja Matić.
Učitelji su tako imali priliku da ukažu na probleme s kojima se suočavaju i da razmene iskustva. U Osnovnoj školi Obrovac, područnoj školi Žegar, gde već dugi niz godina srpski jezik i kulturu po modelu C predaje Marijana Pejčinović, sve funkcioniše dobro, ali je malo učenika.
- Trend u Hrvatskoj je takav da broj učenika opada tako da se i kod nas smanjuje, ali to ne znači da radimo manje, već da se više možemo posvetiti svakom detetu. Imam četiri učenika, trorazrednu kombinaciju s tendencijom povećanja broja. Nastavu imamo tri sata nedeljno i obrađujemo opus književnika Dragana Lukića, Ljubivoja Ršumovića, Desanke Maksimović i drugih, a imamo također likovnu i muzičku kulturu. Puno toga radimo i deci je to jako interesantno, zadovoljni su roditelji, a imamo i razumevanje sredine - kaže Marijana Pejčinović. Svega dvoje učenika ima Gordana Dražić, učiteljica u Osnovnoj školi ‘Dr. Franje Tuđmana’ u Šarengradu - Područnoj školi Mohovo.
- Razredi su sve manji, ne samo u C modelu. Problem je nedostatak udžbenika i to čekamo da se reši - kaže učiteljica. Ognjen Ergarac koji radi u Glini i Vrginmostu, suočava se s drugačiim problemima.
- Škola u kojoj radim broji 500-njak učenika, a nastavu srpskog jezika i kulture ove godine pohađa 33 učenika od 1. do 8.razreda, u dve grupe. Ovo je veliki pomak u odnosu na 2008. godinu kad ih je bilo samo 5. Učenici su zadovoljni, vrlo rado se odazivaju i učestvuju u svim aktivnostima. Najveći problem je prostor za održavanje nastave. Nemamo svoju učionicu nego se snalazimo po drugim učionicama. Drugi problem je organizacija školskog autobusa i prevoza jer imamo 90 odsto učenika-putnika, koji su ovisni o redovnoj liniji - priča ovaj učitelj i dodaje kako ipak ništa nije teško kad se radi sa srcem.
Tokom boravka na istoku Hrvatske, za učitelje je organizovan prijem u Patrijaršijskom dvoru u Dalju, a posetili su Muzej vučedolske kulture, Gradski muzej u Vukovaru i Kulturni i naučni centar ‘Milutin Milanković’ u Dalju.
